Filozofija

Indijska filozofija se obično deli u dve glavne grane, astika (ortodoksna ili teistička) i nastika (neortodoksna ili ateistička). Budistička, Đain, i Carvaka filozofije se vode kao neortodoksne pošto ne priznaju autoritet Veda. Za Vede je obično prihvaćeno od svojih pristalica da izvorno potiču od Boga. Zbog toga se u indijskog tradiciji svaka škola mišljenja koja se ne bazira na Vedama, čak i da uključuje veru ili Boga ili bogove, smatra ateističkom.

Šest ortodoksnih škola indijske filozofije

Astika škole, originalno nazvane sanatana dharma, se kolektivno nazivaju hinduiznom u modernim vremenima i sastoje se od šest sistema filozofije: Nyaya: Vaisheshika, Joga, Samkhja, Purva Mimamsa i Vedanta. Prve četiri navedene škole prihvataju autoritet Veda ali ne zasnivaju svoje filozofske principe iz izjava Veda.

Poslednje dve škole, međutim, Purva Mimamsa i Vedanta, zasnivaju svoje filozofske sisteme specifično na izjavama Veda. Četiri Vede, naime Rig, Jađur, Sama and Atharva, i svaka podeljena u četiri dela poznata kao Samhita, Brahmana, Aranjaka i Upanišad. Prva dva dela su većinski ritualistička. Aranjake označavaju promenu od rituala prema filozofiji, koje dobijaju kulminaciju u Upanišadama. The Purva Mimamsa, bukvalno “ranije razmatranje”, bazira svoje principe na ranijim (purva) delovima Veda, naime Samhitama i Brahmanima. Vedanta je proučavanje kasnijih delova(tj, Upanišada), i zbog toga se naziva Utara Mimamsa, ili kasnije razmatranje.

Šest astika filozofskih sistema, uobičajeno nazivanih kao hinduizam, uključuju:

1. Sankhja. Centralna ideja ovog sistema je da se živo biće može osloboditi neznanja razuvajući dvadeset-četiri elementa koji čine materiju. (Postoje dve vrste Sankhja filozofije —jedna je teistička, druga ateistička.)

2. Joga.U ovom sistemu se um smarta jednim od razloga uslovljenosti ali i uzrokom spasenja. Putem meditacije se treba kontrolisati um i tako nadmašiti materiju. Ovaj sistem je izneo mudrac Patanđali.

3. Njaja. U pitanju je sistem logike. Navodi se da postoji šesnest entiteta koji se mogu spoznati i i četiri način sticanja znanja. Uz njihovu pomoć se može razumeti ultimativna stvarnost i dosteći spas. Njaju je izneo Gautama Muni.

4. Vaisheshika. Ovaj sistem je razvio mudrac Kanada. On je smatrao da postoji sedam padarthas ili ontoloških entiteta i da razumevanje njih vodi do samospoznaje.

5. Purva Mimamsa. Suština ovog sistema koji je učio Đaimini, je da se savršenstvo steče kroz vršenje žrtvovanja u skladu sa vedskih instrukcijama.

6. Uttara Mimamsa. Ovaj sistem je poznatiji kao Vedanta, što znači “svevišnji kraj znanja.” Njegove spise je napisao Vedavyasa, guru Đaiminija. Ima dve grane – lični i bezlični. U prvom se predanost Ličnom Bogu put do savršenstva. U drugom se biće spoznaje kao sve-prožimajuću bezličnu Apsolutnu istinu.

Kako određeni sistemi dopunjuju jedni druge, šest sistema se generalno uparuje u tri grupe, Sankhja and Joga, Njaja i Vaishešika, i Purva Mimamsa i Vedanta. Međutim, jedino se Vedanta prihvata za vrhunac svih šest sistema jer se ekskluzivno bavi Apsolutnom istinom i jedina je škola koja je konstantno ostala bitna i u modernom svetu, iako je i Joga sada veoma popularna.  Postoje različite škole učenja u okviru Vedante, ali se one mogu kategorisati u dve grupe: impersonalne i personalne.

Impersonalizam & Personalizam

Vede su u izvornom obliku bile prevelike da bi ih jedna osoba mogla proučavati i razumeti u toku jednog života, a šta reći o primeni njihovih zaključaka. Vjase je zbog toga sumirao njihovu srž u sutrama na sanskritu, ili sažetim spisima. Tako su Vedanta-sutre, takođe poznate kao Brahma-sutre, prenele suštinu vedske mudrosti.

Različiti mislioci su se fokusirali na razumevanje i objašnjavanje Vedanta-sutri kroz opširne komentare. Svi ti komentatori se mogu podeliti u dve kategorije — Advaita-vada (impersonalizam) i Dvaita-vada (personalizam).

Advaita-vada objašnjavaju sutre sa tumačenjem da je Apsolutna istina bez oblika. Pošti nema lične osobine, Apsolut je večna svesnost ali u stanju postojanja bez osobina, u poređenju sa kojom su sve manifestacije različitosti inferiorne. Ovaj stav koji ima Advaita-vada se naziva impersonalistički način mišljenja. Omiljeni slogan Advaita-vada je brahma satyam jagan mithya: impersonalna stvarnost je jedina istina, sve ostalo je iluzija.

Dvaita-vada tumači iste sutre sa potpuno suprotnim zaključkom: Apsolutna istina je osoba. On ima duhovni oblik i puno raznovrsnih osobina. Gore navedena impersonalna osobina jeste ustvari blistava svetlost koja potiče iz transcendetalnog tela Apsolutne osobe. Ovo je personalni koncept Apsolutne istine.

  • Satyanarayana Dasa

    Satyanarayana Dasa
  • Daily Bhakti Byte

    Always continue studying. There is no end to knowledge. Even things you have read, study them again. You will get newer and newer insights. The more you study the scriptures, the more insights you will get.

    — Babaji Satyanarayana Dasa
  • Videos with Bababji

  • Payment

  • Subscribe

  • Article Archive

  • Chronological Archive

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.