Svadhyaya

2012 godine sam konačno isprobao ideju koju sam imao dugo pre toga.  Zajedno sa 12 mojih učenika smo iznajmili kuću u Švajcarskoj na nedelju dana preko leta i posvetili smo se japa meditaciji na način opisan u bhakti šhastrama. Nismo imali kontakt sa spoljim svetom (tj bili smo bez telefona i interneta) i sami smo kuvali hranu za sve nas. Rezultati su bili veoma ohrabrujući. Ove godine smo tako proveli dve nedelje, , vezbajući japa meditaciju prve nedelje i proučavajući bhakti shastra druge nedelje. Bilo nas je tridesetoro i svi smo osetili promenu u svojoj svesti  (Read full article here.)

Retreat 2013 group photo

Retreat 2013 group photo

Međutim, bilo je malo teže za početnike da je posvete japi ili da slušaju bhakti šhastra ceo dan. Na osnovu ovog iskustva sam odlučio da organizujem više svadhyaya okupljanja za različite nivoe. Izraz svadhyaya (lit. samo-proučavanje ili introspekcija) znači i proučavanje shastra i mantranje. Mi ga nazivamo “gozba” (engl. “treat”) umesto okupljanja (engl “retreat” ili u bukvalnom prevodu povlačenje) jer reč “gozba” ukazuje na aktivnost koja donosi zadovoljstvo. I zaista donosi zadovoljstvo, kao i gozbu za um, intelekt i srce.  Takođe je vrsta zadovoljstva za um i srce u obliku “gozbe”.

Zašto Svadhyaya?

Indijske škole učenja se nazivaju darshana. Reč darshana se najčešće prevodi sa “filozofija”, ali ovaj prevod ne prenosi puno značenje dovoljno dobro. Darshana znači vizija — vizija stvarnosti, način da se vidi stvarnost. Ona je i mapa puta koji se treba preći da bi se dostigla vizija stvarnosti. Smisao darshana-e nije da samo da neko teorijsko ili površno razumevanje stvarnosti već da se doživi intuitivan uviđaj u stvarnost. Zato se svaka darshana sastoji od teorijskog dela (epistemiologije i ontologije) i od odgovarajućeg praktikovanja (sadhana-e) da bi se postiglo darshana (iskustvo) stvarnosti koje ona opisuje.

Babađi u Švajcarskoj

Jasno razumevanje darshana-e jedne škole učenja je od najviše važnosti da bi neko mogao da napravi prave odluke i dođe do željenog cilja. Čak i pod uslovom da imate odličan auto koji savršeno radi, da ste vozač sa iskustvom, da se vozite dobrim auto putem i da ste pažljivi, opet možete završiti na pogrešnom mestu ako napravite pogrešno skretanje. Sa druge strane, stići ćete do svog cilja pre ili kasnije čak i da polako hodate prljavim putem, pod uslovom da idete u pravom smeru. Svaki korak koji napravite vas vodi bliže krajnjem cilju. Zato je pravilno razumevanje stvarnosti neophodno za iskrenog i ozbiljnog tragača.

Duhovnost je put prosvetljenja. Osoba mora imati jasnu sliku puta kao i cilja da bi bila uspešna.  Kao što je rečeno u Maitrayani Upanisad-i (6.22), “Osoba učena u shastra-ama (sabda-brahma) dostiže Svevišnju Stvarnost (para-brahma)”. Praktikovanje koje bile bazirano na i u skladu sa pravilnim značenjem shastra neće doneti željeni rezultat :

yaḥśāstra-vidhimutsṛjyavartatekāma-kārataḥ
nasasiddhimavāpnotinasukhaṁnaparāṁgatim

“Odbacujući uredbe spisa, osoba koja je ponaša nestabilno, ne dostiže ni savršenstvo, ni sreću, niti uzvišeni cilj.”

tasmācchāstraṁpramāṇaṁtekāryākārya-vyavasthitau
jñātvāśāstra-vidhānoktaṁ karma kartumihārhasi

“Zbog toga, jedino spisi trebaju biti autoritet u odlučivanju šta treba uraditi i šta treba izbegavati. Trebaš delovati u ovom svetu u skladu sa razumevanjem propisa u spisima.” (Bhagavad Gita 16.23,24)

Poneki sadhakas rezonuju da je znanje iz spisa đnana i da nema nikakve veze sa bhakti. Ovo je veoma pogrešno shvatanje. Reč đnana (znanje u bukvalnom prevodu) ima puno značenja. Pored njenog bukvalnog i uopštenog značenja, ovaj izraz se takođe koristi za jedan od tri puteva joge, tj. karma joge, đnana joge i bhakti joge.  Kada se koristi u smislu đnana joga znači svesnost nečijeg apsolutnog identiteta sa Brahmanom. Takva đnana nije korisna za bhakti uopšte i kao takvu bhakte je odbacuju. Ali reč đnana se takođe koristi za znanje vezano za bilo koju temu ili objekat. Zbog toga đnana vezana za bhakti nije ista kao đnana u đnana marga. Da je tako Jiva Gosvami i ostali aćarje ne bi pisali tomove i tomove literature.  Pisali su knjige da bu objasili proces i cilj bhakti. Nisu ih pisali da bi zaradili novac. U to vreme nisu postojale štamparije ili prodavnice knjiga. Naši aćarje sigurno nisu bili zbunjeni između značenja bhakti i đnana.

