Pitanje: Šri Višvanatha Čakravarti piše u Madhurja-kadambini da bhakti dolazi iz bhakti. Bog je uzrok svih uzroka, kako onda nešto može biti iznad Njega?

Odgovor: To je način analiziranja. Ako je bhakti opisana kao “bezuzročna” onda se postavlja pitanje: Šta mi možemo da učinimo da je zadobijemo? Mi jedino možemo učiniti nešto povodom nečega ukoliko to ima uzrok, zar ne? Stoga, mi tražimo uzrok zato što želimo da nađemo nešto što je pod našom kontrolom tako da možemo da vršimo aktivnosti koje će nas dovesti do cilja. U stvarnosti bhakti je bezuzročna, stoga sve izjave o Bhagavanu ili bhaktama koji daruju bhakti imaju isto značenje. Ali za analizu vezanu za sadhana-bhakti, Višvanatha Čakravarti Thakura opisuje da je njen uzrok bhakti. U suprotnom, ako je opisana kao “bezuzročna” onda koju sadhanu mi možemo da radimo da bismo je dobili? Ne bi bilo ništa sa naše strane što bismo mi mogli da učinimo. Možemo postati depresivni ili nezainteresovani ili samo čekati misleći da će se to dogoditi kadgod se dogodi. Da bi se izbegla ovakva razmišljanja, on kaže da bhakti dolazi iz bhakti. Ovim on misli da sadhana-bhakti vodi do preme-bhakti. Sada je tu nešto što je do nas da učinimo, a to je sadhana-bhakti. Na ovaj način on stvara put tamo gde izgleda da ga nema. Njegov osnovni zaključak je da se bhakti samoispoljava nezavisno i dolazi iz same bhakti.

Pitanje: Koja je onda uloga gurua?

Odgovor: Uloga gurua je da vas nauči sadhanu. U suprotnom, kako biste radili sadhana-bhakti bez gurua? Stoga, prvi korak je da se uzme utočište gurua. Bez prvog koraka sadhana-bhakti čak ni ne počinje. Ovo je veoma jasno izjavljeno u Bhakti-rasamrita-sindhu.

Pitanje: A šta je sa Narada Munijem? On je radio sadhanu bez gurua.

Odgovor: Kako ti to znaš? Molim te pročitaj priču iz Bhagavate, poglavlja pet i šest. On je dobio uputstva od sadhua (1.5.30).

Pitanje: Kako možemo učestvovati u sadhana-bhakti ako nemamo bhakti?

Odgovor: Počinjete sa šradhom. Potrebna kvlaifikacija je šradha. Bez nje, ne možete raditi sadhu-sangu ili sadhana-bhakti.

Pitanje: Kako dolazi šradha?

Odgovor: Druženjem, slušanjem ili upoznavanjem sadhua.

Pitanje: Rekli ste da bhakta mora dati bhakti. Ako uzmemo inicijaciju od nekoga ko ima bhakti—da li to znači da je mi imamo?

Odgovor: Da.

Pitanje: 100%?

Odgovor: Kada prihvatite kvalifikovanog gurua i on prihvati vas, to znači da ste zakoračili putem bhakti. Ali postoje različiti stupnjevi. Na primer, Višvanatha Čakravarti je rekao da je bhava jedno, a prema je onda nešto drugo što se dobija na vrhuncu bhave. Jedan način da se to pridobije je da se dobije velika doza bhave ili preme direktno. Ovakav primalac se naziva kripa-sidha bhakta. Drugi način je da ga dobijate u delovima—šradha, pa ništha, onda rući, asakti, i tako dalje. Na taj način dobijete nešto,  onda više i više. Ovo je uobičajeni put. Điva Gosvami daje komentar na ovo u BRS 1.4.15–16. Postoje i drugi primeri prikazani u šastrama, ali oni ne bi trebalo da se slede ili praktikuju sa naše strane. Mi sledimo proces dat u  BRS 1.4.15–16. U sadhana stadijumu, moramo da ulažemo svestan napor iako to nije naša priroda, a na bhava stadijumu, ulaganje napora postaje prirodno. Stoga mi moramo da slušamo iznova i iznova i iznova i iznova. To nam daje snagu i šradhu, i mi prirodno izgubimo interes za druge stvari.

Bhakti je aktivnost i postoje dve vrste—aktivnost pre bhave i aktivnost posle bhave. Pre bhave, aktivnost je u svrhu dostizanja bhave, i ta aktivnost, zbog svog cilja (tj. bhave), takođe postaje bhakti. Jednom kada imate bhavu, i dalje vršite aktivnosti, možda čak i iste aktivnosti, ali to je sada prirodno jer je inspirisano bhavom.

Sadhana, zauzvrat, može biti podeljena u dve vrste—pre i posle ništha. Sadhana pre ništha stupnja je nezgodan deo. To je čišćenje ili anartha-nivriti stadijum. Na ovo stadijumu, osoba treba da istraje sa odlučnošću. To je kao da ste na prvoj liniji fronta. To je Bhagavad Gita koja se odvija u ličnom životu jedne osobe.

Pitanje: Na kom stadijumu se osoba odluči da se uključi u bhakti?

Odgovor: Šradha. Šradha se prevodi u “rešenost”.

Pitanje: Može li se vršiti služba bez rešenosti?

Odgovor: Radićeš je jedan dan a pobeći sledeći. Bez rešenosti tvoj um će te omesti i udaljiti od procesa.