Pitanje: Bhakta naučnik mi je objasnio da kad dođe do neslaganja šasti sa pratyaksom, mi bi trebali prihvatiti modernu nauku kada su u pitanju opisi vedske kosmologije, i da ne trebamo biti bukvalisti i fanatici vezano za šastre. Mene ovo zbunjuje. Zašto bi trebali prihvatiti argumente NASA-e vezano za sletanje na mesec i za oblik zemaljske kugle kao apsolutnu istinu?

Odgovor: Tako je, nema potrebe. Ali onda bi morali da budemo u stanju da objasnimo vidljive fenomene poput smenjivanja dana i noći, promenu godišnjih doba, pomraćenje sunca i meseca, itd. Šta više, imamo reč Bhū-gola na sanskritu, koja znači okrugla zemlja.

Pitanje:  Šrimad Bhagavatam u petom pevanju opisuje Bhūmaṇḍala, Jambūdvīpau i našu poziciju u Bharata-varši. U Mahabharati je opisano kako je Ardžuna prošao kroz ostale varṣe Jambūdvīpe i sa Krišnom kroz celu Bhumandalu.  Zar trebamo da mislimo da je sve to mit?

Odgovor: Ne.

Pitanje: Moj način razmišljanja kao bhakte je da verujem u šastre, pre nego u objašnjenja naučnika. Nigde u šastrama nije navedeno da živimo na kugli koja se okreće u mračnom univerzumu. Nasuprot tome, jasno je navedeno na živimo na južnom vrhu Jambudvipe, jedne od devet varšasa – Bharata-varše.

Odgovor:  To je potpuno ok, ali moraš onda takođe opisati gde su ostale varše. Gde je Jambu drvo koje rađa voće veličine slona? Gde je Jambu-nada, reka koja je nastala od sokova tog Jambu voća? Gde su okeani mleka i alkohola? [Bhakte bi bile srećne sa okeanom mleka a ostali sa okeanom alkohola!] Gde je Meru planina, koja je visoka 8000 yojana? Takođe trebaš objasniti proces dana i noći kao i godišnja doba.  Sve ovo bi moralo biti objašnjeno.

Pitanje: Razmišljanje da su ti opisi samo realizacije naprednih jogija i da je naša stvarnost to što nam NASA govori zaista uništava moju veru. “Ova Bhagavata Purāṇa je briljantna kao sunce, i nastala je odmah po povratku Gospoda Krišne u Njegovo prebivalište, i prate je religija, znanje itd… Svi koju su izgubili svoje razumevanje usled mraka koji je nastupio dolaskom doba Kali dobuće svetlo iz ove Purane. Kako ćemo mi koji živimo u dobu Kali dobiti svetlo iz ove Purane ako njeni opisi nisu istiniti?” (ŠB 1.3.43)

Odgovor:  Gore navedeni stih govori kako Šrimad Bhagavatam daje svetlo svima koji su izgubili vid usled neznanja. Ne pominje se da će podučavati astronomiju. Krišna nije došao da nas poduči astronomiju. On je došao da uspostavi dharmu (Gita 4.7, 4.8). Nigde nisam pročitao da je On došao da poduči kosmologiju ili astronomiju. I zbog toga se Bhagavata, koja je Krišnin predstavnik, pojavila da bi nas podučila o dharmi. Bićeš frustriran ako želiš da naučiš kosmologiju iz knjige o dharmi. To liči na pokušaj da se nauči kvantna fizika iz knjige o biologiji. Vjasa govori u ŠB 1.1.2, vedyam vastavam atra vastu, i u 1.1.3, pibata bhagavatam rasam alayam. Svaka šastra opisuje svoji predmet (viṣaya) i cilja koji se treba postići (prayojana) na samom početku. Trebamo pažljivo to proučiti i onda proučavati šastru, dok predmet i cilj imamo u umu. Vjasa je to naveo u prva tri stiha prvog poglavlja. Za bolje razumevanje ove dve teme, najbolje je pročitati stihove 1.7.4 – 7, koji opisuju Vjasin samadhi. Šrimad Bhagavatam je objašnjenje Vjasinog iskustva u samadhiju. Da bi to još bolje razumeli trebamo proučiti stihove 2.10.1 i 2.10.2. U njima je naveden spisak tema opisanih u Šrimad Bhagavatamu. Astronomija ili kosmologija nisu navedene. Pored toga, prvih devet tema su sekundarne prirode. Oni služe da objasne desetu temu, koja je Krišna.  Posebno se treba obratiti pažnja na zadnju četvrtinu stiha 2.10.2.  On objašnjava da se navedene teme opisuju direktno kao i indirektno (da pojednostavimo smisao). To znači da nije sve u Šrimad Bhagavatamu opisano u bukvalnom smislu.

Ovo je dodatno pojašnjeno u ŠB 12.3.14, posebno sa rečima vaco-vibhūtīr na tu pāramārthyam. Da bi razumeli temu opisa iz Šrimad Bhagavatama, trebamo razmotriti ŠB 12.13.12, 12.13.18, 12.5.1. Da li je Parikšita ujela prava zmija ili samsara-sarpa—zmija u obliku samsare (SB 12.13.21)? Ovo su izjave samog Bhagavatama.

Pitanje: Mi smo već previše zbunjeni ovim materijalnim svetom i razmišljanje da Šrimad Bhagavatam samo dodajne dodatnu konfuziju je previše za mene.

