[Ispod je nastavak predavanja o Anučedi 134 Bhakti Sandarbhe]

NIRGUNA JNANA

Neko može prigovoriti da znanje o Bhagavanu nije nirguna, ali se samo naziva nirguna figurativno (laksanika-artha) zato što vodi do nirguna pozicije. Drugim rečima, naziva se nirguna zato što vodi do nirguna pozicije, ali sama po sebi nije zapravo nirguna.

Na primer, kada dozivate taksi  ili rikšu, taksi vozač se može nazvati kao “taksi”, ili vozača rikše kao “rikša”.  Ovo je sekundarno značenje – osoba nije ni taksi niti rikša.

Điva Gosvami objašnjava da je ovaj argument primer prinudnog tumačenja (kasta-kalpana). Ovo tumačenje je neželjeno, nepotrebno i nema nikakvu osnovu, jer se protivi izjavama koje smo ranije čuli (npr. ŠB 11.25.33) koje ukazuju na to da je obožavanje Bhagavana izvan guna – kako bi se onda te izjave objasnile? Stoga je pogrešno davati takvo tumačenje.

Još jedan razlog zašto ovo figurativno značenje nirgune nema nikakvu osnovu je taj što, pošto kaivalja-gnjana takođe vodi do nirguna stanja, ne bi bilo razlike između bhakti i kaivalja-gnjana, pošto bi oba bila sredstva koja vode do nirguna stanja. Ako je to bio slučaj, zašto je napravljena razlika između ove dve kategorije?

Stoga se zaključuje da laksanika ili figurativno sekundarno, značenje koje ne mora da se primenjuje, ali da je znanje o Bhagavanu zaista nirguna. To je priroda znanja o Bhagavanu.

SREĆA

Čak i sreća koja dolazi sa realizacijom Bhagavana treba potvrditi kao nirguna. Điva Gosvami prvo govori o znanju, a zatim o različitim kategorijama sreće.

sāttvikaṁ sukham ātmotthaṁ
viṣayotthaṁ tu rājasam
tāmasaṁ moha-dainyotthaṁ
nirguṇaṁ mad-apāśrayam

“Sreća koji potiče od [čistog] sopstva je sattvika; koja potiče od čulnih objekata je rađasika, ona koja rezultira od obmane i bede je tamasika; dok je nirguna sreća koja nastaje uzimanjem Mog utočišta.” (ŠB 11.25.29)

Na taj način, sreća koja dolazi od bhakti, ili od poznavanja Bhagavana je takođe nirguna. Sreća koji potiče od čistog sopstva je sattvika; koja potiče od čulnih objekata je rađasika, ona koja rezultira od obmane i bede je tamasika; dok je nirguna sreća koja nastaje uzimanjem Mog utočišta.

Sreća koja nastaje realizacijom Bhagavana, ili bhakti, se potvrđuje da je nirguna, jer je uzvišeni bhakte koji su sami nirguna su njen jedan i jedini uzrok (tad-eka-nidana), kao što je izraženo u Prvom Pevanju:

śuśrūṣoḥ śraddadhānasya
vāsudeva-kathā-ruciḥ
syān mahat-sevayā viprāḥ
puṇya-tīrtha-niṣevaṇāt

“O učene brahmane, posećujući ili boraveći na svetim mestima i služeći visoko realizovane bhakte, privlačnost za naracije Bhagavana Vasudeve javlja se za osobi sa obdarenom čvrstom verom, koja je željna da ih čuje.” (ŠB 1.2.16)

Slušajući visoko ostvarene bhakte kako govore, dobijamo šraddhu, i šraddha u bhakti je takođe nirguna (kao što je objašnjeno u ŠB 11.25.27). Ovo znači da su njihove izjave takođe nirguna jer nešto što je u gunama ne može da dovede do nirgune.

