Značenje ne-postojanja i njegove implikacije za ropstvo Jastva

Articles by Satyanarayana DasaGeneralPhilosophyComments Off on Značenje ne-postojanja i njegove implikacije za ropstvo Jastva

U indijskoj logici (njaji), ne-postojanje se zove abhava. Postoje različite podele i podpodele ne-postojanja. Uzajamno ne-postojanje znači ne-postojanje usled različitosti. Na primer, sto se razlikuje od stolice. U stolu ne postoji stolica.  To je istinito u sve tri faze vremena.

Napisao Satjanarajana Dasa

U indijskoj logici (njaji), ne-postojanje se zove abhava. Postoje različite podele i podpodele ne-postojanja.

Vizuelna podela abhava na engleskom

Vizuelna podela abhava na engleskom

 

Uzajamno ne-postojanje (anjo’nja-abhava)

“Uzajamno ne-postojanje” znači ne-postojanje usled različitosti. Na primer, sto se razliku od stolice. U stolu, ne postoji stolica.  To je istinito u sve tri faze vremena: stolica nikad nije postojala u stolu, niti trenutno postoji u stolu, niti će u budućnosti postojati u stolu. Sto i stolica uzajamno pokazuju ne-postojanje ovog drugog, jer se večno razlikuju jedan od drugog.

Uzajamna veza ne-postojanja (samsarga-abhava)

Još jedna, značajnija, vrsta ne-postojanja je unutrašnje prisutna u samom objektu – nije jednostavno pokazana time što objekat ne postoji unutar drugog objekta. Postoje tri vrste takve “uzajamne veze ne-postojanja,” koje se razlikuju po vremenu u kome se pojavljuje ne-postojanje.

Prethodno ne-postojanje (prag-abhava)

Pre nego što neki predmet nastane, on je u stanju ne-postojanja. To je “prethodno ne-postojanje”. Ona ukazuje da bi predmet koji ne-postoji mogao da bude stvoren, napravljen ili načinjen u budućnosti.

Indijska logika prihvata osam opštih i tri specifična uzroka svakog stvaranja. Osam opštih uzroka su sledeći:

1. Bog
2. Božje znanje
3. Božja volja
4. Božji napor
5. Sudbina
6. Prag-abhava
7. Prostor
8. Vreme

Prag-abhava je posebno bitna, jer ako neki predmet nije na početku ne-postojeći, onda on i ne može biti “stvoren”. Ako nema ne-postojanja, to znači da predmet već postoji.

Dajemo sledeći primer: pre nego što je kolač postao stvoren, njegovo ne-postojanje je bilo prisutno bez početka (oduvek). Takvo ne-postojanje se zove prag-abhava. Međutim kad je kolač stvoren, njegovo ne-postojanje prestaje da postoji.

Posledično ne-postojanje (pradhvams-abhava)

Da nastavimo sa primerom kolača, jednom kada je potpuno pojeden kolač ponovo više ne postoji. To je “posledično ne-postojanje.” Ono ukazuje da je predmet prethodno postojao.

“Posledično ne-postojanje” nema kraja. Nikada više taj određeni kolač neće opet postojati. On će zauvek ostati ne-postojeći. “Prethodno ne-postojanje ima kraj, ali nema početak; a “posledično ne-postojanje” ima početak ali nema kraj.

Večno ne-postojanje (atjanta-abhava)

“Večno ne-postojanje” se odnosi na stvari koje nikad nisu postojale u prošlosti i nikad neće postojati u budućnosti, poput rogova na zecu.

Implikacije na “pad duše”

Šri Điva Gosvami kaže da živo biće pati usled neznanja koje nema početka (prag-abhava). Neznanje je samo ne-postojanje znanja, u ovom slučaju svesti o Svevišnjem Gospodu. Drugim rečima, živo biće pati zbog svog “prethodnog ne-postojanja” znanja o Bogu.

