Đagadananda Das, ili Jan K. Brzezinski (rođen 1950), se pridružio Hare Krišna pokretu u Torontu u Kanadi, 1970. godine i dobio je inicijaciju od Šrila A.Ć. Bhaktivedante Svami Prabhupada 1971. u Detroitu. U ISKCON-u je imao više različitih službi, u ISKCON Presu u Bruklinu i zatim u Gurukuli u Dalasa gde je podučavao sanskrit, u Novom Vrindavanu gde je predvodio Varnašrama Koledž eksperiment 1974., a zatim i kao direktor Gurukule u Majapuru u Indiji (1975–1979). Godine 1979. je uzeo sannjasu od Bhavanande Svamija, i dobio ime Hiranjagarbha Svami.

Iste 1979. godine je pristupio Lalita Prasadi Thakuru (1879–1980), sinu i direktnom učeniku Šrila Bhaktivinode Thakura, od koga je dobio dikšu, siddhu-pranali i vairagju (babađi vešu). Dobio je ime Đagadananda Das Babađi. Narednih pet godina je živeo u starom gradu Navadvipu, u zapadnom Bengalu. Proučavao je literaturu sampradaje u jezicima na kojima je izvorno napisana i 1982. godine mu je dodeljena titula Bhakti-šastri od strane Bhaktivinoda Gošthija.

1985. godine se vratio u Kanadu gde je pohađao predavanja u studijama uporednih religija i istorije religija na MekGil univerzitetu, postižući izuzetan uspeh. 1988. mu je dodeljena stipendija za proučavanje radi doktorata na Katedri za orijentalne i afričke studije (Univerzitet u Londonu), koji je imao poseban odnos sa Institutom za istraživanje u Vrindavanu. Dodeljen mu je doktorat iz književnosti na sanskritu 1992, godine, u kome je tema njegove disertacije bila Gopala-ćampu Šrila Điva Gosvamija.

Posle rada kao postdoktorski stručni saradnik na univerzitetu u Torontu i jednogodišnji angažman na Univerzitetu u Manitobi, proveo je narednih nekoliko godina prevodeći sa bengalskog i sanskrita za Mandala Press u San Rafaelu, Kalifornija, fokusirajući se prvenstveno na dela Bhakti Ballabh Tirthe i Bhakti Pramode Puri Maharajasa. Mandala Press je 1999. godine objavio njegov prevod Hamsadute i Uddhava-sandeše Rupe Gosvamija. Pored toga, Đagadananda je objavio brojne naučne članke o različitim aspektima vaišnavske istorije i bhakti-rase.

Godine 2007., Đagadananda Das se vratio u Indiju, gde je predavao sanskrit i učio jogu meditacije u Svami Rama Sadhaka Grama u Rišikešu. Takođe je pomogao u uređivanju nekoliko dela Svamija Vede Bharatija. Godine 2010, dok je povremeno predavao sanskrit za učenike joge u Rišikešu, preselio se u Điva institut u Vrindavanu, gde je radio sa Babađi Satjanarajana Dasom, uređujući Sad Sandarbhe.  U to vreme, on je takođe bio urednik onlajn repozitorijuma sanskritskih tekstova pod nazivom Gaudija Grantha Mandir (GGM), koji je prvi pokrenuo Nil Delmoniko (Nitai Das) pre oko 25 godina. Babaji je odavno prepoznao vrednost projekta Grantha Mandir i davao je moralnu i materijalnu podršku dugi niz godina. Đagadananda je nastavio da radi na GGM-u kada je u decembru 2018. uključen u veb domen Điva Instituta, gde nastavlja da raste i razvija se.

Đagadanandina velika ljubav prema Vrindavanu inspirisala ga je da kreira onlajn časopis Vrindavan Danas, koji je kasnije postao i mesečni štampani časopis. Želja mu je bila da podigne nivo svesti o Vrindavanu među ljubiteljima Brađe i da duhovnu stranu Vrindavana dovede do znanja široj javnosti bez sektaških i institucionalnih granica. Takodje je imao i svoj blog, kovčeg prepun blaga raznih tema o Gaudija vaišnavskoj filozofiji i istoriji. Bio je veoma strastven u razvijanju ovih platformi i posvetio bi sate pisanju članaka. Napisao je i biografiju Bhaktivinode Thakura, koju Institut Điva planira da objavi ako se rukopisima može pristupiti kako bi se sačuvala dragocena istraživanja i naporan rad koji je Đagadananda uložio. Osećao je da je preživeo svoje publikacije:

“Moj lični osećaj i nadam se da će vrednost mog rada biti ocenjena i ispitana po sopstvenoj meri, ali svi znamo da stvari u svetu ne funkcionišu tako. (E-pošta Malati Manjari 2016.)

