Mnogo puta me pitaju zašto se Radha ne pominje u Bhagavata Purani. Bhagavata Purana je vrhovna pramana za Gaudija vaišnave, čija su vrhovna obožavana božanstva (išta-devata) Radha i Krišna. Stoga se očekuje da će Bhagavata Purana dati mnogo detalja o Njima. Međutim, neko može biti iznenađen da iako je najveći deo Bhagavata Purane posvećen Krišni, nema eksplicitnog pomena Radhe. I tako se gore navedeno pitanje prirodno postavlja u umu.

Neki naučnici tvrde da je Radha dosta kasniji razvoj u religioznoj istoriji Indije i da su je Gaudija vaišnave popularizovali. Obrazloženje iza ove tvrdnje je da Radha nije eksplicitno pomenuta u Gopala Tapani Upanišadama, Bhagavata Purana, Višnu Purana, Mahabharata, Harivamsa Purarna ili Gautamija Tantra – su primarni spisi koji se Krišninom ličnošću, zabavama i obožavanjem.

Pre svega, može se primetiti da se Radhino ime nalazi u Puranama kao što su Padma Purana, Brahma-vaivarta, Brahmanda, Skanda i Devi Bhagavata, da spomenemo samo neke. Neki ne veruju u autentičnost Purana jer one mogu sadržati interpolacije. Ipak, Radhino ime se može pratiti do drugih knjiga koje nemaju mrlju interpolacije. Na primer, Radha se pominje u Panćatantri, napisanoj u petom veku. Panćatantra sadrži priče napisane da pouče učenike, posebno prinčeve, o nauci upravljanja državom. Za Ezopova basnu se pretpostavlja da je zasnovana na ovoj knjizi. U petoj priči Mitrabheda poglavlja Panćatantre, Radha se pominje kao pastirica i žena Krišne—radha nama me bharia gopa-kula-prasuta prathamam asit. Njeno pominjanje nije deo nijedne priče ili filozofske rasprave u vezi sa Njom ili Krišnom. Umesto toga, tkač je želeo da uživa sa princezom, pa je uz pomoć stolara dobio dve dodatne ruke zakačene za svoje telo i odleteo na drvenoj Garudi do princezinih odaja, predstavljajući se kao Narajana. On kaže princezi da je u prošlosti bila Radha, njegova žena. Radha je sigurno bila poznata ličnost koja se, čak i usputno, pominje u Panćatantri.

Postoji antologija na prakrita jeziku pod nazivom Gatha Saptašati (Gaha Satasai u prakriti) od strane kralja Šalivahana, takođe poznatog kao Hala, iz Pratisthanapure (današnjeg Đhusi na obali Gange u blizini Alahabada u pokrajini Utar Pradeša). To je dobro poznato delo koje citiraju veliki autori na temu dhvani. Ova knjiga sadrži stihove koji opisuju Krišnine zabave u Vrađi. Radha se pominje u jednom od stihova: „O Krišna, ti skidaš prašinu sa lica Radhe duvanjem vazduha iz svojih usta. Ovim činom umanjuješ veličinu ostalih gopija (1.89).“ Utvrđeno je da je period kralja Šalivahane bio između prvog i četvrtog veka nove ere. Ovo pokazuje da je Radha bila dobro poznata pesnicima poput Šalivahane.

Postoji poznata predstava Bhasa pod naslovom Bala-caritam koja opisuje Krišne zabave iz detinjstva. Napisana je između trećeg veka pre nove ere i trećeg veka nove ere. Ne sadrži direktno pominjanje Radhe, ali postoji opis Rasa-lile. Može se pretpostaviti da Radha mora biti jedan od učesnika u ovoj zabavi Rasa-lile.

Kasnije, najpoznatija dela koja pominju Radhu su Gita-govinda Đajadeve i Krišna-karnamritam Bilvamangala Thakure. Oni su navodno napisani u 12. veku nove ere. Iz ovih referenci je jasno da Radha nije noviji izum vaišnavskih pisaca.

