Krišnina rutina, dharma, ćatur-vjuha

Gaudiya PhilosophyGeneralQuestions & AnswersComments Off on Krišnina rutina, dharma, ćatur-vjuha

Pitanje: Da li akaša (etar) beleži skoro sve što postoji—sve informacije, aktivnosti, misli i radnje? 

Odgovor: Ne. 

Pitanje: Šta beleži?

Odgovor: Mahat-tattva.

*

Pitanje: U koje vreme Krišna doručkuje u prakata-lili i od čega mu se sastoji jelovnik?

Odgovor: Iskreno govoreći, ovakvo pitanje pretpostavlja da On ima sat, i da On svoje dnevne aktivnosti izvodi u skladu sa satom. Opisi Aštakalina lile su namenjene za meditaciju. To ne znači da Krišna sledi svoju dnevnu rutinu tačno onako kako je opisano. Kṛišna jede kada se probudi i obavi svoje jutarnje dužnosti. Što se tiče jelovnika, mogu samo da pretpostavim da je vrlo sličan onome što ljudi jedu u Vrađi sada—ćapati, kaša, jogurt, maslac, mlaćenica, povrće, mlečni slatkiši, itd. Oni jedu ono što raste lokalno. Ne postoje veliki kamioni koji razvoze voće i povrće od jednog kraja zamlje do drugog. Ne postoje velike prodavnice, nema šoping centara.

Pitanje: Ja imam pitanje u vezi trećeg reda poznate mahađano jena gatah sa panthah šloke, iz ĆĆ 2.17.186. Bukvalan prevod dharmasja tatvam nihitam guhajam nema baš puno smisla—“Istina religije je skrivena u pećini.” Bhaktivedanta Book Trust kaže da guhajam znači “u srcu realizovane osobe.” Stoga su ovi stihovi prevedeni kao “Postojana istina religioznih principa je skrivena u srcu neiskvarene, samospoznate osobe.”

Ja sam mislio da je guha srce svakog od nas—istina religije je skrivena unutar naših srca kao intuicija. Koje je Vaše mišljenje, molim Vas?

Odgovor: Popularno značenje reči dharma je: različite dužnosti propisane u vedskoj literaturi. To je takođe značenje reči dharma kako se razume iz konteksta ovoga stiha. Tako da ja ne mislim da je ovde intuicija namenjeno značenje reči dharma.

Postoje četiri izvora dharme po Manu Smriti (2.12):

vedaḥ smṛtiḥ sadācāraḥ svasya ca priyam ātmanaḥ
etac caturvidhaṁ prāhuh sākṣād dharmasya lakṣaṇam

“Veda, Smriti, sadaćara, i ono što je zadovoljavajuće za osobu – ova četiri su principi direktnog definisanja dharme.”

Sličnu izjavu je dao Šri Narada Kralju Judhištiru (ŠB 7.11.7):

dharma-mūlaṁ hi bhagavān sarva-veda-mayo hariḥ
smṛtaṁ ca tad-vidāṁ rājan yena cātmā prasīdati

“Izvor dharme, o kralju, je Bhagavan Hari, koje je oličenje svih Veda, zatim Smritiji koje su napisali poznavaoci Veda, ponašanje takvih osoba i ono što donosi zadovoljstvo sopstvu.”  

Tako da ja mislim da treci red šloke koju ti navodis aludira na sadaćaru. Postoje mnoge situacije u životu sa kojima se susrećemo za koje odgovor ne možemo pronaći u Vedama ili Smritiju. Za ovakve situacije mi se oslanjamo na sadaćaru od sadhua—sadhu-vartmanuvartanam (BRS 1.2.100). Na primer, da li Vaišnava treba da jede krompir, paradajz, čokoladu, itd? Pomoć ne dolazi iz šastra. Sadaćara je jedina pramana u ovim slučajevima. Stoga, reč guha se ne odnosi na srce običnih ljudi nego realizovanih. Oni mogu da razumeju zamršenost dharme jer su njihova srca oslobođena nečistoća od rage i dveše.

*

Pitanje: Da li je prva ćatur-vjuha Krišne iz Dvarake, Balarama, Pradjumna i Anirudha, a druga ćatur-vjuha koja dolazi iz Balarama iz Dvarake: Narajana iz Vaikunthe, Karanodakašaji Višnu, Garbhodakašaji Višnu i Kširodakašaji Višnu?

I da li su Rama, Lakšmana, Bharata, i Šatrugna ekspanzije Krišne iz Dvarake, Balarama, Pradjumne, i Anirudhe?

Odgovor: Da, to je tačno. Ja ih smatram za drugu ćatur-vjuhu, a one prethodno napomenute kao druge smatram trećim.

One koje si nabrojao kao druge se isto nazivaju drugim kada se oni prethodno napomenuti ne uzimaju u obzir.

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Comments are closed.

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.