U 2016. i 2017. godini je počeo da podučava gramatiku sanskrita studentima Điva Instituta i takođe je podučavao magnum opus Điva Gosvamija, Gopal Ćhampu, o kojem je napisao svoju disertaciju. 2018. godine je napisao scenario za predstavu o Điva Gosvamiju za učenike sanskrita Điva instituta za učenje tokom zimske pauze, pod nazivom Jīve Dayā Nāṭakam (saosećanje Đive), koji je izveden 9. januara 2019. U predstavi je imao ulogu autora, sutra-dhare.

Đagadananda Das je razvio sopstvenu metodologiju za učenje sanskrita, u kojem je izbegavao učenje kompleksnih pravila unapred i koristio se uglavnom prostim sadašnjim vremenom. Smanjio je obim pamćenja koje se obično radi na početku i naglašavao je gramatičke nijanse koje bi se susretale u tekstovima gosvamija Vrindavana. Zarad toga je napravio Điva Tirtha uputstvo za učenje sanskrita , koje je stalno unapređivao. Njegova velika nada je bila da će neko završiti tu knjigu i nastaviti da podučava kurs posle njega. Knjiga sadrži puno stihova iz literature Gaudija vaišnava, posebno iz Bhagavad Gite i Bhagavata Purane. On je želeo da kroz korišćenje te knjige njegovi studenti steknu ukus za jezik sanskrita i njegove jedinstvene načine izražavanja. Pevanje i pamćenje slavnih domišljatih stihova iz spisa i svakodnevna “kalistenika” padežnih promena i recitovanje konjugacija su bile prijatno iskustvo za njegove studente. Đagadananda je uvek želeo da iskusi i podeli tu rasu sa svojim studentima; njegov entuzijazam i sreća u podučavanju sanskrita su bili zarazni.

BIlo je jasno da voli svoje studente sanskrita, uvek ih je ohrabrivao na razne načine i zabavljao ih svojim različitim pričama i predavanjima do kojih je dolazio spontano. Bio je riznica znanja, posebno vezano za istoriju Gaudija vaišnavizma i mogao je satima neumorno pričati o svojim omiljenim temama. Takođe je imao veliko poštovanje za Babađija i za njegove projekte, što je često izražavao u svojim pismima:

“Ja jednostavno osećam da moj život neće imati bilo kakvu vrednost dok ne prođem kroz ceo rad Điva Gosvamija od početka do kraja makar jednom. I ja sam izuzetno zahvalan Babađiju što mi je dao tu mogućnost. Zapravo je za mene to milost sampradaje da dobijem njegovo društvo u ovom projektu.” (E-pošta Malati Manđari 2014. godine)

Đagadananda nije sebe smartao za veliku učenu osobu već nekog ko uči ceo život i ko je uvek otvoren za nova saznanja. On bi često u svojim pismima izražavao svoje poštovanje za Babađija i Điva institut:

“Ja sam ovde u Đivi samo da bi učio Priti Sandarbhu. Ali u stvari samo dobio mnogo više tokom vremena koje sam proveo ovde. Pre svega, naučen sam poniznosti Babađijevom nadljudskom željom i sposobnosti za sticanje znanja. Sada je došlo vreme da se završi misija Sandarbhi, i ja sam spreman za to milošću Babađija … spreman da uradim najbolje što mogu i najbrže moguće i da se jednostavno nadam da imam dovoljno inteligencije da mogu pozitivno da doprinesem ovom plemenitom cilju. Ona je poput konačnog ispita. Za jednog veoma sporog studenta.”(E-pošta Babađiju i Malati M. aprila 2021)

Ista osećanja je izrazio u oktobra 2021 po odlasku iz Điva Instituta:

“Babađi je veoma sklon podržavanju ozbiljnih studenata i učenjaka, i zbog toga se svako može pronaći kod njega na bilo kom nivou razvoja. Naravno, i Điva institutu takođe je potrebna podrška. Mogli bismo da smanjimo cene kurseva i da povećamo kapacitet kada bi postojalo više saradnika koji su prepoznali izuzetan položaj instituta pod vođstvom Babađija. Njegova nada je da stvori društvo vaišnava učenjaka koji imaju duboko razumevanje celog kanona Gaudija vaišnavizma zarad dobrobiti sampradaje i sveta. Ljudi mogu pomisliti da Babaji vodi svoj zasebni guru-kult u konkurenciji sa ovim ili onim. Ovo bi bila ogromna greška i pogrešno razumevanje načina na koji tradicionalne vaišnavske sampradaje funkcionišu. Babaji je takođe pokrenuo i podržava školu sanskrita za bhakte koji ne govore engleski, kako u Institutu, tako i u Radha Kundi. Većina učenika je iz Bengala, ali imamo učenike i iz Nitai Gaur Radhe Shjam i Gaudija Matha, šta da pričamo o drugim tradicionalnim paramparama. Babađi gleda dalje od bilo kakvih sektaških sukoba zasnovanih na narcizmu malih razlika. On je u potpunosti fokusiran na razumevanje, uživanje i deljenje učenja Gosvamija i šireg univerzuma znanja iz sanskrita. On sam je učenjak bez premca, učenik Šri Haridasa Šastri Navatirthe. Hrabro bih rekao da nikada nisam video učenika kao anugatu svom guruu kao što je Babaji za Šri Haridasa Šastrija, od koga je dvanaest godina neprekidno proučavao Sandarbhe. Poslednje reči koje mi je rekao dok sam odlazio — uverivši ga da gde god me vetar Radharanine milosti baci, daću prioritet Priti Sandarbha radu — bile su: „Ovaj projekat Sandarbha prevođenja predstavlja ogromnu uslugu sampradaji‘. To je njegov duh. Ja se lično klanjam njegovom duhu služenja i zahvaljujem mu što mi je dao ovu prasada-lešu službe.

