Atha Sadhu-sanga (prvi deo)

Napisao Satjanarajana Dasa

 

Uvod

Babađi Satjanarayana Dasa u

gošali njegovog gurua

Šri Rupa Gosvami piše da se bhakti razvija iz sadhane do bhave prolazeći kroz osam koraka (BRS 1.4.15-16). Prvi korak šradha, vodi do drugog, sadhu-sange: druženja sa sadhuom, vaišnavskim svetcem. Dajući komentar na ove stihove, Šri Điva Gosvami piše da pre sticanja štadhe, osoba ima kontakt sa sadhuom čijom milošću osoba stiče šradhu. To je kako on tumači reč adau (koja bukvalno znači “na početku”). Prvo druženje sa sadhom uliva poverenje u izjave spisa. Ovo poverenje se zove šradha. Ona se naziva “bezuzročnom milošću” bhakte pošto dolazi bez svesnog napora primaoca. Spisi često koriste reč jadrčha za ovaj fenomen koji se obično prevodi sa “slučajno” ili “nezavisno”, i ima konotaciju da je bezuzročno (npr. SB 11.20.8, 11).

Sadhu-sanga, koja donosi šradhu, je najveći blagoslov za uslovljeno biće.  Ona donosi trajni preokret u srcu osobe, i zbog toga se u spisima slavi više od bilo čega drugog. U Bhagavat Purani, Gospod Krišna lično govori o značaju sadhu-sange (SB 11.12.1-15).

Veoma je retko da se dobije rođenje u ljudskom telu, ali sadhu-sanga je još ređa:

durlabho mānuṣo deho
   dehināṁ kṣaṇa-bhaṅguraḥ
tatrāpi durlabhaṁ manye
   vaikuṇṭha-priya-darśanam

“Ljudski oblik života je veoma redak blagoslov za uslovljenu dušu a pritom je i kratkotrajne prirode. Ali smatram da je još ređe za sve koji su postigli ljudski oblik života je da budu u društvu predanih duša, koje su veoma drage gospodaru Vaikhunte.” (SB 11.2.29)

Šri Haridas Šhastri Maharadža

ispred Gadadhara Gaura Mandira

Prema kralju Mućukundi, materijalno postojanje dolazi do kraja kad osoba dobije sadhu-sangu:

bhavāpavargo bhramato yadā bhavej
   janasya tarhy acyuta sat-samāgamaḥ
sat-saṅgamo yarhi tadaiva sad-gatau
   parāvareśe tvayi jāyate matiḥ

“O Gospode Aćjuta, živo biće luta u krugu rođenja i smrti.  Ona stekne društvo osoba postojanih u istini kada dođe vreme za njegovo oslobođenje iz tog kruga. Od trenutka kad dobije takvo druženje, sklonost za predano služenje Tebe se budi, Tebe koji si uzvišeni cilj dostugnuća svetih osoba i koji si orkestrator i uzroka i njegovih posledica.” (SB 10.51.54)

Gospod aranžira uzrok – društvo svetih osoba – koji stvara efekat oslobođenja materijalnog postojanja i sklonost ka predanom služenju. Iako je materijalnost postojanje iskorenjeno putem sadhu-sange, Mućukunda pokazuje njenu efikasnost izjavom da osoba stekne društvo sadhua kada dođe vreme da se završi njeno materijalno postojanje.  On zato navodi efekat pre uzroka.

Osoba po sticanju šradhe čini svesni napor da dodatno nastavi sa sadhu-sangom. Ovo je drugi od osam koraka. Ovde je značenje reči sadhu (sveta osoba u bukvalnom prevodu) guru jer je bhađana-krija (prakrikovanje predanog služenja) treći korak, i prema Rupa Gosvamiju, praktikovanje uttama-sadhana-bhakti počinje sa predajom kvalifikovanom guruu (BRS 1.2.74). Drugim rečima, kad osoba ima ispravnu šradhu ona traži gurua.

 

Sanjanje o životu sadhua

Sri Haridas Shastri Maharajji

Sri Haridas Shastri Maharajji

Imao sam sreću da upoznam takvog kvalifikovanog gurua u mom životu, iako sam sad lišen njegovog fizičkog prisustva. On je ušao u večne lile Šri Šri Radha Govindadeva 6. oktobra 2013. godine. Sećanja druženja sa njim se stalno vraćaju u moj um u odvojenosti od njega.  Sećanja podižu moju svest i ja pišem da bi podelio moja sećanja sa drugima, kako bi i oni dobili benefit.

Priča o tome kako sam došao do druženja sa njim i kako sam dobio njegovu bezuzročnu milost je interesantno putovanje. Sada kada se sećam toga ne mogu da to smatram ničim drugim osim yadrccha kripa Šri Krišne. To je sam On koji se pojavio u obliku mog gurua.

Od samog detinjstva sam imao duboku, unutrašnju sklonost ka životu sadhua, i tako nikad nisam pravio planove za materijalnim životom i bio sam prilično siguran da se nikad neću oženiti.  Kao dete bih ležao u krevetu i razmišljao o smrti. Moja priroda je bila da sam bio veoma povučen i nikad nisam nikome otkrio moj plan da postanem sadhu, i tako niko u mojoj porodici nije sumnjao da imam takve sklonosti.

