U prvoj anučhedi Priti Sandarbhe, Šri Điva Gosvami započinje zaključivanje da je ljubav prema Bhagavanu, priti, ultimativni cilj ljudskog života, purušartha. Za vreme svog objašnjenja, on navodi da se čuvena mahavakja (značajna izjava) tat tvam asi (Ti si To) u stvari odnosi na priti između đive i Bhagavana. Ovo je veoma jedinstven pogled na ovu čuvenu mahavakju iz Upanišada. U pitanju je veoma dugačla anučheda, i u nastavku prezentujemo samo par bitnih citata iz pisanja Šri Đive Gosvamija koje prate komentari.

Prevod originalnog teksta

Slično tome, izjave poput “Ti si to” (ČHU 6.8.7) se trebaju smatrati kao opisi Njegove ljubavi, nalik tome kad se kaže [nekome sa kim ste veoma intimni] “Ti si ta osoba.” Šta više, vidi se da su materijalna ponašanja centrirana samo oko ljubavi. Sva živa bića žude za ljubavlju, zbog koje je neko spreman da žrtvuje i sopstveni život, itd. Ali usled neuspelog nalaženja odgovarajućeg objekta ljubavi, ljudi od nje odustaju zarad nekvalifikovanih objekata ljubavi. I tako je svačija želja da pronađe odgovarajući objekat ljubavi. Ta želja se ispunjava samo u Bhagavanu.

Commentary

U Bhagavat Sandarbhi (2-7), je jasno objašnjeno da je Brahman manifestacija Bhagavana bez karakteristika. Intuitivnom spoznajom Brahmana osoba sigurno postaje oslobođena, ali ne postoji kvalitativno iskustvo u takvom stanju. Bez obzira na to sto je oslobođen patnje, ne postoji pozitivno iskustvo blaženstva. Osoba gubi osećaj sopstvenog odvojenog identiteta poput kapljice vode koja upada u okean. Stvarna činjenica je da kapljica nikad nije izgubljena, ali nema osećaj sebe kao odvojenog od okeana. Slično tome, u stanju spoznaje Brahmana, nema gubitka nečijeg identiteta već nema načina za razmenu između đive i Brahmana. Razlog za to je da se oslobođena điva potpuno identifikuje sa Brahmanom. Zbog toga je zaključeno u Bhagavat Sandarbhi (81) da je Brahman jedna nepotpuna i niža manifestacija Apsoluta. Šri Điva Gosvami zato opet dalje značaj da je, direktno iskustvo Brahmana u obliku osobe, tj. Bhagavana, zaista purušartha.

Pošto je to potvrđeno, sledeća bitna poenta, koja je takođe jedna od naročitih karakteristika Gaudija škole, jeste da je ljubav ili priti prava purušartha a ne samo iskustvo Bhagavana.  Samo u priti Bhagavan potpuno razotkriva samog Sebe. Bez priti niko ne može shvatiti Njegovu prirodu. Zbog toga, bez priti, čak i da neko vidi Bhagavana, to nije ništa čudesno. Osobe poput Šišupale i Kamse su takođe videle Krišnu, ali nisu imali priti za Njega i zato nisu mogli da razumeju šta ili Ko je on. Druga je tema to što su oni usled Krišnine velikodušnosti imali koristi od kontakta sa Njim, ali oni nisu mogli da dožive blaženstvo vizije Njega. U stvarnosti, nisu ni videli Krišnu onakvog kakav On jeste. Videli su samo majiku kako prekriva Krišnu. To je opisano u Krišna Sandarbhi(106.2): “): “Dodatno, Višnu Purana daje sledeću izjavu vezano za Šišupalu:

 ātma-vināśāya bhagavad-asta-cakrāṁśu-mālojjvalam akṣaya-tejaḥ-svarūpaṁ parama-brahma-bhūtam apagata-dveṣādi-doṣo bhagavantam adrākṣīt.

Šišupala, koji je bio oslobođen defekta zavisti i ostalih sličnih grehova, je posmatrao Bhagavana kao Svevišnjeg Brahmana, čiji oblik (svarupa) je bio večiti sjaj, koji je sijao briljantno sa vencem cveća sastavljenih od zraka koji je On bacio da bi ga uništio. (VP 4.15.15)

U skladu sa ovim stihom, oblik Bhagavana koji je pokazan asurama nije Njegov pravi oblik (svarupa), već manifestacija maje. Ukoliko zaista vide svarupu Bhagavana, njihova zavist je uklonjena.”

