Bhagavad Gita je analiza ljudskog uma, koji je najkompleksnija i nepredvidiva vrednost.
U ovom univerzumu sve dolazi u sređenim ciklusima. Godišnja doba dolaze i prolaze, dani i noći dolaze i prolaze, a dolazi do stvaranja i uništenja, ali najneizvesniji, a samim tim i problematični, aspekt je ljudski um. Na mnogo načina, mi smo naš um, i u zavisnosti od prirode uma, ljudsko biće može biti 5% ljudsko biće i 95% životinja, ili 20% ljudsko biće i 80% životinja. Teško je reći šta je osoba jer može izgledati kao ljudsko biće, ali je veoma teško znati šta se dešava u umu. Pas je 100% pas. Drvo jabuke je 100% drvo jabuke. Ali ovo se ne odnosi na ljudska bića. 

Situacija je u današnje doba posebno komplikovana jer ne možemo reći ni da li je neko muško ili žensko. Ranije je ta razlika postojala. Muško je bilo muško, a žensko žensko. Sada sa napretkom civilizacije, naši identiteti su postali složeniji. Nismo sigurni koju zamenicu treba da upotrebimo za osobu sa kojom komuniciramo. Naši umovi su postali složeniji.

Iako je toliko istraživanja rađeno u oblastima psihoterapije, psihologije, psihoanalize, neuronauke, neurobiologije itd., ne postoji zaključak o tome šta je zapravo ljudski um, kako ga kontrolisati, kako funkcioniše i šta je ta energija koja ga čini funkcionalnim. Ali ovo znanje je veoma jasno dato u Bhagavad Giti, koja je studija proučavanja ljudskog uma. To nije velika knjiga. Za razliku od Veda, Mahabharate ili Ramajane, koje su veoma obimne, Gita ima samo 700 stihova. U njemu će se naći veoma važna i praktična uputstva. U ovoj maloj knjizi ima raznih tema. Pogledajmo ih ukratko.

Poslednji stih Bhagavad Gite kaže:

yatra yogeśvaraḥ krsno yatra pārtho dhanur-dharaḥ
tatra śrīr vijayo bhūtir dhruvā nītir matir mama

“Gde god je Šri Krišna, majstor joge, i gde god je Arđuna, nosilac luka, sigurno će biti bogatstva, pobede, prosperiteta i državničkog duha. Ovo je moje uverenje.”

Ovaj stih je veoma jednostavan, ali sadrži duboko značenje.

Mi želimo lepotu, bogatstvo i snagu. Mi želimo  ljubav i pobedu. Mi želimo moralnost. Kako bi dostigli sve ovo potrebne su dve stvari. Jedna je da postanete Partha, Dhanudhara. Ovo su dva imena Arđune upotrebljena u ovom stihu. Drugo je Krišna, Jogešvara.

Arđunina majka se zvala Pritha, i zato se on zove Parta, što znači „Prithin sin“. Ali partha ima još jedno značenje. Odnosi se na osobu koja je iskrena i koja ima neku vrednost. Ili, drugim rečima, neko ko je kvalifikovan.

Reč “apartha” znači “beskoristan,” dakle “partha” znači suprotno od toga — neko ko poseduje dostojnu kvalifikaciju. Dakle, reč „partha“ označava osobu koja je stekla kvalifikaciju u svom životu. Ako želimo da budemo uspešni, moramo da radimo i da se obrazujemo. Druge vrste života, kao što su životinje i ptice, instinktivno znaju kako da prežive. Ne moraju da idu u školu ili da prolaze obuku. Ali kada se ljudi rode, oni su potpuno bespomoćni i moraju se naučiti svemu, čak i kako da idu u toalet.

Imamo potencijal i treba da naučimo da razvijamo i koristimo taj potencijal. Stoga, čovek treba da pokuša da postane obrazovan, ili kvalifikovan, partha. Kvalifikacija ne znači samo prikupljanje informacija koje su slobodno dostupne na Internetu. Ova vrsta informacija je takođe potrebna, ali osnovno obrazovanje treba da razvije karakter. Ovo je pravo obrazovanje i svako treba da stekne prvo pre nego što se profesionalno obuči. To je implikacija upotrebe reči „partha“.

