Pitanje: U radionici mi čitamo Bhakti-rasamrita-sindhu. Šri Rapa Gosvami razmatra deset aktivnosti koje se koriste ‘primarno u početku’  – uključujući obožavanje drva banjan, itd. Onda priča o poslednjih pet aktivnosti koje imaju ‘izvanrednu i neshvatljivu moć’.

Moje pitanje je zašto su šravana, smaranam (smrti) i dhjanaaišvarya-gnjana postavljene u sredini liste od šesdest četiri aktivnosti i nisu komentarisane kao posebno važne kada se čini da su najviši cilj?

Odgovor: Bhakti je put koji preokreće bahirmukha-jiva ili nebhaktu, u osobu čija svest se okreće ka Bhagavanu, tj. antarmukha-jiva. Ovo je razlika od svih ostalih puteva. Zbog toga proces bhakti počinje sa uzimanjem utočišta gurua, prapati ili šaranagati.  

Šravana, kirtana, itd. može svako raditi, npr. može se vršiti bez prihvatanja šaranagati. Ali to neće nekog da načini bhaktom ako nije prapana ili šaranagati. Možete videti brojne dolaske ljudi na festivale kirtana u kojima učestvuju u šravana i kirtana. Čak su Kamsa i Šišupala vršili smaranam,  ali to se ne računa kao bhakti. Stoga ćete videti da je prapati ili šaranagati uvek prvi korak u bhakti, npr. Gita 18.66, ŠB 11.3.21, Gita 4.34.

Na taj način Šrī Rupa Gosvami piše da su prva tri uda osnova bhakti —trajam pradhanamevoktam gurupadašrayadikam (BRS 1.2.83). Ove tri su guru-padašraja, dikša and šikša, i guru-seva. Svi ostali udovi bhakti se baziraju on ova tri. Bez ovih tri, nema bhakti. Zašto? Jer je osoba i dalje bahirmuka. Ovo je veoma bitna stavka da se razume i veoma presudna za ozbiljnog sadhaku. Vidimo da se dosta potencira na šravana i kirtana. To
 je u redu ali ne smemo da zanemarimo zahtev da uzmemo utočište gurua.

Pitanje: U stihu 270, Šri Rupa Gosvami počinje svoju diskusiju o raganugi ali navodi da ragatmika prvo treba da se razume. Nakon što je podelio ragatmiku na kama-rupa i sambandha-rupa, on zatim prelazi u raspravu od deset stihova (stihovi 274–282) o različitim načinima usmeravanja uma na Krišnu, povoljnim ili nepovoljnim, od kojih svi pripadaju vaidhi. On ne najavljuje da ide na ovu ekskurziju — čini se da spada pod rubriku ragatmika-bhakti. Ima li nekih razmišljanja o ovome sa strukturalne tačke gledišta?

Odgovor: Nije tačno da u stihovima 274-282 opisuje vaidhi bhakti. Stihovi 274–275 su primer kama-rupa i sambandha-rupa-bhakti, kao što je pomenuto u stihu 273. U ovim stihovima su gopije primer kama-rupa-bhakti, dok su Vrišniji primer sambandha-rupa-bhakti. U stihovima 274 i 275, on opisuje koliko je ljudi u prošlosti dostiglo Krišnu zaokupljujući um Njime. Zaokupljivanje uma je suština raga bhakti. On daje primere različitih ljudi koji su posvećenošću dostigli Krišnu. U ovim stihovima se ne pominje vidhi; nema glagola zabrane. Ne može postojati nikakav vidhi za kamu ili sambandhu. Zatim, u stihovima 276 i 277, on objašnjava da iako ne može postojati nikakva zabrana za strah, bhaja i mržnju, dvešu, oni se ne mogu računati kao bhakti. Neko može sumnjati kako bhakte i neprijatelji mogu da dostignu isti položaj; on to objašnjava od 278. pa nadalje do 282. stiha. Svrha celog ovog opisa je da objasni raga bhakti a ne vaidhi. Nagoveštaj toga je već dat u stihu 1.2.3, 4.

Pitanje: Nisam imao predstavu da je Kamsa uključen u ragatmika, itd. Uvek sam se povezivao ragatmika isključivo sa zajednicom Vrađe. Ali ima smisla razmišljati o Kamsi i onima koji su potpuno i spontano zaokupljeni Krišnom.

Odgovor: On je ragatmika ali ne i bhakta. Njegova preokupacija Krišnom je prirodna. To nije postignuto nikakvom praksom ili nekom naredbom. Plašio se Krišne da će ga ubiti. Stoga njegova zaokupljenost nije bila povoljna. Slično tome, Šišupala je takođe bio zaokupljen mislima o Krišni, ali iz mržnje, dveša. Ovo navodi Šri Rupa Gosvami u 1.2.276 – anukulja-viparyasad bhiti-dvešau parahatau. 

Pitanje: Nije mi jasno, u stihu 276, zašto sneha označava samo sakhju, a ako jeste, označava posebno vaidhi-bhakti. Šri Rupa Gosvami kasnije kaže da ako sneha označava premu, to bi bila raganuga..