Jedino sama priti donosi konačni kraj sve patnje. Ukoliko ne postoji priti onda čak i vizija Bhagavana ne pomaže, kao što možemo videti u slučaju Durjodhane. Čak i kad je video Krišnu i Njegov virat oblik, Durjodhana nije bio ubeđen da je on Sam Gospod. Mislio je da je Krišna samo mađioničar. To što Ga je video direktno nije donelo Durjodani nikakvo blaženstvo. On takođe nije mogao da razume istinu o Krišni i nastavio je da pati usled svoje zavidne prirode.

Zbog toga je zaključak da je prīti najuzvišenija purušartha a ne iskustvo Brahmana ili vizija Bhagavana. Čak i sama mukti bez priti nije najuzvišenija purušartha. Druge reči poput bhakti, rati, prema, bhava i kao što ćemo videti čak i mukti ili kaivalja, se koriste u Bhagavata Purani kao sinonimi za priti. Takva priti donosi kraj svim patnjama. Bez priti, osoba ne može imati stvarno iskustvo Bhagavana ili Njegovih osobina. Sama priti razotkriva Bhagavana sa Njegovom prirodom. Priti sama otkriva Njegove božanstvene osobine, i radi to u skladu sa njenom količinom. To je šest osobina priti.

Neko može izneti sumnju. Ako je zaista priti najuzvišenija purušartha, zašto se onda ona ne pominje u Upanišadama, kremu Veda? Zašto se mukti ili mokša navode kao najuzvišenija purušartha? Šri Điva Gosvami citira jednu od najbitnijih izjava Upanišada, jednu od četiri maha-vakjas advaita vedantista: “Ti si to” (tat tvam asi). Bez obzira na to da postoji puno maha-vakjas u Upanišadama, učenjaci advaitavada škole prihvataju samo četiri, po jednu iz svake Vede. One su sledeće:

1. Prjñānaṁ brahma “svesnost je Brahman” (Aitreja Upanišada, Rig Veda);
2. Aham brahmāsmi “Ja sam Brahman” (Brihad Aranjaka Upanišada, Jađur Veda);
3. Tat tvam asi “Ti si To” (Čhandogja Upanišada, Sama Veda);
4. Ayam ātmā brahma “Ova ātmā je Brahman” (Mandukja Upanišada, Atharva Veda).

“Tat tvam asi” je izjava koji je izgovorio Aruni svom sinu Švetaketuu kada ga je učio o Apsolutnoj Stvarnosti. Cela rečenica je “sa ya eṣo’ṇimaitadātmyam idaṁ sarvaṁ,tat satyaṁ, sa ātmā, tat tvam asi śvetaketo iti” (Čhandogja Upanišada 6.8.7)

“Ono što je suptilna suština, sve to, ima to kao svoje Sopstvo. To je konačna Istina. To je Sopstvo. Ti si to, o Švetaketo.”

Ovde su điva i Brahman izjednačeni. Điva je ograničena, uslovljena, nesrećna i u neznanju. Ali Apsolut je upravo suprotno od toga. Oni ne mogu biti jedno u postojanju. Različiti komentatori su pokušali da razreše ovu nejednakost. Ukratko, njihova objašnjenja su sledeća:

1. Advaitavada filozofija Šankaračarje tvrdi da postoji samo jedna Apsolutna Stvarnost koja se zove Brahman. Điva nije ništa osim Brahmana koji je uslovljen ili ograničen majom. Kada se to uslovljavanje ukloni, điva opet postaje Brahman.
2. Višišta-advaitavada filozofija Ramanuđačarje tumači zamenicu “tvam” kao da se odnosi na Brahmana koji je prisutan unutar đive a zamenicu “tat” da se odnosi na Brahman, koji je uzrok kosmosa. Odnos između đive i Brahmana se kaže da je taj od kvalifikatora (višešana) i kvalifikovane Stvarnosti (višišta).
3. Dvaitavada filozofija Madhvačarje objašnjava da bi cela rečenica sa “ātmā tat tvam asi” trebala ustvari biti podeljena kao “saḥ ātmā atat tvam asi” što znači “Ti si ta atma, ti nisi Brahman.” Alternativno, oni kažu da se “tat tvam asi”  treba razumeti kao “tasya tvam asi” – što znači  “Ti si Njegov” ukazujući da je điva sluga Višnua.
4. Šuddha-advaitavada filozofija Valabhačarje objašnjava da izjava znači da postoji jedinstvo suštinskog bića, ali da je Brahman celina dok je điva Njegov deo.
5. Dvaita-advaitavada filozofija Nimbarkačarje objašnjava da je odnos između đive i Brahmana simultana jednakost i razlika jer je điva suštinski deo Brahmana.
6. Ačitnja-bheda-abhedavada filozofija objašnjava da su oni jedno jer je điva šakti Brahmana, dok je Brahman šaktiman.