BRAHMA-JNANA SAMO-OTKRIVA SE KOD DVE VRSTE PRAKTIČARA

Điva Gosvami podiže još jedan argument– prema sledećoj izjavi Bhagavan Matsjadeva, čak i znanje o Brahmanu se manifestuje preko milosti Bhagavana:

madīyaṁ mahimānaṁ ca
paraṁ brahmeti śabditam
vetsyasy anugṛhītaṁ me
sampraśnair vivṛtaṁ hṛdi

“Takođe ćeš spoznati Moju slavu, koja se proslavlja kao Parabrahman, jer će ona biti potpuno otkrivena tebi u tvom srcu, kao rezultat i tvog odličnog pitanja i pitem Moje milosti.” (ŠB 8.24.38)

Pošto je to slučaj, kako se može reći da brahma-gnjana jeste saguṇa, ili povezana sa materijalnom karakteristikom sattve? Drugim rečima, ako dolazi iz milosti Bhagavana (i naravno, ova milost je prava milost Bhagavana, upućena njegovom bhakti kralju Satjavrati; ona nije poput privida milosti koja je ukazana devama, kao što je ranije opisano), i ako će ovom milošću Satjavrata steći znanje o Brahmanu, kako ona ovo znanje može biti smatrano sattvika? Ranije je rečeno: kaivalyaṁ sāttvikaṁ jñānam—znanje o Brahmanu je sattvika. Kako može biti sattvika kada dolazi milošću Bhagavana?

Điva Gosvami odgovara da je brahma-gnjana razotkrivena u dve vrste praktikanata. Brahmavadiji, sledbenici Brahmana, mogu imati spoznaju brahmana, i bhakte mogu takođe imati iskustvo Brahmana, ali njihove spoznaje nisu iste. Znanje bhakti je nirguna, dok je znanje onih, koji slede Brahman kao svoj konačni cilj, jeste saguna—to jest ono je u sattvi.

Za bhakte, brahma-gnjana nije poput brahma-gnjane koju doživljavaju brahmavadiji, u kojoj postoji potpuni gubitak onog koji ima znanje, znanja i predmeta znanja. Pošto su bhakte, oni već imaju koncept “Ja sam večni sluga Bhagavana”, i zbog toga čak i ako imaju spoznaju brahmana oni ne postoju apsolutno jedno sa njim, jer to nije njihova koncepcija. Bhakte ne misle da su oni jedno sa Brahmanom. Oni znaju da su odvojeni od Bhahmana i da je Brahman takođe Bhagavan, ali bez manifestovanih osobina.  Zbog toga je njihovo iskustvo nirguna i njihovo znanje je nirguna. Advaitavadiji međutim imaju drugačiji razumevanje. Kada oni imaju brahma-sakšat-kara, oni će iskusiti potpuno jedinstvno i to je sattva.

Ovo bitno razumevanje je navedeno u Giti:

brahma-bhūtaḥ prasannātmā
na śocati na kāṅkṣati
samaḥ sarveṣu bhūteṣu
mad-bhaktiṁ labhate parām

“Spoznajom sopstvenog svesnog identiteta sa Brahmanom i potpunim pročišćenjem u srcu, osoba niti želi niti žali za bilo čime. Jednakim stavom prema svim živim bićima, osoba stiče najuzvišeniju (para) predanost Meni.” (Gita 18.54)

Činjenica da osoba ima bhakti znači da postoji razlika između bhakte i Bhagavana. Bez obzira na to što bhakte dožive malo iskustvo Brahmana, oni se ne upuštaju potpuno u njega. Oni ostaju odvojeni.

