Pitanje: Pohađam časove Šrimad Bhagavatama kod profesora Edvina Brajanta, i nakon sinoćnjeg časa, postavio sam mu pitanje o značenju „Hare“ i „Rama“ u mahamantri. Iako je moj profesor imao nekoliko pronicljivih odgovora za nas, on nije imao definitivno mišljenje o etimološkoj osnovi za njihovo značenje i uključivanje u našu mahamantru. Zbog toga me je uputio da vam postavim ovo pitanje i prenesem vaš odgovor njemu i našem razredu.

Babađi, zato Vas ponizno pitam: Šta znači „Hare“ i „Rama“ u Hare Krišna mahamantri? Razumevanje svakog dela ove mantre bi mi pomoglo da razumem zašto je pevam i poboljšalo bi moju bhakti.

Odgovor: Profesor Brajant se sigurno  već objasnio etimološka značenja reči „Hare“ i „Rama“ i sigurno je objasnio da one potiču od sanskritskih korena hr (odneti) i ramu (igrati) primenom sufiksa in i ghan odnosno. Oba su imena Krišne u vokativu. Postoje različita razumevanja njihovog uključivanja u mahamantru.

Postoji stih vezano za ime “Hari”:

hariḥ harati pāpāni duṣṭa-cittair api smṛtaḥ
anicchayāpi saṁspṛṣṭo dahatyeva pāvakaḥ 

“Čak i ako ga pamte ljudi nečistog srca, Hari uklanja grehe takve osobe. Čak i ako neko slučajno dodirne vatru, ona sigurno peče.” (Narada Purana 1.11.100)

Sadhaka ima poteškoća da se koncentriše na mantru, ali će ime „Hari“ takvog sadhaku pročistiti. Iz gornje izjave Narada Purane ovo možemo razumeti. Stoga je reč „Hari“ uključena i pojavljuje se osam puta u mahamantri.

O reči “Rama” je rečeno:

ramante yogino anante nityānande cidātmani
iti rāma-padenāsau para-brahmābhidhīyate

“Veliki jogi uživaju u meditaciji na neograničeno, večno blaženo i svesno Ja (atmani). Stoga se Vrhovni Brahman (para-brahman) naziva rečju „Rama.” (CC 2.9.29)

Jogi se odnosi na one čija si srca čista. Hari čisti srca; da bi se onda koncetrisali na Ramu, prebivalište zadovoljstva. To je ovde smisao.

Etimološko značenje reči Kṛišna je dato na sledeći način:

kṛṣir bhū-vācakaḥ sśabdo ṇśca nirvṛtti-vācakaḥ
viṣṇustad-bhāva-yogācca kṛṣṇo bhavati sātvataḥ

“Koren √ krs znači „postojanje“, a reč na znači blaženstvo. Pošto je obdaren sa ova dva značenja, Višnu koji se pojavio u dinastiji Satvata naziva se Krišna.” (Mahabharata, Udjoga Parva 70.5)

Tri imena koja se koriste u mahamantri su u vokativu. Upotreba prizivanja imena je da privuče Bhagavanovu pažnju, kao što je rečeno

sarveṣām apy aghavatām idam eva suniṣkṛtam
nāma-vyāharaṇaṁ viṣṇor yatas tad-viṣayā matiḥ 

“Zaista, za sve prestupnike jedino je sledeće iskupljenje propisano — da se peva ime Višnu zato što to skreće Njegovu pažnju na govornika ili je pažnja govornika ta koja Njega privlači.” (ŠB. 6.2.10) 

Za sadhaku matranje ima za cilj da usmeri njegovu svest ka Bhagavanu. Prema Šri Đivi Gosvamiju (Bhakti Sandarbha, Anucheda 1), osnovni uzrok svih problema živog bića je njegova vaimukhjata—ili njegovo odstupanje od Bhagavana. Rešenje je da se okrene ka Bhagavanu (samukhjata). Direktno sredstvo za to je pevanje imena, kao što je navedeno u gornjem stihu. Zato su sva imena u mahamantri u vokativu.

Za savršene bhakte, mantranje je poziv prema njihovoj voljenoj osobi. Dakle, mahamantra se primenjuje kako na praktikante, tako i na usavršene bhakte.

Ovo je najosnovnije objašnjenje mahamantre. Mogu postojati i druga objašnjenja na osnovu nečijeg predanog raspoloženja. Prema Šri Madhvačarji, postoji 100 značenja svakog imena navedenih u „Hiljadu Višnuovih imena“, Višnu-sahasra-nama. Na osnovu ovoga, može postojati hiljade značenja mahamantre jer se sva tri imena nalaze u Višnu-sahasra-nama.