Ponekada, žena može pitati nekoga: “Molim te pomoli se za mog bolesnog supruga”.  Mi uglavnom ne odvojimo vreme da razmislimo o izjavama ovog tipa, ili da razumemo šta zapravo znače, umesto toga, mi samo pokušamo da kažemo ili učinimo nešto da utešimo uznemirenu osobu. U zavisnosti od toga koju vrstu empatije posedujemo, moguće je da ćemo biti u stanju logički da razumemo njenu situaciju ili da možemo osetiti ista osećanja kao ona. Na osnovu toga mi delujemo. Naš odgovor je vođen nivoom naše emocionalne inteligencije, čiji je empatija deo. 

Prema psihologu sa Harvarda, Danielu Golemanu, autoru najprodavanije knjige pod nazivom “Emocionalna inteligencija”, osnova emocionalne inteligencije je samosvest.

Goleman navodi četiri dela emocionalne inteligencije, od kojih je svaki ključna komponenta za napredak u duhovnom životu.

1. Samosvest—svest o sopstvenim mislima, osećanjima i ponašanjima, i kako ahankara i samskare  pojedinca nagone osobu da razmišlja, da se oseća i ponaša.
2. Samo-ovladavanje – Samodisciplina u upravljanju svojim mislima, osećanjima i ponašanjima.
3. Empatija—uskladiti se sa drugima kroz osećanja (emocionalno), razumevanje (kognitivno) ili saosećanje.
4. Zdravi odnosi—Kako osoba upravlja sobom da bi imala veoma efikasne odnose.

Definicija empatije

Oksfordov Rečnik definiše empatiju kao “sposobnost da se razumeju i podele tuđa osećanja.” Empatija je osnova za bilo koji zdrav odnos, i bez empatije odnos je hladan i distanciran jer nema povezanosti srca sa srcem. Empatija je nešto što se uči u detinjstvu, u zavisnosti od toga kako se majka usklađivala sa fizičkim i emocionalnim potrebama deteta. Vedski spisi kažu da je majka prvi guru, i njena je uloga hiljadu puta značajnija od uloge oca.

Tri vrste empatije

Postoje tri vrste empatije, kognitivna empatija, afektivna empatija i saosećajna empatija. Svaka vrsta empatije se bazira na različitim delovima uma.

Kognitivna empatija podrazumeva znanje kako se neka osoba oseća, i zašto se tako oseća. To je logičko razumevanje mentalnog stanja druge osobe i nešto što se naziva “preuzimanje perspektive.” Daniel Goleman opisuje kognitivnu empatiju kao “jednostavno znanje kako se druga osoba oseća i šta možda misli.” Ona se ne bavi osećanjima. Zato osoba koja ima visoku kognitivnu empatiju ima tendenciju da se muči sa emocionalnom bliskošću, nektarom ljudskih odnosa. Bilo kako bilo, kognitivna empatija može biti ogromno bogatstvo na rukovodećim pozicijama, na kojima osoba treba da “uđe u glavu druge osobe” ili uzajamno deluje sa umerenošću i razumevanjem. Sa mračne strane, neko ko ima visoku kognitivnu empatiju može da koristi svoj promućuran um da iskoristi druge, manipulišući njihovim osećanjima i sentimentom. Zbog toga što su stručnjaci u čitanju uma ili raspoloženja drugih, osobe sa visokom kognitivnom empatijom znaju tačno šta da kažu da druge navedu da se ponašaju po njihovoj volji. 

Emocionalna empatija, takođe znana kao afektivna empatija, je sposobnost da se povežemo sa tuđom emocionalnom realnošću, osećajući šta drugi osećaju i takoreći istupajući u njihov svet. Goleman opisuje emocionalnu empatiju: “kada se osećamo fizički zajedno sa drugom osobom, kao da su njena osećanja zarazna.” Emocionalna empatija je blagotvorna u profesijama lečenja, kao što su psihoterapija ili za medicinsko osoblje, i takođe u roditeljstvu, pogotovu majčinstvu. Emocionalna empatija uključuje ljudske neurone ogledala, koji se na neki način upale kada vide ponašanje druge osobe, navodeći ih da se povežu sa ponašanjem u sopstvenom telu i mozgu.  Zbog ovoga neko sa visokom emocionalnom empatijom oseća ista osećanja kao osoba koja zapravo ima iskustvo, iako je ona samo sluša. Ovo je takodje karakteristika sahridaje u rasa-šastri. Loša strana emocionalne empatije je mogućnost da empate apsorbuju patnju drugih ljudi bivajući uvučeni i preuzimajući teret ili osećanja drugih na sebe. 

Saosećajna empatija nam daje mogućnost ne samo da logički razumemo neprilike drugih i osećamo njihova osećanja sa njima, već da im spontano i pomognemo. To je takođe poznato kao empatijska briga, što znači “stalo mi je do tebe, i ja želim ono što je dobro za tebe, ne samo ono što je dobro za mene.” Saosećajna empatija se bavi intelektom, emocijama i brižnim aktivnostima. Goleman kaže: “Istinsko saosećanje ne znači samo osećanje tuđe patnje, već biti privučen pomaganju u njenom uklanjanju.” Saosećajna empatija znači odabrati srednji put i koristiti sopstvenu emocionalnu inteligenciju da delotvorno odgovorimo na situaciju sa ljubavljom privrženošću. Prednosti saosećajne empatije su što osoba postaje stručnjak za međuljudske odnose jer dobro zna kako da odgovori na različite situacije. Ove osobe mogu da razumeju realnost drugih ljudi i da ih prihvate bez osuđivanja ili prikrivenih motiva. Ljudska povezanost osnovana na iskrenosti, autentičnosti, poštovanju i uvažavanju je u srži saosećajne empatije.