Tako možemo videtli da primarno postoje dva objašnjenja. Sledbenici Advaitavade je tumače kao uspostavljanje apsolutnog identiteta đive i Brahmana. Ostali komentatori odbijaju ideju apsolutnog jedinstva. Šri Điva Gosvami pripada drugoj grupi. On prihvata da postoji jedinstvo ali objašnjava da to jedinstvo nije ontološko. To je jedinstvo bazirano na priti. Po njemu takvo jedinstvo je moguće samo u priti. A prividnost takvog jedinstva mogu iskusiti čak i ljudi ograničene inteligencije i devocijskog obrazovanja. Kada postoji intezivna priti između dvoje ljudi onda oni imaju osećaj jedinstva uprkos tome što su u odvojenim telima. Možemo zamisliti koliko blisko se neko mora osećati u pravoj priti. Primer toga možemo naći u sledećem stihu koji je izgovorio Krišna:

preyāṁs te’haṁ tvam api ca mama preyasīti pravādas
tvaṁ me prāṇā aham api tavāsmīti hanta pralāpaḥ
tvaṁ me te syām aham iti yat tac ca no sādhu rādhe
vyāhāre nau na hi samucito yuṣmad-asmat-prayogaḥ

Postoji trač da sam ja tvoj voljeni i da si ti moja voljena.  I draga moja, neki brbljaju da si ti moji vitalni vazduh i da sam ja tvoj. O Radha, čak i reći “Ti si moja i ja sam tvoj” nije odgovarajuće. U našim uzajamnim odnosima, korišćenje prvog lica (“Ja”) i zamenice za drugo lice (“ti”) nije uopšte odgovarajuće. (Alankara-kaustubha 5.34)

Čak i u materijalnim odnosima, kada se vidi da su muškarac i žena u ljubavnom odnosu, oni se smatraju za jedno biće. Ova želja da budemo u ljubavi postoji u svima, čak i u nižim oblicima života.  Svako žudi da pronađe ljubavni odnos u kome može iskusiti osećaj jedinstva sa predmetom ljubavi. Priti daje najviše zadovoljstvo. Zarad priti,  ljudi su spremni da žrtvuju sve, uključujući i svoje sopstvene živote. Da je osobođenje najuzvišenija purušartha, onda niko ne bi bio spreman da da sopstveni život zarad priti.

Ali priti koja se nalazi u materijalnom svetu nije prava i ne donosi ultimativno zadovoljstvo. Da je ona stvarna, osoba bi se osećala potpuno zadovoljna sa njome jer je sama priroda priti blaženstvo. Razlog za to je da je điva minijaturna po veličini i da ima ograničenu sreću u svojoj suštinskoj prirodi. Šta više, u uslovljenom stanju, onda se identifikuje sa svojim “pokrivačima” koji su materijalne prirode. Zato je takozvana priti materijalnog iskustva za “pokrivače” koje je sopstvo oživelo.  Niko ne može zaista iskusiti sopstvenu svarupu ili neku koja pripada drugoj đivi. Zato je materijalna priti veoma ograničena i privremena. Naša želja je za neograničenom, beskrajnom srećom. To ne može doći iz druge đive, koja je ograničena i uslovljena avidjom. Zbog toga se niko nikada ne oseća potpuno zadovoljnim materijalnom priti. Kada bude nezadovoljan jednim objektom ljubavi, počinje da traži drugi. Ta potraga se nastavlja sve dok dobrom srećom ne shvati da je samo Bhagavan odgovarajući objekat priti. Da bi objasnio ovu priti, nepoznatu svetu,  Šri Điva je napisao Priti Sandarbhu.