Yuktatama—Bhakta je najbolji među jogijima

U Bhagavad Giti, Šri Krišna koristi reč jukta puno puta. Reč jukta je izvedena iz sanskritskog korena juđ, “pridružiti se ili meditirati”, dodajući sufiks krdanta kta u značenju subjekta. Reč jukta može predstavljati osobu “uravnoteženu ili regulisanu”, “obdarenu”, “prikladnu”, ”savršenu ili ostvarenu u jogi.” Reč joga i reč jogi takođe su izvedene iz istog korena.

Šri Krišna najpre opisuje 4 vrste joge u Bhagavad Giti, naime, karma-joga, gjana-joga, rađa-joga i bhakti-joga. Sada, kada se reč joga koristi bez opisa, obično ima značenje rađa-joge ili aštanga-joge.

Šri Krišna koristi reč jukta u raznim značenjima. Njegovo značenje se mora izvući iz konteksta. Kao što je prethodno rečeno, jedno od značenja je “uravnotežen i regulisan”. U ovom značenju korišćena je u sledećim stihovima:

“Kontrolišući sva čula, regulisana osoba (jukta) treba sedeti sa umom usredsređenim na Mene. Osoba čija su čula pod kontrolom, njegova mudrost je pouzdana.” (GITA 2.61)

“Mudra osoba ne treba mentalno uznemiravati um ljudi u neznanju koji su vezani za karmu. Ona ih
umesto toga treba uključiti u izvršavanje svih svojih dužnosti, dok i sama odgovorno vrši (jukta) svoje.” (GITA 3.26)

“Za osobu koja je umerena u ishrani i rekreaciji, sistematična (jukta) u delovanju i koja je ovladala (jukta) kako spavanjem tako i budnim stanjem, joga  otklanja sve patnje.” (GITA 6.17)

Jedno od uobičajenih značenja je “ujediniti ili pridružiti se”, kao u sledećim stihovima:

“Oni koji me znaju, zajedno sa adhibhuta, adhidaiva i adhijagja, i čiji umovi su čvrsto utemeljeni na Mene (jukta-ćetasaha), poznaju Me čak i u vreme smrti.” (GITA 7.30)

Reč jukta se koristi sa značenjem “u pratnji ili obdaren” u seldećim stihovima:

“Podučio sam te ovoj mudrosti vezanoj za sankhja-jogu [put odvojenosti zasnovan na razlikovanju
između tela i sopstva]. Sada počuj mudrost vezanu za karma-jogu [put nesebičnog delovanja posvećenog Bogu]. Obdaren (jukta) ovom mudrošću bićeš u stanju da se potpuno oslobodiš okova karme.” (GITA 2.39)

“Obdaren (jukta) takvom verom, posvećeni sledbenik obožava to određeno božanstvo i dobija kroz to božanstvo željene blagodati koje u stvari dobija od Mene Samog.” (GITA 7.22)

“Onaj, koji obdaren (jukta) predanošću, pažljivo fokusira životni dah između obrva snagom meditacije i u momentu smrti meditira sa nepokolebljivim umom, dostiže tu Božansku Vrhovnu Ličnost.” (GITA 8.10)

“Obdarenošću (jukta) čistim intelektom; čvrstim upravljanjem umom; napuštanjem predmeta čula poput prijatnog zvuka; potpunim odustajanjem od vezanosti i mržnje; življenjem na osamljenom mestu i umerenom ishranom; vladanjem govorom, telom i umom; stalnom posvećenošću jogi meditacije na Gospoda; potpunim uzimanjem utočišta u nedostatku strasti; napuštanjem samoljublja, snage materijalnih želja, bahatosti, želja za čulnim zadovoljstvima, ljutnje i posedovanja; slobodom od pojmova vlasništva i spokojnošću u srcu, osoba postaje podobna za spoznaju Brahmana.” (GITA 18.51–53)