Takođe:

ātmārāmāś ca munayo
nirgranthā apy urukrame
kurvanty ahaitukīṁ bhaktim
ittham-bhūta-guṇo hariḥ

“Mudraci, oslobađanjem od čvora egoističnog identiteta, i putem uživanja u sopstvenom Jastvu, se posvećuju neprekidnoj devociji prema Šri Krišni, veličanstvenom igraču (Urukrama), jer je Šri Hari suštinski uspunjen takvim privlačnim osobinama.” (ŠB 1.7.10)

Bhakte imaju jednu vrstu spoznaje Brahmana, a Kevala-advaitavadiji imaju drugu, tj. na isti način na koji su meditirali na Brahman za vreme praktikovanja. Vera Kevala-advaitavadija je koncepcija da su oni jedno sa Brahmanom i da je Bhagavan manifestacija Brahmana.

BHAKTE NE ŽELE KONAČNO OSLOBOĐENJE

nātyantikaṁ vigaṇayanty api te prasādaṁ
kimv anyad arpita-bhayaṁ bhruva unnayais te
ye ’ṅga tvad-aṅghri-śaraṇā bhavataḥ kathāyāḥ
kīrtanya-tīrtha-yaśasaḥ kuśalā rasa-jñāḥ

“O najdraži, Tvoje slave su same po sebi sveto mesto hodočašća (tirtha) i stoga su vredne recitovanja. Oni koji su uzeli utočište Tvojih lotusovih stopala, koji su vešti u pričanju priča o Tebi i koji su poznavaoci estetskog ukusa (rase) implicitnog u takvim temama, ne smatraju čak ni oslobođenje kao Tvoju milost, šta tek reći za ostale blagoslove, koji su podložni na strah od čak i najmanjeg pomeranja Tvojih obrva.” (ŠB 3.15.48)

Oslobođenje se smatra da je samo privid milosti Bhagavana jer bhakte ne mare za oslobođenje i znaju da je ono antagonističko prema bhakti. Manifestacija prave milosti je samo kada neko postane bhakta. Sve drugo je samo privid milosti.

Ako neko smatra da je oslobođenje oblik milosti onda je razmišljanje takve osobe u materijalnim gunama, jer da je nirguna osoba bi smatrala da je milost Bhagavana davanje nirguna bhaktija.

AKTIVNOST FOKUSIRANA NA BHAKTI JE NIRGUNA

Điva Gosvami navodi još jednu primedbu na nirguna karakteristiku bhakti, kroz koju želi da utvrdi da pored toga što je znanje o bhakti nirguṇa, aktivnosti vezane za bhakti su takođe nirguna. Ova izjava može delovati čudno, pošto mi vršimo bhakti sa našim materijalnim telom, i zato aktivnosti sadhana-bhakti deluju poput bilo kojih drugih aktivnosti koje vršimo. Zbog toga, primedba je da pošto su unutrašnja i spoljašnja čula osobe proizvodi guna, kako onda znanje i aktivnosti koje su fokusirane na bhakti, koje su generisane iz čula, mogu biti nirguna?

Opšte je poznato da su naša spoljašnja i unutrašnja čula (tj. um) materijalne prirode. I Sankhja i Njaja se slažu da su one materijalni elementi. Naše znanje dolazi kroz gnjanendrije, kongnitivna čula, a naše aktivnosti se izvršavaju kroz karmendrije. Kako Krišna objašnjava u Giti (3.27): prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ—all kriyamān karma (tj. aktivnosti koje se sada izvršavaju) se izvršavaju sa gunama. Gune se u ovom slučaju mogu odnositi na čula. Pošto su one prakriti-guna, tj. načinjene su od prakriti, ona su materijalna, i zato kako njihove aktivnosti mogu biti nirguna?

Na primer, ako uzmete tri materijalna predmeta, na primer tri vrste voća, jabuke, banane i grožđe, i pomešate ih, sve što dobijete će biti samo mešavina voća. Neće od jednom postati povrće. Biće samo mešavina voća. Koji god ukus da postoji u te tri vrste voća, taj ukus će postojati i u mešavini. Možda neće biti lako prepoznati ga, ali će biti mešavina tih troje originalnih voća. Slično tome, postoje tri gune sattva, rađas i tamas, i sve je mešavina tih tri. Ne postoji ništa što nije slobodno od tih guna, bilo na ovoj zemlji, ili na nebeskim planetama, ili bilo gde drugo, kao što se navodi u Giti (18.40). I zato kako neki proizvod ove tri može biti nirguna? To je pitanje koje se postavlja.