Zašto se onda ona ne pominje u delima poput Bhagavata Purane? Postoje različiti odgovori koje daju bhakte, od kojih su neki navedeni u nastavku:

1.     Neki bhakte objašnjavaju da je Radha guru Šukadeva. I zbog toga on ne izgovara Njeno ime iz poštovanja. U vedskoj kulturi, izgovaranje imena gurua je zabranjeno osim ako nije neophodno. Nije mi poznata referenca u kojoj se navodi da je Radha guru Šukadeva. Zbog toga mi je nepoznata osnova za ovo objašnjenje.

2.     Drugi objašnjavaju da bi Šukadeva ušao u stanje samadhija ukoliko bi izgovorio ime Radhe. Ovo bi nesumljivo odložilo recitovanje Bhagavata Purane. Parikšit je imao samo sedam preostalih dana za život. Znajući to, Šukadeva je izbegao izgovaranje Radhinog imena. Za ovo objašnjenje takođe nemamo izvor reference, ali je moguće da bi Šukadeva ušao u samadhi kada bi izgovorio Radhino ime. Međutim, ja mislim da bi on morao da svesno misli na Nju da bi izbegao izgovaranje Radhinog imena, što bi ga takođe dovelo do stanja samadhija. Šta više, zašto nije pomenuo ime nijedne druge gopije?

Različiti komentatori Bhagavatama, poput Šri Sanatana Gosvamija, Šri Điva Gosvamija, Višvanatha Čakravartija, i Dhanapata Surija otkrivanju ukazivanje na Radhino ime u stihu 10.30.28 Bhagavatama:

anayārādhito nūnaṁ bhagavān harirīśvaraḥ
yan-no vihāya govindaḥ prīto yām anyad rahaḥ

“Bhagavana Harija, samog Išvaru, je sigurno obožavala ova gopija, i kako je nas ostale ostavio sa strane, Govinda je,  pošto je bio zadovoljan sa njom, odveo nju na usamljeno mesto.”  

Ovaj stih su izgovorile gopije koje je Krišna napustio u Rasa-lili na vrhuncu njihovog zadovoljstva. Dok su tražile Njega, na osnovu tragova stopala su shvatile da On nije otišao sam već sa jednog od gopija. Pitale su se ko je bila ta posebna gopija. Različiti komentatori su dali različita objašnjenja zašto Radhino ime nije eksplicitno pomenuto u svojim komentarima na gore navedeni stih. Neke od njih dajemo u nastavku.

1.     Šri Višvanatha Čakravarti kaže da su gopije koje su izgovorile ovaj stih bile u stanju da prepoznaju da je ta gopija Radha zbog Njenih prepoznatljivih otisaka stopala. Međutim, nisu eksplicitno rekli Njeno ime jer je taj grupa gopija uključivala gopije iz konkurentske grupe, tačnije te koja je pripadala Čandravali. Da su izgovorili Njeno ime eksplicitno, to bi još više uznemirilo konkurentske gopije, koje su već patile usled odvojenosti od Krišne. Zbog toga su pričale kao da nisu prepoznale ko je bila ta posebna gopija ali su ipak hvalili Njenu veliku sreću. Padacihnaireva tā vṛṣabhānunandinī. Paricitya antarāśvāstā bahuvidhagopījanasaṅghaṭṭe tatra bahiraparicaymivabhnayaynyaḥ tasyāḥ suhṛda tannāmanirujtidvārā tasyāḥ saubhāgyam saharṣamāhuḥ.

2.     Kišoriprasada, autor Višudharasadipika komentara, piše da je u skladu sa Varaha-tantrom, predsedavajuće božanstvo Vrindavana Govinda. Ona koja je kontrolisala tog Govindu svojom predanom ljubavlju zaista je Vrindavanešvari Radha jer samo Ona može kontrolisati Njega svojom ljubavlju. On uzima ovo značenje smatrajući anaja i radhitaha kao dve odvojene reči umesto anaja aradhitaha. Radhitaha znači vašikritaha ili kontrolisan. Po njemu, nije samo ukazano na Radhino ime u ovog stihu, već i na Njenu veličinu. (sa ca anayā saha yātāyā rādhitaḥ vaśikṛtaḥ san govindaḥ śrīvṛndāvaneśvarītvād asyāḥ tasya ca vṛndāvaneśvaratvāditi bhāvaḥ, vṛndāvane to govindmiti varāhatabtreokteḥ).