Korišćenje reči sa značenjem “ostvareni jogi” se pronalazi u sledećim stihovima:

Karma-jogi (jukta) koji je spoznao istinu misli “Ja ništa ne činim”, čak i dok gleda, sluša, dodiruje, miriše, jede, hoda, spava, diše, govori, vrši nuždu, hvata, otvara i zatvara kapke. Ona zna da su zapravo samo čula okupirana odgovarajućim predmetima čula.” (GITA 5.8–9)

“Odbacivši plodove delovanja, karma-jogi (jukta) dostiže trajni mir. Ali sebičan činitelj (ajukta), bivajući vezan za plodove delovanja kroz želju, biva vezan.” (GITA 5.12)

“Držeći telo, glavu i vrat uspravno i čvrsto, ostajući stabilan, držeći pogled ispred nosa bez gledanja u bilo
kom pravcu, spokojnog uma i bez straha, utemeljen u zavetu celibata, ovladanog uma usredsređenog na Mene i posvećen isključivo Meni, jogi (jukta) treba sedeti potpuno zaokupljen Mnome.” (GITA 6.13–14)

“Svi ti ljudi su zaista plemeniti, ali ona učena osoba Sam sam Ja. To je Moje mišljenje, jer takva
osoba, pošto usredsredi um na Mene (jukta), smatra samog Mene kao najuzvišeniji cilj.” (GITA 7.18)

Definicija reči jukta ili ostvareni jogi, u vezi sa različitim putevima joge, se mogu naći u sledećim stihovima:

“Onaj koji vidi nečinjenje u činjenju i činjenje u nečinjenju je mudrac među ljudima. Takva osoba je pravilno utemeljena (jukta) i izvršilac je svih dužnosti.” (GITA 4.18)

Ovaj stih govori o karmajogi.

“Osoba koja je, već u ovom životu pre odbacivanja tela, u stanju da podnosi porive koji dolaze iz želja i ljutnje, takva osoba je savršeni jogi (jukta) i srećna osoba.” (GITA 5.23)

Ovaj stih je u vezi sa sankhja-jogom ili gjana-jogom.

Jogi, čije srce je zadovoljno usled znanja i neposredne spoznaje, koja je stabilna u svim okolnostima, čija čula su
pod kontrolom i koja jednakim vidi grumen zemlje, kamen i parče zlata, za njega se kaže da je ostvaren u
jogi (jukta).” (GITA 6.8)

Ovaj stih govori o jogiju koji praktikuje niškama-karmu.

“Kada ovladani um ostaje usredsređen na samo sopstvo i osoba postane oslobođena žudnje za svim čulnim uživanjima, tada se za nju kaže da je utemeljena u jogi (jukta).” (BG 6.18)

Ovaj stih govori o rađa-jogi.

Oblik najvišeg stepena od reči jukta je juktatama, ili najbolji među svim vrstama jukte. Šri Krišna koristi reč juktatama jedino u vezi sa bhaktom, kao u sledećim stihovima:

“Bolji čak i od najboljih jogija je onaj koji je potpuno ispunjen verom i obožava Mene sa svojim umom potpuno zaokupljenim sa Mnom. Ovakvu osobu smatram najvećim jogijem (juktatama).” (GITA  6.47)

“Oni koji me obožavaju, koji su zaokupljeni Mnome i koji su uvek ujedinjeni sa Mnom, obdareni duhovnom verom, Ja smatram najboljim poznavaocima joge (juktatama).” (GITA 12.2)

Ovo znači da iako sledbenici drugih pravaca mogu dostići stanje jukta ili savršenstvo na specifičnom putu joge, jedino bhakte mogu dostići vrhunac savršenstva. Stoga, iako Šri Krišna preporučuje karma-jogu, gjana-jogu i rađa-jogu u Bhagavad Giti, Njegova krajnja preporuka jeste bhakti-joga.

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Post comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.