Điva Gosvami odgovara “jñāna-śakti kriyā-śakti na tā vat jaḍasya.” Kako inertni predmet može posedovati znanje? Da li bilo ko sa imalo smisla može reći da inertni predmeti poseduju znanje? Da li inertni predmeti mogu imati moć delovanja sami po sebi? Ne. Zbog toga on kaže “Kognitivni potencijal (gnjana-šakti) i potencijal za delovanj (krija-šakti) nisu karakteristike inertnih predmeta, poput glinenih ćupova, koji se sastoje od tri gune.” Inertni predmeti se nalaze negde i ne mogu se sami pokrenuti, i očigledno je da ne poseduju znanje. Zbog toga se i nazivaju inertnim.

Onda Điva Gosvami ide jedan korak dalje, objašnjavajući da ni gnjana-šakti niti krija-šakti ne pripadaju čak ni svesnim živim bićima, đivama, jer one nemaju primarno egzistencijalno postojanje sami po sebi, već ti potencijali (šaktiji) pripadaju i pod kontrolom su Išvare, poput osobe koje je zaposela devata. Ljudi nastavljaju da polemišu da li atma poseduje premu, ili atma poseduje siddha-dehu, ali on kaže da điva čak nema ni krija-šakti niti gnjana-šakti nezavisno od Paramatme.

On nam u stvari govori sledeće. Gnjana-šakti i krija-šakti, potencijal za posedovanje znanja i potencijal za delovanje, postoje u telu usled prisustva điva, i nikako nezavisno od toga. Kada duša napusti telo sve je gotovo. Onda oči ne mogu da vide a uši ne mogu da čuju. Kada neko umre, oni koji ga vole ga plaču i zovu ga, ali on ne može da čuje. Čula imaju moć samo zbog prisustva atme. A atma na sličan načim ima tu moć samo zbog Paramatme. Ako bi je  Paramatma oduzela onda atma ne bi mogla da deluje.

Ovo je jedan od osnovnih principa Bhagavate, koji moramo imati na umu, i onda će se sve ostalo uklopiti. Na samom početku Bhagavate je rečeno: “vadanti tat tattva vidas tattvaṁ yaj jṇānam advayam”. Postoji jedna advaja-gnjana, i ona je Krišna. “kṛṣṇas tu bhagavān svayam.”

Postoji samo jedna tattva, i zbog toga: “ekale īśvara kṛṣṇa, āra saba bhṛtya yāre yaiche nācāya, se taiche kare nṛtya” (Cc Adi 5.142). On je svevišnji kontrolor, “iś vara parama kṛṣṇ a sat cit ā nanda vigraha.” Bez obzira na to ko ste, Krišna vam daje slobodu da delujete kako želite, ali On u stvari ima potpunu kontrolu.

Kao na primer u vašem telu, kada bi čula mislila da su živa bića, ona bi mislila “ja sam nezavisan”, “ja mogu da vidim,” ili “ja mogu da mirišem”. Ona ne znaju ništa o atmi jer je ona adhokšađa, izvan čulnog opažanja perception. Atma je gunatita i indrijatita, izvan guna i čula, i tako ga je čula ne mogu znati. Ona mogu da misle da atma ne postoji i da su nezavisna i moćna, ali sa njima je govovo kada atma napusti telo.

Na isti način atma takođe nije nezavisna. Ona funkcioniše usled šakti Paramatme koja je odvojena od atma, kao što je atma odvojena od čula. To je lepota Krišne, kako On sve drži pod kontrolom. Njega trebamo razumeti na taj način, kao svevišnjem kontrolora. Bilo da nam se to sviđa ili ne, istina se mora znati: etāvad eva jijñāsyaṁ tattva-jijñāsunātmanaḥ (ŠB 2.9.36).

