Pitanje: U BG 16.20, Šrī Baladeva Vidjabhušana predstavlja koncept “večnog pakla” za neke đive, bez mogućnosti oslobođenja. Čak i nakon puno života, Bhagavan ih ne oslobađa. On objašnjava kako Bhagavan ubija samo određenu vrstu asura koji nisu interno suprotstavljeni Vedama. Čak i u Govinda-bhasji, Baladeva Vidjabhušana citira stih iz Mahabharate u kojem se pominju imena privremenih i trajnih pakla.

Kako možemo to uskladiti sa komentarima Šri Višvanate Ćakravarti Thakura na BG 16.20, gde on objašnjava da Svajam Bhagavan oslobađa takve đive?

Odgovor: Nije lako uskladiti njihovo objašnjenje, ali da ipak pokušavam. Da bismo se uskladili, treba da razmislimo o značenju reči „svakako nije dostigao Mene“, mam aprapjaiva, koje su dala dva komentatora. Šri Višvanatha to podrazumeva da takvi asure takođe bivaju oslobođeni ako dobiju priliku da sretnu Krišnu i da budu ubijeni od Njega kada se manifestuje na zemlji. Takvo značenje je lako razumeti. Slično objašnjenje daje Šri Ramanuđačarja. Šri Baladeva, međutim, to tumači drugačije. On pravi dve podele asura. Prva podela asura su ateisti, ili nevernici u vede i vedsku literaturu. Druga podela asura su oni koji su postali asura prokletstvom nekog mudraca. Ovi asure su protiv Višnua, ali veruju u Boga. Oni nisu nevernici. Primer takvih asura je Hiranjakašipu, koji je činio strogosti da bi zadovoljio Brahmu. Ako nije imao vere u Boga, bavio se strogostima, kao savremeni nevernici. Prema Šri Baladevi Vidiabhusani, u stihu 16.20, Krišna upućuje na prvi tip asura. Takvi ljudi nemaju nade osim ako ne promene svoje stavove milošću sadhua kao što je Narada. Oni će i dalje patiti zbog svojih zlih dela. Ovo je smisao bačenog u pakao. Ne radi se o tome da ih Krišna baca u pakao, već njihova sopstvena zla dela. Ovo nije u suprotnosti sa objašnjenjem Šri Višvanate Čakravartija.

*

Hindu Udžbenik

Pitanje: Većina religija ima direktive ili zapovesti koje slede. Oni su objektivni i u pisanoj formi i svako može da ih pročita. Problem koji imam kao hinduista je taj što nemamo odgovarajući pravilnik. Da li ih neko prati ili ne, to je druga tema, ali religiji su potrebna pravila. Da li hindusi ili vaišnave, posebno, imaju knjigu pravila? Molimo predložite, ili ako je moguće, napišite pravilnik za hinduiste na osnovu dostupnih svetih spisa.

Odgovor:

Začuđen sam tvojim zapažanjem da hindusi nemaju pravilnik. Postoji mnogo knjiga o hinduističkim pravilima. Zovu se smrti, kao što su Manu-smrti, jagjnavalkja-smrti, itd. Najmanje 20 smritija je dostupno u štampanom obliku. Postoje i značajna dela zasnovana na smritiju, kao što je Ćaturvarga Ćintamani. Smrti imaju pravila za sve, počevši od toga kada se treba probuditi, kako ustati iz kreveta, koju nogu prvo staviti na zemlju, koju mantru da pevamo i tako dalje. Postoje pravila o tome kako da perete zube, koje grančice da koristite, kako da vršite veliku nuždu, kako da se kupate, koliko puta i koju mantru da pevate. Postoje pravila koja se odnose na doba dana, dan u nedelji i mesec u godini. Postoje pravila vezana za rođenje, nečiju fazu u životu i smrt. Zapravo, vaše pitanje je trebalo da bude da hindusi imaju previše knjiga i da je teško odlučiti koju da slede.

Poteškoća je u tome što je Indija trenutno usvojila sekularizam (čitaj „ateizam“), pa stoga nema obrazovanja u smritima. Takođe bi ih trebalo tumačiti u modernom kontekstu. U prošlosti je bila kraljeva dužnost da se pobrine da ljudi poznaju smritije i da ih slede. Sada te vlasti nema. Pa čak i ako bih napisao takvu knjigu, zašto bi je ljudi pratili?

*

Rama-tapanija Upanišad 

Pitanje: Imamo Rama-tapanija Upanišad, koji je u istom formatu kao Nrsimha-tapanija Upanišad (smatra se najstarijom od Tapanija Upanišade). Rama-tapaniju prvo citiraju naše ačarije kao što je Sanatana Gosvami. Nakon ovoga, Viđajindra Tirtha iz Madhva- sampradaje je citirao ovo u svom delu, Šaiva-sarvasva-khandanam. Ali niko od komentatora Valmiki Ramajane nije pomenuo ovu Upanišadu. Format ove Upanišade sugeriše da je uglavnom u Puranik i Pancaratra stilu. Moje pitanje je: da li je ova Upanišada kasnija ljudska kompozicija? Ako je dugo bio u usmenoj tradiciji, zašto ga onda nije citirao nijedan od ranijih ačarja pre Gaudije?

Odgovor: Teško je reći koliko je star Rama-tapanija Upanišad. To je predmet za istraživanje. Štaviše, ako ga komentatori ne citiraju, postoje dve mogućnosti:

1. Nije postojao i kasnija je tvorevina, ili

2. Postojao je ali nije bio dostupan komentatoru, ili komentator nije osećao potrebu da ga citira.