Takvo neznanje ne može biti “posledično ne-postojanje znanja o Bogu.” Jer da je tako, onda bi znanje o Bogu postojalo pre neznanja. Međutim postoji tvrdja da osoba koja ima znanje o Svevišnjem Gospodu nikada ne može doći u neznanje. Zato Điva Gosvami opisuje neznanje duše kao “bez početka” – duša nikad nije ni imala znanje o Bogu. I zbog toga se điva naziva  nitja-badha, “oduvek-uslovljena.”

Kada na ovo primenimo pitanje kada, kako ili da li je živo biće palo iz duhovnog sveta, može se zaključiti da nikada nije palo, jer njegovo uslovljeno stanje nema početka. To je značenje nitja-badha. Ono takođe ukazuje da je moguće doći do kraja tog neznanja. “Prethodno ne-postojanje znanja” može doći do kraja kada osoba dostigne znanje o Bogu.

Kada znanje o Bogu postane postojeće, ono nikad neće nestati. Ono stavlja neznanje u “posledično ne-postojanje” koje je beskrajno stanje. Zbog toga se osoba koja ima znanje o Bogu naziva nitja-sidha, “zauvek-oslobođena.” Takva osoba nikada ne pada. To je značenje izjave Gospoda Krišne yad gatvā na nivartante tad dhāma paramaṁ mama: “kad dođe tamo osoba se nikad ne vraća – to je moje svevišnje boravište” (BG 15.6).

To boravište, planeta Gospoda (dhama), nije fizičko mesto. Kada mi kažemo “pošto ode tamo,” mi mislimo na “odlazak” u smislu odlaska sa jednog fizičkog mesta na drugo, ali to nije tako. “Odlazak” se ovde odnosi na svesnost: kada nečija svesnost “ode” da bude transcendentalna, ne može biti izgubljena, na nivartante.

Zbog toga, jednom kad osoba postane oslobođena, ona ne može biti opet uslovljena, a ako je neko oslobođen to znači da su on ili ona bili uslovljeni pre toga.

To je značenje izjave Đive Gosvamija u Priti Sandharbhi (Anučheda 1), saṁsargābhāva yuktatvena: Prethodno ne-postojanja znanja ukazuje na mogućnost sticanja znanja. Bez obzira na to što neznanje nema početka, ono ima kraja.

“Večno”

Sve što nema prethodno ne-postojanje se naziva “večno.” Stvari koje nikad nisu stvorene nikad ne mogu biti uništene, one su izvan uticaja hronologije. Krišna, na primer, nema prethodno ne-postojanje, zbog toga se izrazi “stvaranje”, “postojanje” ili “uništenje” ne odnose na Krišnu. Reći da Krišna ima postojanje ukazuje u smislu logike da pre postojanja On nije postojao, da je nepostojanje uništeno i da je onda On došao u postojanje. Očigledno se to ne primenjuje na večne objekte.

Međutim to nije slučaj kada se radi o neznanju, jer neznanje samo po sebi nije objekat, ona je prosto ne-postojanje drugog objekta: znanja. Zbog toga, i ako je bez početka, ono ima kraj. Zahvaljujući našem materijalnom uslovljavanju, mi smatramo da sve ima početak, i ponekad ačarje mogu objašnjavati filozofiju u smislu da neznanje ima početak, kako bi nadmudrili materijalno uslovljavanje koje nas često sprečava u razumevanju koncepta “bez početka”.

Večna bića poput Krišne i svega vezanog za Njega (npr. Njegovih pratilaca, Njegovih planeta i Njegovih zabava) nemaju početak. Maja i materijalna priroda su takođe povezana sa Krišnom, i tako su i one bez početka.  Mi smo takođe povezani sa Krišnom, i zbog toga i mi sami smo bez početka i deluje da mi to prihvata bez puno premišljanja. Međutim kad se radi o našem uslovljenom stanju, mi nekako ipak imamo primedbi da je naše neznanje bez početka.

Čak i ako se možemo osetiti loše zbog saznanja da je naše neznanje bez početka, može nas razveseliti saznanje da ono može doći do kraja.

 

*** Članak je izvorno objavljen na glavnom sajtu Điva Instituta za vedske studije 11. februara 2013 godine

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Comments are closed.

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.