Pitanje: Postoji tradicija, koja verovatno dolazi iz šastra, da se treba suzdržavati od konzumiranja hrane tokom pomračenja, jer će to dovesti do bolesti zbog povećanja bakterija u okruženju. Međutim, istraživački radovi su utvrdili sa dokazima da se takav porast bakterija ne dešava. Dakle, da li su informacije date u našim svetim spisima pogrešne?

Odgovor: Šastra zabranjuje uzimanje hrane, ali gde kaže u šastrama da dolazi do povećanja bakterija? Ja nisam naišao na takve izjave nigde u šastrama. Zapravo ne mogu se setiti nijedne reference u šastrama o bakterijama. To mogu da objasne savremeni učitelji. Ali mislim da njihovo objašnjenje nema nikakvu šastričku podršku. Možda je to samo nagađanje da bi se zadovoljio savremeni um. Šastra teško da daje bilo kakav razlog za svoje naredbe. Naredbe šastri više liče na savremeni zakon. Na primer, ostvarujete određeni prihod, a po zakonu morate da platite određeni procenat poreza na dohodak. Ne postoji objašnjenje od strane države zašto se naplaćuje određeni procenat. I zapanjujuće je da niko zaista ne postavlja ovo pitanje. Plaćate samo ćutke, iako vam se to ne sviđa. Većina državnih zakona je takva.

Pretpostavljamo da država donosi zakone u našu korist ili smo barem u to uvereni. Šastričke naredbe su slične. Razlika je u tome što državne zakone donose zakonodavci koji su daleko od savršene vizije života – oni teško da mogu biti zabrinuti za vaše blagostanje i možda imaju sopstveni interes da donesu zakon. Dakle, zakoni se stalno menjaju. Ali to nije slučaj sa šastričkim naredbama. Oni dolaze ili od Samog Bhagavana ili od spoznatih mudraca. Takvi mudraci imaju besprekoran karakter, nemaju sopstveni interes i misle na dobrobit čovečanstva. Ipak, mi dovodimo u pitanje naredbe šastri, ali ne i državne zakone. Glavni razlog je taj što se naredbe šastri odnose prvenstveno na nevidljive subjekte, dok se državni zakoni odnose na empirijska pitanja.

Zbog toga, savremen um nastoji da ne veruje šastrama i da zaključi da su šastre u krivu. Ako nemate šraddhu u šastre, onda jedite za vreme pomračenja. Milijarde ljudi to rade. Ako imate šraddhu, onda izbegavajte hranu tad, i sigurno nećete umreti ili se razboleti.

Možete pitati zašto šastra zabranjuje jelo tokom pomračenja, i niko možda nema naučni odgovor, ali nauka nije početak i kraj svog znanja. Može li vam nauka reći nešto o sattvi, rađasu i tamasu? Može li nauka da kaže nešto o atmi? Može li vam nauka reći da ako nahranite gladnu osobu, dobijate punja, ili krađom, dobijate papam? Sigurno ne. Dakle, zar ne bismo trebali prihvatiti ove stvari jer ih nauka ne može potvrditi? Odgovor zavisi od toga da li neko ima šraddhu u šastrama ili ne.

Nauka takođe uništava ajurvedu. Ali Ajurveda daje rezultate i radila je to hiljadama godina u Indiji. Samo znajte da vam šastra govori nešto što nauka nikada ne može znati. To je sama definicija šastre—ono što se ne može saznati na bilo koji drugi način, poznato je šastra, ajnata-jnapakam sastram.

pratyakṣena anumityā vā yastūpāyo na budhyate
etaṁ vidanti vedena tasmad vedasya vedatā

“Ono što se ne može spoznati direktnim opažanjem ili zaključivanjem poznato je iz Vede. Ovo je jedinstvena karakteristika Vede.” (Sajana-bhašja, Tattrija, Samhita, Šukla Yajurveda)

Postoje tri primarna izvora sticanja znanja, naime, direktna percepcija (pratjakša), zaključak (anumana) i izjave autoritativne osobe (šabda). Imati šraddhu u šastra ne znači da ne prihvatamo znanje koje dolazi iz moderne nauke. Moramo da shvatimo da su to dve odvojene discipline. Njihova polja delovanja su različita. Različito ne znači suprotno ili antagonističko. Oni mogu biti komplementarni. Ako nemamo šraddhu u šastre i odana smo deca moderne nauke, čak i tada treba da koristimo našu racionalnu sposobnost. Osim ako naučno ne opovrgnete šastru, ne bi trebalo da je nazivate pogrešnom. Šastra barem zaslužuje pretpostavku nevinosti. To znači pristupiti naučno.