On kaže da u skladu sa Brihadaranjaka Upanišadom (4.2.2)—prokṣapriyaiva hi devaha pratjakšadvišaha, “Deve i mudraci vole indirektne opise i ne vole eksplicitne.” To se takođe navodi u ŠB 11.3.44, 4.28.65 i 11.21.35. Zbog toga Šukadeva indirektno ukazuje na Radhu.

On daje drugo objašnjenje. Šri Radha je atma Kršne. Ona je sama Para Brahman, koji je izvan uma i govora, kako se kaže — jato vacah nivartante aprapya manasa saha (Taitrija Upanišad 2.9). Stoga, Ona se ne može opisati rečima. Rečeno je da je Baškali Riši pitao Vadhva Munija o Brahmanu, ali je Vadhva Muni ćutao. Baškali ga je ponovo upitao, ali i dalje nije bilo odgovora. Onda je upitao i treći put. Na kraju, Vadhva Muni je rekao: „Odgovarao sam svaki put, ali ti ne razumeš. (sa hovāca adhīhi bhagavo brahma itis a tūṣṇī babhūva taṁ ha dvītīye vā tṛtīye vā vacanaṁ uvāca brūmaḥ khalu tvam tu na vijānāsi, upaṣānto’yamātmā, cited in Śāṅkara Bhāṣya 3.2.17).

3.     Šukadeva Ačarja, autor komentara Sidhanta-pradipa , kaže da reč radhita u stihu znači „zajedno sa Radhom“. On komentariše da je Krišnina igra nepotpuna bez Radhe, a ovaj stih ukazuje na njihovu lilu u nikunđi, ili sklanjanju. Ova lila je izuzetno poverljiva. Čak ni druge gopije nisu dozvoljene u ovoj lili. Stoga je Šukadeva Gosvami čuvao Radhino ime u tajnosti. (rādhā saha jātā asya tathā “tārakādibhya itac”. rādhākṛṣṇavihāre hetubhūteyamityarthaḥ tayā saha vahāro’tigopyatvānnoktaḥ.)

4.     Sanatana Gosvami piše u svom Brihad-bhagavatamritam da je Šukadeva opisivao odvajanje gopija od Krišne, preplavljeno osećanjem odvojenosti od Krišne i tako izgubio spoljašnu svest. U takvom stanju uma, nije mogao da izgovori Radhino ili ime bilo koje druge gopije.

gopīnāṁ vitatadbhut-sphuṭatara-premānalārcicchatā
dagdhānāṁ kila nāmakīrtanakṛtāt tāsāṁ viśeṣāt smṛteh
tattīkṣaṇojjalancchikhāgrakaṇikāspaśena sadyo mahā
vaikalya sa bhajan kadāpi na mukhe nāmāni kartuḥ prabhu

5.     Harirama Vjasa piše da je dobro poznata činjenica da ljudi kriju ono što je najvrednije. Radha je najvrednije bogatstvo za rasike kao što je Šukadeva. On daje primer pečenja sirove glinene posude. Da biste zapalili lonac od sirove gline, potrebno ga je potpuno pokriti. Ako bilo koji deo ostane nepokriven, neće dobro pucati i tako će ostati slab. Na isti način, nešto što je vredno mora biti skriveno; inače gubi na značaju. Stoga nije otkrio Njeno ime. 

gopānād iṣṭa-sampatti sarvathā parisidhyati
kulālapurake pātram antar-bāṣpatayā tathā 

(Citirano u Bhārtīya Vāṅmaya Me Śrī Rādhā, stranica 29, od strane Baladeva Upādhyaya, objavio Bihar Rastrabhasha Parishad, Patna, 1963).