Sri Gadadhara reciting Bhagavatam/copyright Jiva Institute

Sri Gadadhara recituje Bhagavatam

Đnana ili znanje vezano za bhakti je takođe deo bhakti. U stvari slušanje, koje uključuje proučavanje shastra-i, je prva grana bhakti. Zbog toga se proučavanje bhakti shastra ne sme pogrešno shvatiti kao đnana iz đnana yoga-e. Čak je i Gospod Čaitanja Mahaprabhu dolazio da sluša objašnjenja Šrimad Bhagavatama od Šri Gadadhara Pandita dok je boravio u Puriju.

Postoje i drugi koji su mišljenja da nema potrebe da se proučavaju shastra-e jer će bhakti, na primer kroz mantranje Mahamantre, samo otkriti sve. Iz takvih tvrdnji proističu dva pitanja. Prvo pitanje je:  kako oni to znaju? Ili to znaju iz shastra ili iz nekog drugog izvora. Ako to znaju iz shastra onda su oni pre svega već prihvatili značaj znanja iz spisa i slažu se sa nama. Drugo, da li shastra poučavaju samo to? Sigurno da ne. Zašto bi onda zapostavili proučavanje ostatka? Da li ih shastra-e poučavaju da čitaju samo taj deo i zabranjuju da proučavaju ostalo? To sigurno nije slučaj. I upravo zbog toga što već prihvataju autoriter shastra-i, moraju ih proučavati inače su umešani u namaparadha. Ako je međutim njihovo mišljenje da će bhakti otkriti sve i da zbog toga nema potrebe da se dalje proučava nije bazirano na shastra-ma, onda ono nije autentično i treba biti odbačeno.

Drugo pitanje je: Kako znaju šta je bhakti i kako da ga pravilno primenjuju bez proučavanja shastra-i? Bhakti nije materijalna aktivnosti i zato znanje o njoj ne može doći iz materijalnih izvora.  Autentično znanje o bhakti se može dobiti jedino iz shastra-i. Shodno tome postoji velika potreba da se proučavaju bhakti shastra-e.

Babaji in CaranpahariNečije veštine moraju biti u skladu sa pravilnim razumevanje cilja. Na primer na putu vežbanja joge, vežbanje pogrešnog položaja (asana) ili pogrešnog disanja(pranayama) će sigurno naneti štetu nečijem telu tokom vremena.  Na isti način, nepravilno ili nepotpuno razumevanje cilja i praktikovanje zasnovano na nepotpunom ili pogrešnom razumevanju neće doneti željeni razultat, već će pre doneti mentalne ili duhovne komplikacije. Redovno prakitkovanje na nepravilan način ima spori ali značajni kumulativni efekat.

Milioni praktikuju put bhakti, a ipak deluje da samo par stigne blizu ili postigne svog željeni cilj — čak i posle dekada praktikovanja. Možda grešim i bio bih veoma srećan da je tako, ali moje iskustvo govori drugačije. Ako bi ozbiljan poslovni čovelk bio neuspešan ili ukoliko atleta ne bi uspeo da postigne svoj željeni cilj, obojica bi razmotrila razloge za neuspeh i pokušala da se unaprede. Konsultovali bi experta ili trenera iz potrebne oblasti. U stvari, da smo i mi sami taj neuspešan poslovni čovek ili sportisa, uradili bi to isto. Ali u polju duhovnosti mislimo:  “Nekako ću uspeti.  Nema potrebe da brinem.  I tako se sve dešava milošću a ona je bezuslovna.” Nismo spremni ni da koristimo našu Bogom datu inteligenciju i sposobnost rasuđivanja koji tako često koristimo za materijalne procese.

Krishna and Mother Yashoda / Wallpainting Krsna Balaram Mandir

Krishna and Mother Yashoda

Nema milosti bez trke.  A trka se ne trči bez velike pažnje.  To je poruka Krišnine zabave kada ga je majka Jašoda uspešno vezala posle napornog rada i znojenja.  Zato je potrebno da svako iskren istraži razloge iza nedostatka napredovanja. Najverovatniji razlog je da se ne praktikuje pravilno. Pravilno praktikovanje može doći jedino iz jasnog razumevanja kako procesa tako i cilja. Zbog toga su naše ačarje pisale bhakti shastra literaturu kao što je Sat Sandarbhas da bi i proces i cilj bili kristalno jasni.

Iz svih tih razloga su Svadhayaya Đapa i Shastra “gozbe” pokušaj da se pravilno razume i praktikuje put bhakti kako bi naš život bio uspešan.

  • Satyanarayana Dasa

    Satyanarayana Dasa
  • Daily Bhakti Byte

    Sex and intoxication are ways of releasing stress. Modern life is full of stress, therefore, much attraction for sex and intoxicants.

    — Babaji Satyanarayana Dasa
  • Videos with Bababji

  • Payment

  • Subscribe

  • Article Archive

  • Chronological Archive

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.