Odogovor: U stihu 275, sneha se koristi kao referenca na Pandave—snehad yuyam (Narada je ovo govorio Judhištiri). Pandave su bili sakhas (pogledaj Gitu 4.3 and 11.41). Ova bhava se smatra vaidhi jer su Pandave veoma bile svesne Krišnine aišvarya-gnjane. Čisti ragatmika ne sadrži aišvarya-gnjana u sebi. Drugi deo vašeg pitanja je nesporazum. On kaže da ako reč sneha treba shvatiti da znači prema, onda ona nema nikakvu korist u opisu raganuga sadhana-bhakti. Prema je sadhja a ne sadhana.

Pitanje: Da li je suština da je niži nivo sneha manjeg intenziteta od prema i zato još uvek treba da bude podržan od strane vaidhi? 

Odgovor: Manjeg je inteziteta zato što je vaidhi a ne obrnuto.

Pitanje: Zar se ne bi to odnosilo na Krišnine aišvarja prijatelje iz Dvarake u Mahabharati?

Odgovor: Da. Poenta je da kada neko ima aišvarja-gnjana, nivo i intenzitet pritija opadaju. Ne možete biti intenzivno intimni sa nekim ako je on ili ona mnogo superiorniji od vas, a vi ste svesni ove dinamike. Prema daje intimnost, a aišvarja unosi distancu, osećaj poštovanja.

Pitanje: Zašto samo sakhja? Zašto se ova vrsta sneha ne može naći u drugim bhavama?

Odgovor: Moguće je u drugim bhavama ali ovde se posebno odnosi na Pandave.

Pitanje: Sarupja može imati dva modaliteta, zar ne? Neko može imati oblik poput Višnuovog i boraviti u Vaikunthi kao zasebno biće, jedna od pet vrsta mokše koje se često pominje, ili se može stopiti u Krišnino telo kao Agha? U poslednjem slučaju, neko više nije zaseban entitet i stoga ne može da izrazi premu ali može da doživi anandu Krišninog tela, koje bi bilo veće od brahmanande – da li je to tačno?

Odgovor: Ovo poslednje se ne zove sarupja već sajuđja. To je sajuđja koja ima dve vrste — brahma-sajuđja i bhagavad-sajuđja. Vi mešate bhagavad-sajuđja sa sarupjom.

Pitanje: U stihu 280, siddha-loka se naizgled izjednačava sa brahma-sajuđja. Mislio sam da je to prava loka sa prosvetljenim siddha bićima.

Odgovor: U pravu ste. To je mesto iznad Virađa reke. Oni koji su šanta-rasa bhakte žive tamo, a oni koji postignu brahma–sajuđja takođe postoje tamo ali bez tela.

Pitanje: Nejasan mi je stih 303. Riramsa je poželjan izraz ram, što znači da takve osobe imaju intenzivnu spontanu želju. Da li je ovo odbijeno kao raganuga jer nije usredsređeno na uzor u Vrađi? Ako jeste, da li to znači da raganuga može biti samo u Vrađi? Čini se da Šri Rupa Gosvami to kaže u stihu 291. Čak i tada, ako neko ima intenzivnu i spontanu želju da služi Krišni u Dvaraki, zašto bi to bilo klasifikovano kao vaidhi-bhakti?

Odgovor: Prvo, riramsa nije čista ragatmika. Drugo, dostiže se pomoću vaidhi-bhakti. Vaidhi se ne može smatrati spontanom. Čista raganuga je samo u Vrađi. Stoga se može nazvati vrstom mešovitog raganuga-bhakti.

Štaviše, sam stih 303 kaže vidhi-margena sevate. To znači da se ne prati raspoloženje ragatmika-bhakta, što je sama definicija raganuga-bhakti. Dakle, kako to može biti raganuga-bhakti? Reč kevalena podrazumeva da ne postoji raspoloženje ragatmika-bhakti. Da biste postali gopi, morate slediti raganuga-bhakti, a ne vaidhi-bhakti.

Pitanje: Šta ako takva osoba nije Vrađa-bhakta već Dvaraka-bhakta ali ne treba vidhi—kako bi se to zvalo ako tehnički nije ni raganuga-bhakti ni vaidhi-bhakti?

Odgovor: Još uvek je pomešana raganuga jer bi takva osoba imala aišvarja-jnana, što će suziti priti i naterati ga da sledi određene protokole sa Krišnom kada je Krišna u kraljevskom raspoloženju. On ne može skočiti na Krišnina ramena — čak i ako je u sakhja-bhavi. Prijateljstvo ne bi bilo kao kod pastira. Krišna takođe neće biti tako opušten kao u Vrađi. On mora da zadrži svoje kraljevsko držanje. Raspoloženje u Dvaraki nije slobodno kao u Vrađi. Tamo je Krišna kraljevska osoba i poštuje kraljevski protokol. Svesni su toga i prijatelji, kraljice i drugi poklonici, pa njihova ljubav nije slobodna kao ljubav stanovnika Vrađe.