6.    Neki naučnici kažu da je skrivanje Radhe genijalnost samog Šukadeva. Oni upoređuju druge Krišnine zabave sa tokom reke, ali intimne zabave Rasa-lile između Krišne i gopija su poput bunara

līlā-śukasya līleyaṁ līlā-nyāsopavarṇitā
kallolinī-svarūpeṇa rāsaṁ kūpa-jalopamam

Svako može uzeti vodu iz reke, ali za dobijanje vode iz bunara potrebni su konopac i kofa. Stoga, samo osoba koja ima uže duboke vere (ništha) i kantu u obliku preme može piti nektar ovih zabava, koje se porede sa bunarom. Drugi neće imati pojma o njima. Stoga, ne samo Radhino ime, već i imena svih drugih gopija su sakrivena. Rasikas mogu razumeti ovo.

7.     Šri Gangasahaja, autor Anvitartha-prakašika komentara, piše da kao što Gopala Tapini Upanišad, Gautamija Tantra, Višnu Purana, and Harivamša Purana ne pominju Radhino ime, slično, Bhagavata Purana ne pominje Radhino ime. To je posebna vrsta stila pisanja. (vastutastu yathā gopāla-tāpinyāṁ tadanusāriṇī gautamīya-tantre viṣṇupurāṇe harivaṁśe ca rādhā-nāma-akathanaṁ tathā tāpiyanusāriṇī śribhāgavate’pi tad akathanaṁ śailī-viśrṣa eva.) 

8.     [Moje objašnjenje] U jeziku sanskrita, značenja rečenica se mogu podeliti u tri kategorije, nazvane vaćja (primarno značenje), lakšja (sekundarno ili nagovešteno značenje), i vjangja (podrazumevano značenje). Nije da svaka rečenica ima sva tri značenja. Primarno ili direktno značenje je najčešća upotreba; dolazi od direktnog značenja reči u rečenici. Kada primarno značenje ne uspe da ima smisla ili da prenese nameravano značenje, tada se uzima nagovešteno značenje. Vjangja je podrazumevano značenje i možda nije povezano sa rečima. Poezija koja daje značenje vjangja smatra se najboljom. Ovo je mišljenje velikih autoriteta o poetici, kao npr Mamatačarja (damuttamamatiśāyini vyaṅgye vācyād dvanir budhaiḥ kathitaih, Kāvya-prakāśa 1.4). 

Šrimad Bhagavata je najveće Vjasadevino delo. On sam kaže da je to namenjeno rasikama ili onima koji su poznavaoci rase (ŠB1.1.3). Dakle, sledi principe rasa-šastre. Takođe je izjavio da opis stvarnosti u ovoj knjizi koristi sva tri tipa značenja, šritena artthenacanđasa (ŠB 2.10.2). Najviša tema Bhagavate je Krišna-prema, a Radha je sama personifikacija te preme. Stoga, Nju je opisao samo vjagjana a ne direktno. Ovo važi i za druge gopije. Ne pominje se ime nijedne od gopija koje su bile voljene Krišne. Popularna izreka među naučnicima sanskrita je: „O Kreatoru sudbine, molim te, molim te, molim te, neka ne bude moja zla sudbina što moram da recitujem svoju poeziju onima koji nemaju osećaj za rasu.“

Slično tome, može se smatrati da Šri Šuka nije želeo da otkrije Radhino ime nebhaktama. Bhakte će to ionako shvatiti. U Hari-bhakti-vilasi Sanatana Gosvamija (2.147), nalazi se citat iz Samohana-tantre:

gopayed devatām iṣṭāṁ
gopayed gurum ātmanaḥ
gopayec ca nijaṁ mantraṁ
gopayen nija-mālikām

“Sakrijte svoje voljeno božanstvo.
Sakrij svog gurua
Sakrijte svoju mantru
Sakrijte svoju malu.”