Da li ste čuli izreku “Ljubav i mržnja su dve strane istog novčića?”. Možda neki od vas imaju ovakvo iskustvo iz prve ruke upravo sada.

Mi uvek žudimo da budemo sa našim voljenim, ali izgleda da nikada nemamo dovoljno vremena zbog našeg prebukiranog i zauzetog života. Sada, ipak, zbog milosti Korone, mi smo prisiljeni da budemo sa našim bližnjima 24 sata na dan. Za neke, šta se činilo poželjnim postaje nepodnošljivo.

Jako davno, ja sam pročitao priču koja lepo pokazuje kako su ljubav i mržnja dve strane iste emocije.

Nekada davno, Muslimanski car u Indiji se zaljubio u veoma lepu ženu. Često se sastajao sa njom, ali jednog dana, na njegovo iznenađenje, je otkrio da su ona i njegov glavni vojni starešina 

takođe ljubavnici! Ovo je osetio kao uvredu na njegov ego, i na taj način nepodnošljivo i kažnjivo.

Pošto je bio car, mogao je da kažnjava ljude na koji god način bi želeo, ali on nije želeo opštu kaznu kao što je vešanje ili mučenje, pa je pozvao jednog od svojih veoma mudrih ministra i pitao ga šta bi u ovom slučaju bila najadekvatnija i jedinstevna kazna. Ministar koji je bio učen po pitanju ljudske psihe, imao je neobičnu ideju.”Kazna” rekao je, “je da ih vežeš zajedno, licem ka licu i gole, na 24 sata”. Šokiran, car je protestvovao, “Šta? To nije kazna! To je ono što oni uživaju da rade!”. “Ne”, rekao je minister. “Probaj, i vidi”.

Verujući u mudrost svog ministra, car je pozvao svog glavnog vojnog starešinu i ženu, i naložio da ih skinu gole i vežu licem ka licu. 24 sata su tako bili vezani, dišući jedan drugom u lice, bili su u nemogućnosti da se prazne ili uriniraju bile gde osim jedan na drugoga. Kada su ih odvezali nakon 24 sata, oni su otrčali u suprotnim pravcima i nikada se nisu sreli više, puni gađenja jedno prema drugome da nisu više želeli ikada da se čak pogledaju opet.

Ovo pokazuje da ono što mi zovemo “ljubav” i “mržnja” su praktično iste emocije u svom korenu. Kada smo zaljubljeni u neku osobu, mi želimo da se spojimo sa tom osobom. Zato je zagrljaj najčešća pojava kod ljubavnika. Zaljubljeni ljudi govore stvari kao, “Mi smo jedno, mi ne možemo da živimo jedno bez drugog”, kao da su se spojili u jednu osobu. Na drugu stranu, kada nekog mrzimo, mi okrene leđa toj osobi i distanciramo se od nje. Ljubav je privlačenje i uzrokuje bliskost. Mržnja je upravo suprotno: odbojnost, koja uzrokuje udaljenost. Zapravo, ljubav nas tera da uništimo sebe, dok nas mržnja tera da uništimo druge.

Svako je imao ovakvo iskusto sa ljudima koje voli. Mi samo ne obraćamo pažnju na to, verovatno namerno. Možda ne želimo da verujemo u ružnu istinu – da osobu koju jako puno volimo, isto i mrzimo. Nije da često mrzimo nepoznate strance, ali jako često mrzimo ljude koje volimo, vičemo na njih, pričamo zlonamerno o njima, itd.

Mi se ovako osećamo zbog sklopa ljudskog emocionalnog načina razmišljanja. Ljubav i mržnja su dva ekstrema između kojeg se naš um uvek koleba kao na klatnu. Ne može ostati na jednoj strani. Uvek se ljulja sa jednog ekstrema na drugi. Ovo je divno objašnjeno u Sankja-karika (12).

Što pre ovo shvatimo i prihvatimo, brže ćemo napredovati na duhovnom putu. Prihvatanjem, moramo da preuzmemo odgovornost za naša osećanja mržnje prema našim voljenim osobama. Da, čak i prema guru-u. Niko ne želi da prizna ovo, ali postoji. Pojavljuje se u suptilnom obliku, kao što je posedovanje, kontrolisanje, savetovanje, i sumnjanje u guru-a. Prihvatanje naše mržnje može biti veoma otrežnjujući i bolan proces. Zahteva neumoljivo samoispitivanje. Ali je potrebno uraditi da bi se izašlo iz hroničnog stanja materijalnog uma – ljubav i mržnja, raga i dvesa.

 Kako smo u izolaciji to nam obezbeđuje priliku da bliže pogledamo kako naš um posluje, jer je velika šansa da ćemo biti pokrenuti i emotivni, jer smo prinuđeni da budemo zajedno. Trebali bi da budemo srećni kad smo sa našim voljenim osobama, ali ne postoji večna sreća. Mi uživamo društvo jedni drugih ali počnemo da se svađamo zbog neke nebitne tačke ili razlike mišljenja o nečemu što čujemo na vestima. Materijalna sreća funkcioniše na ovaj način. Dakle iskoristite šansu da blisko osmatrate prirodu vašeg uma.

Ali, ne očajavajte. Ovo ne znači da ne postoji takva stvar kao istinska ljubav. Istinska ljubav je jednosmerna. Ne oscilira kao na klatnu. Bez obzira koliko dugo su ljubavnici zajedno, oni nikada ne postani dosadni jedno drugom. Ova istinska ljubav je ukorenjena u Krišni, izvoru sve ljubavi. Naša emocija ljubavi se može zadovoljiti samo sa Krišnom. To ne znači da ne možemo voleti naše drage. Mi moramo da ih volimo u odnosu sa Krišnom a ne nezavisno. Ovo je osnovna razlika između duhovne ljubavi i materijalne ljubavi.

U Bhagavatamu, nalazimo jedan interesantan primer situacije izolacije nametnute društvu. Ovo se desilo kada je Indra izazvao vandredno stanje potopom Vrađe, i svi građani su morali da se grupišu pod brdom Govardhana na sedam dana i noći. Ovo je mnogo više napetije bilo nego sadašnja situacija sa koronom. Sada u najmanju ruku porodice ostaje u svome stanu, ali u toj vandrednoj situaciji, na stotine seljaka iz stotinu sela su morali da budu jako blizu bez ikakve privatnosti. Takođe, sada smo samo sa ostalim ljudima u izolaciji, ili našim pripitomljenim kućnim ljubimcima, ali u toj izolaciji, stanovnici Vrađe su poveli sa sobom kompletno stočarstvo. Sada imamo TV, Ipadove, i tako dalje da nas drži zaokupljenim i pomogne nam da vreme prođe. Stanovnici Vrađe su praktično bili zalepljeni jedni za druge sedam dana i noći – i oni su to voleli! Nisu se ogovarali, svađali, kritikovali, nadmetali ili sputavali jedni druge. Tako je bilo jer su svi imali čistu ljubav prema Krišni.

*** originalni članak je objavljen 19. aprila 2020 na engleskom sajtu Điva instituta