Samo ljudska bića imaju sposobnost da steknu obrazovanje i da prenesu znanje. Ona mogu da napreduju jer mogu da uče i da prenose znanje. Ostale vrste živih bića rade iste stvari na isti način na koji to oduvek rade. Psi su živeli i pre 1,000 godina, i nastavili su da žive na isti način. Oni jedu da isti način; oni se ne unapređuju. Ljudska bića, sa druge strane, se menjaju zbog znanja koje su stekli i preneli. Međutim, najbitniji oblik našeg znanja nije vezan za način življenja. On se tiče našeg sopstvenog života, samih nas, našeg karaktera, smisla postojanja našeg postojanja. Takva vrsta znanja i razvoja karaktera se mora steći.

Drugo ime koje se koristi za Arđunu je “dhanurdhara,” koje znači “onaj koji nosi luk.” Luk je predstavnik vrednog i teškog rada.  To ukazuje da se mi moramo truditi. Nije da posle sticanja znanja možemo samo da sedimo u tišini i da će se stvari desiti automatski. Moramo postati kvalifikovani i potruditi se da dostignemo naš cilj. Arđunu predstavlja osobu koja je zainteresovana za duhovni život. On je posvećen tome, i ima svog učitelja. Ali sam posao Arđuna mora sam da uradi.  Svako mora da uradi svoju sadhanu (duhovno praktikovanje), što znači trud i pokušaj.

Sledeća bitna reč je “Jogešvara-Krišna.” Yatra yogeśvaraḥ kṛṣṇaḥ. On predstavlja i gurua i Boga. Čak i da smo kvalifikovani i da se trudimo, i dalje nam je potrebno vođstvo u kritičnim trenucima i moramo imati Boga u našim životima. Ne samo da je Arđuna veoma kvalifikovana osoba, i da je spreman da se bori, ili spreman da radi, ali ga takođe vodi sam Bog. To je Krišna koji vozi kočiju. To ukazuje da moramo imati neko vođstvo u našim životima. Ono je neophodno i za materijalni a i za duhovni uspeh. Niko ne može postati prosvetljen sam od sebe. Mi nismo rođeni sa znanjem. Svima nama je potrebno vođstvo. To je značenje Arđune koji sedi u kočiji koju vozi Krišna.

Ako je osoba obrazovana, kvalifikovana, ima dobar karakter, iskrena je i vredna, i takođe predana Bhagavanu, i prati spise na ispravan način, onda je sigurno da će postoći uspeh u životu. Imaće sreću, bogatstvo, lepotu, zadovoljstvo i uživanje. To je značenje reči u ovom stihu.

Bhagavad Gita je izgovorena na bojnom polju Kurukšetre, koje se nalazi na 200 kilometara severno od Nju Delhija. Bitka je bila između rođaka koji su se borili za imovinu. Pre nego što je bitka počela, obe strane su pokušavale da ojačaju svoje vojske. Prilazili su različitim kraljevima u Indiji kako bi ih pitali da im se pridruže i da se bore sa njihove strane.

Obe strane su takođe prišle Krišne, koji je živeo u Dvaraci. Durjodana je prvi stigao do Njegove palate, pošto je stigao rano ujutru. U to vreme, Krišna je i dalje bio u svojoj spavaćoj sobi i nije još uvek ustao. Pošto Durjodana nije želeo da se kocka, s obzirom da je Arđuna koji je bio Krišnin prijatelj mogao prvi da Ga pita za pristupanje njegovom savezu,  on je otišao pravo u Krišninu spavaću sobu i seo je pored Njegove glave.

Posle nekog vremena, Arđuna je stigao i bio je iznenađen da vidi Durjodanu kako već sedi tamo. Onda se smestio pored Krišninih stopala. U Indiji je sedenje pored nečijih stopala znak poštovanja prema toj osobi, i takođe znači zauzimanje poniznog stava u odnosu na tu osobu.