Empatija u materijalnim odnosima

Razmatrajući pitanje sa početka ovog članka, žene koja traži molitve za svog bolesnog muža, lako je videti kako bi osoba sa različitim tipom empatije odgovorila, ali vredi razmotriti i samu ženu. Zašto ona postavlja pitanje? Koju vrstu empatije ona poseduje za svog muža? Da ona ima kognitivnu empatiju ona bi razumela da je njen suprug bolestan, ali ne bi osetila njegovu bol. Ako ima emocionalnu inteligenciju, ona bi osećala istu bol koju on oseća i molila bi vas da se molite za njega. Ženini neuroni ogledala bi je nagnali da se oseća isto kao njen suprug. Naš mozak je napravljen sa neuronima ogledala da podrže empatiju. Neuroni ogledala se upale kada ljudi posmatraju i doživljavaju osećanja, osposobljavajući nas da pročitamo osećanja drugih.

Empatija u bhakti jogi

Bhakti joga je sva u vezi empatije i odnosa. Svi ostali putevi vode do impersonalnog cilja i zasnovani su na odricanju. Prema Šri Rupa Gosvamiju, srce bhakti je u činjenju povoljnih aktivnosti za Šri Krišnu i ljudi ili stvari povezanih sa Krišnom—anukuljena krišna-anušilanam.  Za sadhaku, ovo znači blagonaklono postupajući prema svom guruu, isto kao i prema svima u vezi sa guruom, i izbegavati bilo šta nepovoljno—anukuljasja sankalpaha pratikuljasja varđanam. Da bi vršio povoljne a izbegavao nepovoljne aktivnosti, osoba mora da se uskladi sa srcem svog gurua i ljudi koji ga okružuju. Ovo svakako zahteva visok stepen emocionalne inteligencije. U savršenom stanju, osoba postaje usklađena sa Krišninim srcem i sa srcem Njegovih privrženika. U Priti Sandarbhi  (Anučeda broj 158), dok naglašava važnost empatije i usklađivanja Šri Điva Gosvami piše:  

 “Šta se još može reći? U svim lilama Vrindavana bez izuzetka, izvrsnost (utkarša) svih Krišninih manifestacija (prakaša) i lila mogu direktno intuitivno shvatiti bhakte koji su saosećajno usklađeni sa njenim otkrivanjem (sahridaja).”

Šri Krišna Sam je najveći stručnjak u usklađivanju sa svima. Ovo je jasno iz Njegovih izjava kao što su:

“Ja uzvraćam ljudima u raspoloženju u kojem oni Meni prilaze.” (Gita 4.11)

“Ja sam jednak prema svim bićima. Ne postoji niko ko je za Mene vredan prezira ili drag Meni, ali oni koji me obožavaju sa predanošću su u Meni i Ja sam takođe u njima.” (Gita 9.29)

“Moji posvećeni sledbenici su Moje srce, i Ja sam srce mojih posvećenih sledbenika. Oni ne znaju ništa osim Mene, i Ja ne znam ništa osim Mojih posvećenih sledbenika.” (ŠB 9.4.68)

Poslednji stih pokazuje kako je Krišna savršeno usklađen sa srcima svojih bhakta, i da su Njegovi bhakte slično tome usklađeni sa Njegovim srcem.

Postoji jedan izuzetak ovome. Krišna izražava svoju nemogućnost da se u potpunosti uskladi sa srcima svojih voljenih gopija:

“Moje voljene gopije, čak i sa životnim vekom dugim kao Brahmin, Ja ne mogu uzvratiti na najuzvišeniju službu u vrlini koji činite (sva-sadhu-kritjam), vaše sjedinjenje sa Mnom je potpuno čisto i bezgrešno i vi ste potpuno presekle stroge vezanosti porodičnog života samo da bi Me služile. Stoga, neka vaša dela u vrlini budu otplaćena vašom sopstvenom plemenitošću.” (ŠB 10.32.22)

Samo da bi se istinski uskladio sa srcem gopija, posebno Šrimati Radhom, Šri Krišna se pojavio kao Šri Ćeitanja Mahaprabhu u raspoloženju Šri Radhe. Ovo je izjavio Svarupa Damodar Gosvami u svojoj Kadaći:

“Kakva je slava ljubavi Šri Radhe, kojom se samo Ona naslađuje. Kako je veličanstvena Moja slatkoća koju Ona kuša?Koliko je velika njena sreća koja proizilazi iz ovog iskustva? U žudnji da ovo otkrije, Mesecoliki Hari, apsorbovan u Njenom raspoloženju, se pojavio u materici nalik okeanu majke Šaći.” (citirano iz ĆĆ 1.4.230)

Iako je Ćeitanja Mahaprabhu došao da kuša raspoloženje Šri Radhe, On je takođe došao da otkrije to i podeli to sa uslovljenim bićima ovog materijalnog sveta. Ovo raspoloženje se zove manđari bhava, i to je krajnji nivo empatije. Sama reč manđari to sugeriše svojim značenjem. Manđari je cvet Tulasi biljke. Zdravlje i sama egzistencija manđarija zavisi od zdravlja i egzistencije biljke. Manđari je potpuno zavisna od biljke i usklađena sa njom. Manđari u Vrađi je na isti način usklađena sa srcem Šrimati Radhe.

Satjanarajana Dasa