Pitanje: Čitam Vašu knjigu Tattva Sandarbha, i podsetila me na moje pitanje na koje nisam uspevao da pronađem adekvatan odgovor.

Priča o Parikšit Maharađu je opisana i u Mahabharati i u Šrimad Bhagavatamu, ali priča je objašnjena drugačije u ova dva spisa. Verzija iz Bhagavatama je vrlo dobro poznata —on je otišao do Gange, i na kraju čuo Šrimad Bhagavatam. U Mahabharati, priča je poprilično drugačija. On je izgradio kuću i pokušao da izbegne prokletstvo uz pomoć brahmana, itd.

Čuo sam da je razlog za nepodudaranje u ovim spisima taj što su oni iz različitih kalpi, različitih dana Brahme. Da li je ovo tačno? Ako je to slučaj, onda me intersuje da li se zna da je priča iz ŠB ili priča iz Mahabharate iz naše kalpe, ili se desila pre otpilike 5000 godina ili se ni jedna od ovih priča nije desila za vreme naše kalpe? Ali onda dalje se pitam kako neko sa sigurnošću može znati da se neka zabava desila na određenom mestu, koje sada postoji?

Odgovor: Pošto već čitaš Tatva Sandarbhu, predlažem ti da pročitaš Anućedu 17, i moj komentar na nju, jer sam tu objasnio različita značenja reči “kalpa“.

Uobičajeno značenje reči je Brahmin dan, ali ako uzmemo to značenje onda ćemo uleteti u probleme koje si pomenuo.

Za obične ljude, koji ne razmišljaju duboko ovo značenje je zadovoljavajuće. Ali za one koji odu dublje dato je alternativno značenje. Glavni cilj šastri nije da nam ispriča priču ili istorijske činjenice—već da nas pouče principima života, a za to je istorija korišćena kao osnova.

Prema modernoj pedagogiji, najbolji način edukacije je kroz pričanje priča. Šastre koriste ove pedagoške metode, tako da istorijske činjenice nisu primarno merilo. Ovo objašnjava razlike u pričama. Različiti spisi su pisani za različiti sloj ljudi ili su pisani da poučavaju različite nivoe znanja. Priče su pričane, imajući to na umu.

Dobar učitelj će istu priču različitoj publici ispričati na različite načine, u zavisnosti od nivoa publike. To je isto kao kada više različitih novinarskih reportera daju različite izveštaje za jedan isti slučaj, u zavisnosti od toga šta žele da naglase. U suštini, sa tvoje tačke gledišta, teško je ustanoviti koja se priča desila u kojoj kalpi zato što to uopšte nije bila namera autora. Kada želimo da razumemo bilo šta napisano ili izrečeno, najvažnija stvar je namera autora ili govornika, tatparja-vriti. U suprotnom, obavezno će biti nerazumevanja.

Pitanje: U vezi sa kalpom, da znači određeni Brahmin dan, da li to smatrate validnim objašnjenjem za razlike koje se pronalaze u spisima?

Odgovor: Različita objašnjenja su validna za različitu publiku. Ako ti predaješ nauku detetu u osnovnoj školi, verovatno ćeš ga učiti da svetlost putuje ravnom linijom, ali maturanta ćeš podučavati da je svetlost talas i da ne putuje ravnom linijom. Oba objašnjenja su tačna. Na isti način ako se kalpa razume kao Brahmin dan, ili kao spisi, oboje je tačno.

Pitanje: Điva Gosvami je ustanovio da su Vede večne, i stoga, ja pretpostavljam da ne pravi veliku razliku kada su one izgovorene, zapisane ili sastavljene. Tako da objašnjenje da su zapisane ili sastavljene za različite klase ljudi izgleda više primenljivo.

Odgovor: Da. To je pitanje ispoljenog i neispoljenog, i u kojoj meri se ono prikazuje nekome. Drugačiji način da se razume ovo je sledeći: Njutnu se pripisuje da je otkrio zakone kretanja, gravitaciju, itd. (Njaja-sutre od Gautame spominju gravitaciju). To ne znači da su te stvari počele da postoje kada ih je on otkrio. One postoje od kada i kreacija, ali on ih je obznanio. Pre toga, znanje nije bilo ispoljeno. Slično tome, Vede su večne ali su u određenom momentu otkrivene nekom mudracu. Sada je to znanje poprilično izgubljeno.

Pitanje: Imam sledeće pitanje u vezi sa Anućedom 18 iz Tatva Sandarbhe. U Vašem komentaru objašnjavate da postoji Linga Purana, i u njoj mudraci Naimišaranje pitaju Sutu Gosvamija da recituje slave Linge, Boga Šive. Po mom razumevanju, priče iz Purana su stvarni događaji—barem su mene tako učili, i to je ono u šta ja verujem. Znamo iz Šrimad Bhagavatama da su mudraci pitali Suta Gosvamija o različitim temama. Kada se onda razgovor opisan u Linga Purani desio? Da li Šrimad Bhagavatam nije potpun i samo su ovi relevantni delovi bili zapamćeni tu? Ili je tu bilo različitih razgovora u određenom vremeskom razdoblju, kada su u jednom momentu pitali Sutu o Bogu Šivi a u nekom drugom o Krišni?

Odgovor: Pre nego što je Suta Gosvami izgovorio Šrimad Bhagavatam, njegov otac Romaharšana, koji je isto Suta Gosvami je izgovorio druge purane mudracima iz Naimišaranje. Suta Gosvami je njihovo porodično ime. Gospod Balarama je ubio Romaharšanu, dok je bio na hodočašću za Naimišaranju. I onda je proglasio njegovog sina Ugrašrava Sutu Gosvamija na mesto poslednjeg oca.

*

Pitanje: Pomenuto je u Šrimad Bhagavatamu (12.4.4), da je na kraju Brahminog dana naimitikah pralajah, i oboje, univerzum i Brahma, ulaze u Maha-Višnua. Iz Šri Ćeitanja-ćaritamrite (Madhja 20.321-324, Adi 5.68-70), i Brahma-samhite (5.48), razumemo da Brahma živi hiljadu godina, i to je dužina trajanja jednog izdaha Maha-Višnua. Kada Maha-Višnu udiše univerzum ulazi u Maha-Višnua.

Ovo zvuči kontradiktorno jer ŠB kaže da univerzum ulazi u Maha-Višnua na kraju Brahminog dana, a ĆĆ kaže da ulazi na kraju Brahminog života. Kako ovo razumeti?

Odgovor: Oboje je tačno. Na kraju Brahminog dana niže loke se uništavaju, ali ne i više (Mahar, Đana, Tapas i Satja). Brahma ulazi u Maha Višnua, i izlazi opet van na kraju njegove noći i opet stvara niže loke. Kako god, na kraju svog života sve loke se rastvaraju.

Pitanje: Da li se svi univerzumi ispoljavaju u isto vreme kada Gospod izdiše, i svi bivaju uništeni u isto vreme kada Gospod udiše?

Odgovor: Ja nemam referencu za ovo, ali moje razumevanje je da univerzumi nisu istovremeno stvarani i uništavani. Različiti univerzumi su na različitim nivoima razvoja ili opadanja. Moja logika za ovo je da je Krišnina lila nitja, znači neki univerzumi moraju uvek biti ispoljeni, za Njegovu bhauma-lilu da bi bila nitja. Ako su svi univerzumi rastvoreni onda Njegova bhauma-lila ne može biti nitja. Stvaranje, održavanje i uništenje su takođe Njegove lile. Tako da oni se moraju dešavati istovremeno sve vreme.