Kada je Krišna, koji nije zaista spavao, shvatio da su obojica došli, On je uspravio. Kada osoba ustane posle spavanja kako bi sela, normalno je da pogleda prema svojim stopalima. Kada je Krišna video da Arđuna sedi tu, upitao ga je zašto je došao. Kada je to čuo, Durjodana se zabrinuo da će Arđuna prvi pitati Krišnu da stupi u njegov savez,  i zato je rekao “I ja sam tu.” Krišna je onda okrenuo Svoju glavu i pozdravio Durjodhanu.

Kada je čuo njihove namere da bi da ga pitaju da se On pridruži njihovim savezima, Krišna im je rekao da pošto su  obojica Njegovi rođaci (Krišnina sestra je bila udata za Arđunu, a Durjodanina ćerka se bila udata za Krišninog sina), On nije mogao da se složi da pomogne jednom a drugom ne.  Ponudio je da se podeli na Njega samog i na Njegovu vojsku. Sa koje god strane da On bude, Njegova vojska bi bila sa suprotne strane. Takođe je dodao uslov: On se lično neće boriti.

Durjodana je želeo da može prvi da bira da bi mogao odmah da zatraži vojsku. Međutim Krišna je zatražio da  Arđuna prvi izabere. Durjodana je prigovorio, i rekao kako je on prvi došao, i da bi zbog toga trebao da prvi bira. Krišna je odgovorio da bez obzira na to što je Durjodana možda došao prvi, on je prvo ugledao Arđunu. Durjodana je shvatio da Krišna favorizuje Arđunu. Razmišljajući da bi zbog toga mogao da izgubi priliku da izabere vojsku, Durjodana je tvrdio kako je on stariji i da zbog toga treba da dobije priliku da prvi izabere. Krišna se nije složio. Kada u porodici ima male dece, prvo se treba on njima pobrinuti. Kada se dele slatkiši ili pokloni, oni se prvo daju deci a ne odraslima.

Krišna je onda upitao Arđunu šta on želi. Arđuna je odgovorio, “Krišna, ja želim Tebe.  Daj vojsku Durjodani.” Krišna je iznenađeno upitao “Zašto želiš mene? Dogodiće se bitka, a ja se neću boriti. Nije u pitanju neki festival na koji me pozivaš, i tebi će biti potrebna vojska.” Durjodana se osećao veoma srećno iznutra, misleći kako će dobiti vojsku i kako se Arđuna ponašao budalasto. Arđuna je odgovorio, “Ako imam Tebe sa mnom, onda imam sve; a ako Ti nisi sa mnom onda nemam ništa.”

To je razlika između materijaliste i spiritualiste. Materijalista želi da ima moć, bogatstvo i energiju Bhagavana, dok spirutualista želi samog Bhagavana. Ako je Bhagavan sa nama, onda je sve o čemu materijalista sanja sa nama, i više od toga. Zbog toga ne postoji ništa dodatno što je potrebno spiritualisti. To je značenje reči “yatra yogeśvaraḥ krsno yatra pārtho dhanur-dharah.” Gde je Arđuna, tu je i Krišna.

Takav treba biti naš život.  Trebamo naporno raditi, steći kvalifikacije i obrazovanje, i biti sa Bogom. Kada izaberemo da pratimo Božje instrukcije, kada pratimo principe koje je on postavio, onda smo sa Bogom. I onda će naš život biti uspešan.

To je razlika između Arđune i Durjodana, predstavnika spirutualiste i materijaliste. Durjodana je imao ogromnu vojsku, više od jedan ipo puta veću od Arđunine vojske . Durjodanina vojska je imala jedanaest akšauhinisa, a Arđunina vojska je imala samo sedam akšauhinisa, a ipak je na kraju Arđuna pobedio. Durjodana je na svojoj strani imao sve velike ratnike —Bhišmu, koga niko nije mogao pobediti, Dronu, koji je bio njegov učitelj i veliki ratnik, Karnu, Duhšasanu, i mnoge druge velike heroje. A ipak je Arđuna pobedio jer je imao Krišnu na svojoj strani.