Odgovor: Šrimad Bhagavatam ne dodaje konfuziju. Ali Šrimad Bhagavatam takođe nije roman koji možeš čitati sam u slobodno vreme i razumeti.  On je poslednje delo Vjase, i on je delo koje je čak i njemu pružilo utehu. Postoji uobičajena izreka među učiteljima sanskrita, vidyāvatāṁ bhāgavate parīkṣā— svačije znanje je testirano na tome da li je u stanju da objasni Šrimad Bhagavatam. Rečeno je da je on objašnjenje Vedanta-sutre. Vedanta-sutra je briljantno delo koje daje suštinu Upanišada. Ne može se razumeti sopstvenim proučavanjem. U skladu sa tim, da bi se razumela poruka Bhagavatama, neophodno je proučavati pod kvalifikovanim učiteljem. Šri Điva Gosvami je napisao Bhagavat Sandarbhu, koja se sastoji od šest kljiga, samo da bi objasnio smisao Bhagavatama. Čak su potrebna dodatna objašnjenja i za njegovo delo. Zato Bhagavatam ne dodaje konfuziju, već pokazuje da naš pristup nije ispravan ako nas zbunjuje.

Pitanje: Ostale varšase se fizički nalaze severno od Bharata-varṣe. Velike osobe opisane u Šrimad Bhagavatamu i Mahabharati putuju u druge varše nazvane Kimpuruṣa, Harivarṣa, Ketumāla, i tako dalje. Ovo nije nešto što mi možemo primetiti sa našim ograničenim čulima. Moderna nauka nije uspela dokazati navedenu zakrivljenost Zemlje, okretanje Zemlje oko svoje ose, sletanje na Mesec itd. I zašto avioni koji lete velikom brzinom nikada ne moraju da usklade svoje putanje sa zakrivljenošću? Ne postoji direktan niz dokaza ili opservacija. Moje razumevanje je da su opisi i dimenzije kosmologije u Šrimad Bhagavatamu istiniti ali da su izvan ljudske logike.

Odgovor: Kada sam pitao gde se nalaze ostale varše, nisam očekivao citate iz šasti već odgovor gde se nalaze fizički. Na kraju krajeva, sa izumima aviona i svemirskih letelica smo puno naučili o fizičkoj stvarnosti.

Zašto ni Bharata-varša ni ostale varše nisu vidljive, bez obzira na to što deluje da ih je Ardžuna obišao? Znamo da su Himalaji severno od Bharate, koji su vidljivi, i da je Kina severno do Himalaja. Ona je takođe vidljiva. Gde je Kina u opisima koje navodiš? I gde počinje nevidljivi deo varša? Postoje neki vidljivi delove, gde tačno počinju nevidljivi? Da li su odmah posle Himalaja? Ako jesu zašto Kina nije opisana? Ako nije da li je onda Kina deo Bharata-varše? A ako nije čiji je onda ona deo?

Ali u svakom slučaju, naveo si bitnu stvar: “To nije nešto što smo mi u stanju videli sa našim ograničenim čulima.” I to je ono što daje rešenje za odstupanja između šastri i nauke.

Pitanje: Čuo sam da su opisi kosmosa dati u Puranama ādhidaivika, ali vi takođe navodite na vašem sajtu da Bhagavata Puraṇa sadrži kavya-u. Zbog toga bi neki delovi mogli bukvalno biti uređaji. Da li postoje neki navodi od strane ačarija ili Bhagavatama, gde se kosmologija iz Purana navodi kao “ādhidaivika“?

Odgovor: Ne postoji takva direktna izjava u Bhagavatamu. Nije tako nazvano. Do tog zaključka se došlo metodom pāriśeṣa-nyāya— principom podsećanja. Opis svakako nije ādhibhautika, jer nije u skladu sa našim iskustvom. Ādhibhautika je nešto što je moguće iskusiti čulima. Takođe ne može biti pogrešno, jer Bhāgavata jeste pramāṇa—ona koja daje autentično znanje. Pošto je to slučaj, ostao nam je izbor da je ili ādhidaivika, suptilna, ili  ādhyātmika, duhovna. Ne može biti ādhyātmika jer je deo ovog materijalnog sveta. I tako je metodomo podsećanja ona jedino može biti ādhidaivika.

Šrimad Bhagavatam zaista opisuje objekte na tri nivoa, i opisuje stvari indirektno, što se razume iz stihova poput ŠB 2.10.2. Opisi univerzuma koji se nalaze u petom pevanju su razumevanje iz vizije jogija. To je razumevanje mudraca poput Šukadeva, i nije za obične ljude poput nas. To je potvrdio Patañjali u Yoga-sūtrama (3.26) bhuvana-jñānaṁ sūrye saṁyamāt, “Radeći saṁyama na suncu, jogi stiče znanje o strukturi univerzuma”.  Ovde se reč saṁyama odnosi na dhāraṇā, dhyāna i samādhi, poslednja tri dela Āṣṭāṅga joge. Vjasa piše opširni elaborat ovog stiha koji je sličan opisu pronađenom u petom pevanju. To dokazuje da je opis iz Bhagavate nije shvatljiv kroz obična čula. Zbog toga ne smatram da je opis iz Bhagavatama netačan niti da moderna nauka netačna. Opisi pripadaju različitim sferama.