Pitanje: Da li bhakte u šanta-rasi obožavaju Bhagavana u njegovom obliku Brahmana?

Odgovor: Ne. Sve rase su vezane za Bhagavana, lični aspekt Tattve. Ne postoji rasa u sponzaji Brahmana jer u spoznaji Brahmana nema odvojenog identiteta između đive i Brahmana.

Šanta rasa znači da bhakta ima razumevanje da je Bhagavan personifikacija Brahmana, da je pun obilja i da mu ništa nije potrebno. Zbog toga on misli da je Bhagavan savršen i da on, bhakta, nije u stanju da uradi bilo šta za Njega. Šta više, nema ni potrebe za takvim nečim iz ugla Bhagavana. Šanta bhakta voli da meditira na Bhagavana i da ostane veoma odvojen od svega ostalog. On zna da nije moguće dostići mukti bez bhakti. Ali on nije zainteresovan za sajuđja mukti.

Pitanje: Kada šanta bhakta napusti telo, gde on odlazi? Deluje da, bez ličnog služenja Bhagavana, bi on trebao dobiti impersonalni oblik oslobođenja.

Odgovor: Ne, ne, šanta bhakta odlazi na Vaikunthu. Zamislite Vaikuntha kao kraljevstvo u kome je Višnu kralj. Postoje mnogi ljudi koji žive u kraljevstvu; oni vole svog kralja ali nemaju lični odnos sa njim. Kraljevi su takvi.

Pitanje: Da li je odvojenost nešto vezano jedinstveno za šanta bhakte? Molim vas dajte primere takvih bhakti.

Odgovor: Primeri uključuju četvoricu Kumara i Kardama Munija. Kada se Kapila rodio, Kardama je otišao u šumu da meditira.

Pitanje: Da li neki bhakte izaberu da dostignu Brahman umesto odnosa ličnog služenja Boga u para-vjomi?

Odgovor: Ne. Nijedan bhakta ne odabira Brahman umesto ličnog aspekta. Bhakte ne zanima spoznaja Brahmana.

Pitanje: Šta se zaista desi kada duša dostigne Brahman? Da li duša nestane? 

Odgovor: U ontološkom smislu duša ne može da nestane. Ona je stvarnost i ne može biti uništena. To je osnovno učenje Bhagavad Gite, drugo poglavlje. U spoznaji Brahmana, duša se identifikuje sa Brahmanom. Možemo razumeti iz primera naše trenutne situacije da nismo telo. Ali se ne osećamo tako. Osećamo se kao da jesmo telo. To je zbog toga što se identifikujemo sa njim. Slična stvar se dešava u realizaciji Brahmana. Điva ne oseća da se razlikuje od Brahmana jer se identifikovala sa njim. 

Pitanje: U Bhagavat Sandarbhi, Điva Gosvami objašnjava da je su duša i Brahman jedno, ili makar ja tako razumem.

Odgovor: Oni nisu jedno ontološki.

Pitanje: Znači dostizanje Brahmana je stvarnost?

Odgovor: Da!

Pitanje: Da li neko može pasti poste dostizanja Brahmana?

Odgovor: Ne. Brahman je impersonalni aspekt Bhagavana. U njemu ne postoji raznolikost. Ne postoji dualnost u svesti koja je sve-prožimajuća. Ulazak u Brahman znači da ne postoji osećaj odvojenog identiteta. To je poput kapi vode koje ulazi u okean; kap ne postaje okean. Kap je i dalje kap ali više nema odvojeni identitet.

Odvojeni identitet i odvojeno postojanje su dve različite stvari. U rasi, postoji odvojen identitet i odvojeno postojanje ali postoji jedinstvo zbog preme. U spoznaji Brahmana, postoji odvojeno postojanje ali bez odvojenog identiteta i zbog toga nema preme.

Pitanje: Čuo sam da kako bi dostigli oslobođenje u Brahman,  advaitavadiji moraju da se uključe u bhakti, jer jedino Mukunda može dati oslobođenje. Advaitavadiji poput Swami Sivananda su dali lepe govore o Hariju i činjenju bhakti prema Bogu; on je takođe napisao da je jedini način da se dostigne oslobođenje predaja Bogu putem bhakti. Adi Šankaračarja je takođe pisao o Govindi i bhakti. Da li su oni koji se okrenu Krišni da bi dostigli spoznaju Brahmana bhakta do nekog nivoa?

Odgovor: Za njih bhakti je sredstvo a ne cilj. Oni to veoma jasno kažu. Oni koriste bhakti da bi dostigli svoj cilj Brahmana, zato ih ne možemo zaista zvati “bhaktama”, u pravom smislu te reči. Međutim, oni mogu delovati kao bhakte pošto se uključuju u devocijske aktivnosti.