Moji roditelji i baba i deda su bili krishna-bhakte povezane sa Radha Vallabha-sampradajom koju je osnovao Hit Harivamsa Gosvami. Naša porodična kuća je bila odmah pored hrama u selu, u kome su se nalazila božanstva Radha Krišne i porodice Gospoda Šive, i tako sam ja odrastao učestvujući u hramskim ceremonijama. Takođe sam imao moju ličnu sobu za puđu gde bih izvodio artik i nudio hranu koju je moja majka kuvala za celu porodicu. Veoma sam voleo da čitam Mahabharatu i Ramajanu i recitovao bih ih ostalima u selu. Sadhui bi ponekad posećovali seoski hram, ali nisu imali puno znanja.

Kada sam završio moje obrazovanje za inžinjera uopšte nisam imao želju da počnem da radim.  Razmišljao sam kako da nastavim duhovni život i uvek sam na jedan ili drugi način tražio sadhu-sangu.  Sretao sam sadhue kad god bi imao priliku, ali nikad nisam sreo sadhua koji bi me impresionirao. Ašhrami ili duhovna društva nisu postojali u okolini mog sela, tako da nisam imao jasnu ideju kako da napredujem u duhovnom životu. Nisam imao drugog izbora osim da prihvatim ponudu za posao i počnem da radim. Moji roditelji i ostali rođaci nisu ništa znali o mojim ličnim planovima i pretpostavljali su da ću živeti normalan život i da ću se najzad oženiti. Bio sam veoma rezervisan u mojim odnosima sa drugima i nije me puno interesovalo druženje sa ljudima. Ponašao sam se kao da nemam duhovna interesovanja kada bi bio u njihovom društvu.

Pošto sam dobio posao u mom rodnom gradu, došlo je do predloga za sklapanje braka.  Smatrao sam da bi to potpuno uništilo moje planove, pa sam dao otkaz na poslu i pronašao drugi posao u Bombaju – više od 1000 km daleko od mog rodnog grada. Osetio sam veliko olakšanje jer sam znao da niko neće da pokuša da me oženi u Bombaju!

U Bombaju sam tragao za duhovnom organizacijom. Otišao sam u centar grupe za meditaciju na planini Abu u Radžastanu na trodnevni kamp za meditaciju organizovan posebno za inžinjere i doktore. Imao sam puno pitanja za vreme lekcija, ali nisam dobio zadovoljavajuće odgovore. Tako da sam se razočaran vratio u Bombaj.  

Kad god bi se vratio u moje selo tamo me je čekao predlog za sklapanje braka.  Nisam mislio da bi bio u stanju da ubedim moje roditelje da više želim da živim život sadhua nego da se oženim. Ironični je kako indijske porodice toliko poštuju sadhue, a žestoko protestuju ako jedan od njihovih članova porodice želi da to postane. Znao sam, u slučaju da sam pristupio bilo kod ašhramu u Indiji, da bi me zbog jake privrženosti pronašli i pokušali da me ubede da odustanem od svog duhovnog puta. U skladu sa tim sa odlučio da napustim Indiju i da odem na zapad.  I tako sam januara 1979. godine otputovao u Majami, na Floridi, SAD.

Doživeo sam neki vrstu Bogojavljanja kada sam sletio u Ameriku.  Shvatio sam važnost vedske kulture i moja odlučnost da se posvetim duhovnom životu je postala intezivnija. Američki način života me nije privlačio. Puno sam čuo o Americi i njenom visokom životnom standardu, ali je meni on izgledao veoma prazan iznutra – puno glamora a bez prave sadržine. U isto vreme sam se osećao bezbedno jer niko neće pokušavati da me oženi. Nisam imao rodbinu u tom području i jedini način komunikacije sa Indijom je bio putem pisama. Trebalo je više od mesec dana da stigne odgovor.

Oltar ISKCON-a u Mijamiju 

U to vreme nije bilo puno hindu hramova ili organizacija u SAD.  Posetio sam Krišna Murti centar za studiranje u Majamiju i centar Bala Bhagavan, popularno poznat kao Guruđi, ali me nisu impresionirali. Napokon sam saznao da postoji hram koji vode američke bhakte udaljen samo par kilometara od mog smeštaja, i tako sam otišao na predavanje nedeljom uveče. Do tog trenutka nisam znao ništa o ISKCON-u, ali sam naučio više o organizaciji posle posete. Cela atmosfera mi se činila veoma čudnom i odbijao me je agresivni pristup bhakta: delovalo je da su najviše zainteresovani za prodaju knjiga. Uvek sam voleo kupovati knjige, ali sam odbio da kupio bilo koju knjigu zbog njihove agresivnosti. Napustio sam hram što sam brže mogao i nikad se nisam vratio.  Sećam se da sam pomislio:  “Ovo društvo nije za mene.”

(biće nastavljeno)

*** originalni članak je objavljen 22. novembra 2013 na engleskom sajtu Điva instituta

Notify me of new articles

Comments are closed.

  • Satyanarayana Dasa

    Satyanarayana Dasa
  • Daily Bhakti Byte

    It is easier to tolerate criticism, but to digest the poison of praise is very difficult.

    — Babaji Satyanarayana Dasa
  • Videos with Bababji

  • Payment

  • Subscribe

  • Article Archive

  • Chronological Archive

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.