Pitanje: Veoma ozbiljno razmatram vaš stav. On je prihvatljiv i prodoran, ali ipak mi je takav Bog manje privlačan nego Bog kao stvaralac duša koga branim.

Odgovor: Postoje dva načina da se spozna ili razume Bog.  Jedan je iz našeg ugla, a drugi iz Njegovog sopstvenog ugla sagledavanja samog Sebe. Ta dva ugla se mogu poklapati,  ali šanse za to su male zbog ograničenja našeg uma. Na kraju, mi razmišljamo na osnovu naših prošlih i sadašnjih iskustava. Međutim, mi jedna da imamo neko iskustvo vezano za Boga.

Daću vam primer kako bi objasnio Božje razumevanje Sebe.  Recimo da postoji dečak koji spava.  Ima noćnu moru u kojoj misli da ga juri tigar.  U snu on beži i traži pomoć. I tako dok spava on glasno viče upomoć. Njegova majka, koja je u blizini, čuje to i razume da sin sanja strašan san. Ona želi da pomogne.  Dečak se nada u svom snu da njegova majka uzme oružje i upuca tigra.  To bi definitivno pomoglo, ali to nije trajna pomoć. Tigar se može vratiti u snu. I zato je inteligentno rešenje probuditi dečaka. Tako se rešava problem u samom korenu.

Naša situacija je slična. Ovaj svet je poput sna i duhovno kraljevstvo Boga je mesto buđenja. Patnja u materijalnom svetu je poput noćne more. Bog nije zainteresovan da upuca tigra. On želi da mi budemo probuđeni, prosvetljeni, da postanemo usavršena bića. I zato lično dolazi kao avatara, i takođe šalje svoje glasnike da nas probude. I tako patnja u ovom svetu ima svoju svrhu. Ona je poziv na buđenje. Zbog toga su velike osobe poput Bude, Patanđalija, i samog Krišne izjavile da je svet mesto patnje i da naš cilj treba biti da se prosvetimo.

Ali mi smo u neznanju i želimo da Bog ukloni našu patnju (i upuca tigra) i da nas ostavi u materijalnom svetu (da nastavimo da sanjamo). Bog, koji ima savršeno znanje, i koji je iskreno naš dobronamernik, se ne slaže sa ovim predlogom.

I tako nama on deluje okrutno. Ako On voli da se igra i želi da se probudimo (i postanemo savršeni) da bi se pridružili njegovim igrama, deluje nam neosetljiv i nije nam privlačan. Ali On to nije, ali pokušamo da razumemo iz Njegovog ugla.

Pitanje: Deluje mi da nismo daleko u razumevanju. Potvrđujem skoro sve što ste rekli u zadnji šest linija. Uklapa se sa tim što hrišćani nazivaju “odbrana slobodne volje”, koja je osmišljena da da smisao našoj patnji na zemlji. Dugo već mislim da ta odbrana ima puno smisla. Ali kada kažete da Krišna “voli da se igra i da On želi da se mi probudimo (postanemo savršeni) da bi mu se pridružili,” ja sam neodlučan. Razumem na šta mislite kada kažete “Njegove igre” na zemlji, ali šta one znače na Vaikhuntama? Kako se igra sa nama na Vaikhunti? Šta on tačno radi? Da li Šrimad Bhagavatam to jasno objašnjava? Da li daje primere? Pročitao sam sve vaše komentare u Šri Bhagavat Sandarbji i nisam našao odgovor.

Odgovor: U pitanju je tema Krišna Sandrarbhe. Postoje dve reči na sanskritu, karma i lila. Ono što ljudi rade u ovom svetu se zove karma. Takvo delovanje uvek donosi reakciju jer pokušavaju da postignu nešto. Lila je aktivnost koja se manifestuje iz ljubavi ili blaženstva. Ona ne služi da bi dobili nešto jer smo već savršeni. Samo nesavršeni ljudi pokušavaju nešto da postignu, savršeni ljudi deluju iz sreće. To je ono što Bog želi svi da rade. Zbog toga nam je On dao izbor ili volju. Ali volja bez znanja je beskorisna, i On nam je takođe dao znanje u obliku spisa.

Pitanje: Koliko ja znam, u Hrišćanstvu se nigde ne spominje Bog koji voli da se igra. Nebo za hrišćane nije mesto gde se odlazi radi igre. Da, nebo bi trebalo biti mesto blaženstva, ali ne mesto igre. Hrišćanski filozofi su oduvek pričali o  “blaženoj viziji” Boga kao glavnog izvora nebeskog zadovoljstva, sa “društvom svetaca” na drugom mestu. Za hrišćane, ljubav prema Bogu i jednim prema drugima na nebu je sve što je potrebno za trajno blaženstvo.

Odgovor: Postoje dve vrste blaženstva, neaktivno i aktivno. Prvo dolazi samo iz vizije. Drugo dolazi iz razmene ljubavi. Ja koristim reč igra za drugu vrstu blaženstva (aktivnu). Možda hrišćanski sveci i filozofi pričaju o prvoj vrsti blaženstva. Druga vrsta je značajno superiorna u odnosu na prvu.

Pitanje: Smatram da puno toga nedostaje u hrišćanskoj viziji.  Privučen sam idejom o Vaikhuntama(ili hrišćanskom nebu) kao mestu gde igra, služba, i čak i izazovan rad ispunjavaju vreme vernika. Ali samo igra, onako kako ja razumem smislao igre, bi postala umarajuća. Ali da li ja razumem igru na isti način kao vi, ili kako Điva Gosvami razume? Pretpostavljam da ne.  A voleo bi da tako razumem.

Odgovor: Da, naše razumevanje igre je drugačije. Igra uključuje izazove, probleme, čak i borbu i politiku, sve vrste emocija, poput ljutnje i tuge. Ali je sve u blaženstvu. Nema mesta za dosadu ili iscrpljenost u njoj. Da bi to razumeli, moramo da prevaziđemo materijalni um.

Članak je izvorni objavljen na glavnom sajtu Điva instituta 25. jula 2015