Zbog toga Điva Gosvami kaže da je to kao kada osobu zaposedne devata, sa značenjem da je Paramatma ta koja omogućava taj potencijal u atmu. Naravno, u slučaju đive se to trajno radi, a u slučaju tela je to samo privremeno jer one pripadaju dvema različitim kategorijama. Jedna je inertna a druga je svesna. U slučaju đive, ona je takođe svesna, ali njena svest dolazi od Paramatme.

Šri Điva Gosvami je prvo utvrdio da su gnjana-šakti i krija-šakti u svakom živom biću nirguna jer je njihov izvor Paramātma. Sledeće, na osnovu toga kako se one koriste, one mogu postati saguna. Ako osoba ima bhinna-bhavu, ili prithak-bhavu, separatistički mentalitet, onda su one materijalne. Međutim, ako osoba ima jedinstvo srca sa Bhagavanom onda su one nirguna. Šta više, ako se nirguna predmet koristi za neki drugi razlog osim za svoj izvor, onda je to materijalno.

SADHANA BHAKTI JE TAKOĐE NIRGUNA

Prvo je važno utvrditi zašto je bhakti nirguna. Bhakti znači ono što je za Krišnu. “anyābhilāṣitā-śūnyaṁ jñāna-karmādy-anāvṛtam ānukūlyena kṛṣṇānu-śīlanaṁ bhaktir uttamā”. To je ono što je bhakti. Kada se bhakti spusti u čula bhakte onda se ona prirodno izvršava, i kada osoba stekne duhovno telo, tada je njegova bhava sama po sebi prirodna. Zato se naziva bhava-bhakti. Tada nije da moramo razmišljati kako da delujemo — tako je samo u fazi sadhane. Ali čak i u fazi sadhane, ona je nirguna iz sledećeg razloga:

dehendriya-prāṇa-mano-dhiyo ’mī
yad-aṁśa-viddhāḥ pracaranti karmasu
naivānyadā lauham ivāprataptaṁ
sthāneṣu tad draṣṭrapadeśam eti

“Telo, čula, životna moć, um i intelekt mogu da funkcionišu u svojim odgovarajućim poljima samo kada su ispunjena delom Njegovog [Paramatminog] potencijala, i zasigurno ne bez toga, kao što čelična šipka može goriti bez toga da bude zagrejana vatrom. Zbog toga, u svim okolnostima, Paramatma je ta koja je identifikovana kao svedok.” (ŠB 6.16.24)

Čelik nije vreo po svojoj prirodi, ali on postaje vreo ako ga spojite za vatrom. Ako ostane stalno povezan, onda će ostati vreo celo vreme. Na sličan način, atma je stalno sa Paramatmom, i tako je stalno svesna, dok se telo može odvojiti od atme. Telo je svesno kada je povezano sa atmon, a kada ga atma napusti telo više nije svesno. Kada se ta energija, koja u stvari dolazi od Paramatme do atme i u čula, koristi za svoj izvor, onda je ona nirguna. A ako se koristi nezavisno, onda je saguna.

Dodatni dokazi za ovu tvrdnju iz Šruti su sledeći: “On je život vitalnog vazhuda, vid oka, slušni kapacitet uha i mentalno rasuđivanje uma” (BAU 4.4.18); “Bez Njega, apsolutno ništa ne može biti urađeno” (Rig Veda 10.112.9).

Pošto je to slučaj, kada su znanje i delovanje primarno usmereni prema rezultatima koji su u okviru tri gune, oni su poznati kao gunamaja, ili “sastoje se od guna.” Kada su, međutim, znanje i delovanje usmereni primarno prema u odnosu sa Paramešvarom [kao što je u slučaju bhakti], one su izvan guna po svojoj samoj prirodi.