Pitanje: Imam dva pitanja koja se tiču Ramajane:

1)    Kada je Vali pobedio Sugrivu, izbacio ga je iz njegovog kraljevstva i uzeo mu ženu.
2)    Kada je Gospod Rama vladao Ajodjom, poslao je Situ u izgnanstvo kada je jedan čovek doveo u pitanje njen karakter. Kako to možemo razumeti u današnjem modernom kontekstu? Kakav je vedski stav o ovim stvarima? Čini se da su žene imale mala ili nikakva prava u Tretajugi. Imale su malo ili nimalo drugog izbora osim da poslušaju svoje muževe ili otmičare. Zašto niko nije izrazio svoju zabrinutost kada je Vali odveo Sugrivinu ženu? Nisu imali sudove gde bi mogli da podnesu prijavu za uznemiravanje itd.

Ponekad mi poznanici postavljaju takva pitanja, ali nemam odgovor na njih. Jedno od objašnjenja na koje sam naišao je da su takvi događaji bili lila. Gospod je bio proklet da se kloni Site, pa su oni izdržali prokletstvo. Koje je tačno objašnjenje?

Ako ostavimo lilu po strani, kako da razumem Valijeve postupke? Kako da razumem Sugrivine postupke kada se oženi Valijevom ženom?

Jedan poznanik je rekao da mu se ne sviđa Sita jer je prikazano kao da ima slab karakter u Ramajani. Kako je Sita mogla da makar ne pokuša da se odbrani od Ravane? Zašto je zavisila od svog muža?

Ova pitanja me zbunjuju, i zato tražim odgovore na njih.

Odgovor: Problem sa ovakvim pitanjima jer tvoj pristup. Pokušavamo da prenesemo spise u naše moderne načine života. Zašto bi to radili? Ako želite da razumete spise, morate do uraditi u njihovom okruženju, a ne u okruženju 21. veka.

Ako bi pokušali da prenesemo način života 21. veka u vedsko doba, izgledali bi kao ludaci. Sve što radimo sada bi izgledalo adharmično u vedskom dobu. I zato, osim ako ne promenimo svoj pristup i pokušamo da razumemo spise poput Ramajane na njihov način i u njihovom okruženju, samo ćemo pronaći mane u njima. Slično tome, ako bi pokušali da razumemo naš moderni način života iz vedske perspektive, samo bi videli velike nedostatke.

Što se tiče vašeg prvog pitanja, to što je Vali uradio je bilo pogrešno, i on je bio kažnjen zbog toga. Zašto se niko nije glasno pobunio kada je Vali odveo Sugrivinu ženu? Vali je bio veoma moćan, da bi neko mogao da ispravi nepravdu, on bi morao da bude moćniji od osobe koja je načinila nepravdu. A i kako znamo da se niko nije glasno protivio? Svejedno, glasno protivljenje nema značenja osim u slučaju kada zaista može da donese promenu.

U sadašnje vreme su talibani zabranili ženama da rade, da voze, da idu u školu itd… a postoji puno supersila na svetu. Zašto neko ne uradi nešto? Možeš sedeti u svojoj kući i pričati o nepravdi ali to ne pomaže ženama u Avganistanu.

Što se tiče tvog drugog pitanja: Rama je poslao Situ daleko da ljudi ne postali korupirani. I On i Sita su oboje podneli velike žrtve da bi postavili standard za dharmično ponašanje. Ko je drugi mogao uraditi tako nešto? Moderni lideri i građani su korupirani. Ustvari je činjenica da smo mi toliko korupirani da čak ne možemo ni poštovati žrtvovanje Rame i Site. Možemo samo pronaći greške. U sadašnje doba bi lider koji bi se našao i takvoj situaciji kaznio ili upozorio perača.

Sita je sama imala veliku moć ali se nije žalila jer je razumela viši smisao. Mogla je da se vrati u palatu svog oca ili da odbije da ostane u Valmikijevom  ašramu. Ali je ona imala zajednički um sa Ramom. To je zove ljubav. Sada mi čiji umovi su opsednuti željom za seksom ne možemo razumeti umove takvih čistih osoba.

Kraljeva glavna dužnost je da zaštiti dharmu. Oni su verovali u karmu, ponovno rođenje i dharmu. U sadašnje doba vladare nije briga za dharmu, karmu ili ponovno rođenje. Njihov glavni fokus je ekonomija.  Zato postoji toliko disbalansa u našem razmišljanju.

*

Pitanje: Da li možete dati detaljno objašnjenje termina “žrtvovanje?” Sita je bila poznata zbog svoje čistoće i posvećenosti.  Sam Agni nije mogao da je opeče zbog njene čistoće.

Odgovor: Njeno žrtvovanje je bilo u tome da je izdržala strogi život u Valmikijevom ašramu umesto života u Ajodji kao kraljice. Ona je prihvatila tu strogost da ljudi ne bi kritikovali Ramu i da bi obezbedila da ljudi ne postanu adharmični.

Pitanje: Kako je to bilo žrtvovanje kad je optužena za nešto što nije uradila? Da li su to uradili da bi postavili određenje standarde moralnosti u društvu? Ne uspevam da razumem.

Odgovor: Ako ne razumete principe dharme i da je dužnost kralja da sačuva dharmu, onda nećete biti u stanju da razumete. Već sam rekao da mi, pošto samo tražimo arthu i kamu, ne možemo razumeti ponašanje ljudi čiji konačni cilj nisu artha ili kama već dharma i mokša.

Ako je vaš cilj da stignete na severni pol i mislite da je svačiji cilj isti kao vaš, onda nećete moći da razumete aktivnosti ljudi čiji cilj je da stignu na južni pol. Mislićete da oni idu u pogrešnom pravcu.

*

Pitanje: Da li žena pripada određenoj varni poput muškarca koji pripada jednoj od četiri varni? Molimo vas da navedete reference iz šastri.

Odgovor: Postoji puno relevantnih stihova u Manu-smriti. U nastavku su dva takva primera:

guruṇānumataṁ snātvā samāvṛtto yathāvidhi
udvahet dvijo bhāryāṁ savarṇāṁ lakṣaṇānvitam

“Pošto je dviđa (brahmana, kšatrija i vaišja) prošao smavartana ceremoniju i sproveo ceremonijalno kupanje, uz dozvolu svog gurua, on treba oženiti devojku koja pripada njegovoj sopstvenoj varni i koja ima odgovarajuće osobine.” (Manu-smriti 3.4) 

savarṇāgre dvijātīnāṁ praśastā dārakarmaṇī
kāmatastu pravṛṭṭānām imāḥ syuḥ kramaśō varāḥ

“Za dviđu (brahmanu, kšatriju i vaišju), prva žena koja pripada njegovoj sopstvenoj varni se smatra najboljom. Ali prihvatanje druge žene usled kame, i naredna se smatra podjednako dobrom.” (Manu-smriti 3.12)

Onda se u sledećem stihu opisuje da brahmana može oženiti devojku iz bilo koje od ostalih tri varni, kšatrija može oženiti vaišja ili šudra devojku, vaišjaa može oženiti šudru, i šudra može oženiti samo šudru.

U narednim stihovima u tom poglavlju se varne žena pominju u puno stihova. Pogledajte Manu-smriti 3.14–18.