“I zaista, postajem sve više i više svestan kako ovaj zajednički napor, u kome sam igrao malu ulogu još od Bhagavat Sandarbhe, proizvodi prvi istinski naučni prevod na engleski šestog Gosvamijevog teološkog magnum opusa. Uveravam vas da se ovaj rad odvija na najvišem nivou kompetentnosti, kako akademskog tako i predanog.

“Dobrim, ozbiljnim studentima će uvek biti dat prostor u Điva institutu. Ali dobar, ozbiljan učenik je takođe sluga i donosi drva za žrtvenu vatru i prvo daje madhukari guruu kako bi on mogao da uzme i pravilno probavi svoje ostatke. Služba je vatra varenja za duhovno znanje.”

U januaru 2022, Đagadananda je napisao pismo za Babaji na sanskritu u vezi sa njegovim radom na Priti Sandarbhi, gde ponovo izražava svoju zahvalnost:

राधे राधे ! बाबाजीमहाराजश्रीचरणकमलेषु कोटिकोटिप्रणतिपूर्वकं निवेदनमिदं–भवतां चरणेषु मम स्वीक्रियन्तां । अहं भवतां चिन्तनं प्रतिदिनं करोमि । क्वचित् कदाचिदपि भवतां दर्शनं स्वप्नयोगे प्राप्नोमि च । अहं अत्र नित्यंध्यानपूर्वकं प्रीतिसन्दर्भस्य संशोधनकार्येऽपि निरतोऽस्मि । इदानीं नववर्षस्य अवसरे अधिकसमयं प्राप्य अधिकं कार्यं कर्तुं शक्नोमि । एतत्पूर्वेबहुसमयः संस्कृतशिक्षापद्धतेः तथा गीतापाठस्य सज्जीकरणे गमितः अभूत् ।

तथापि भवतां कृपासंबलं प्राप्य वर्तमाने प्रीतिसन्दर्भकार्ये धारावाहिकतया अग्रेसरन्नस्मि । तत्र अयं विशेषः–बहवः श्लोकाः भागवतात् उद्धृताःसन्ति । प्रायशः तेषां प्रासङ्गिकतां अवगन्तुं मया मूलटीकाः पठितव्याः सन्ति । तत्र खलु ग्रन्थमन्दिरस्य संशोधनमपि कर्तुं बाधितोऽस्मि ।तस्मात् वैलम्ब्यं किञ्चिद् अधिकतरं भवति । तथापि ततो यद् यद् अनुभवाः मया लभ्यन्ते, ते मम कार्यस्य गुणवत्तां वर्धयेरन् यथा भवतां सन्तोषःस्यात् इति आशासे ।

इदानीं १६०-परिच्छेद-पर्यन्तं कार्यं समाप्तप्रायमेव । कतिचिद् दिनानि अपेक्ष्य भवन्तः तत्सञ्चिकां प्राप्स्यन्ते । संप्रति श्रीजीवगोस्वामिप्रभुपादानां तिथिः आगतप्रायः । जूम-योगे भवतां उज्ज्वलस्वरूपं द्रष्टुं तथा अमृतमधुरसंभाषणमपि श्रोतुं अवसरंउत्कण्ठाभरेण प्रतीक्षमाणोऽस्मि ।कति दिनानि कानाडायां वर्तितव्यं तद् इदानीं न वक्तुं  शक्नोमि । तथापि मम हृदयं सर्वदा भवतां सकाशे तथा जीवसंस्थायां वर्तते वर्तिष्यते च । सेवाभावेन भावितो भवतां अयं दासः नमस्करोतीति अलम् । राधे राधे !!

Dole se nalazi prevod:

“Radhe Radhe! Kod lotosovih stopala Babaji Maharadža, odajem svoje stotine hiljada poštovanja.

“Molim te prihvati me kod tvojih stopala. Mislim na tebe svaki dan. Ponekad te vidim u mojim snovima. Takođe sam uključen ovde u posao istraživanja konteksta ljubavi stalnom meditacijom. Sada, na veče proslave Nove godine, imam više vremena da završim više. Pre ovoga, puno vremena je potrošeno na pripremu metode učenja sanskrita i recitovanje Gite.

“Bez obzira na sve, snagom tvoje milosti, nastavljam moji trenutni rad koji se odnosi na reference ljubavi. Ima ovu posebnu osobinu: puno stihova je citirano iz Bhagavad Gite. Obično moram da čitam originalne komentare da bih razumeo njihovu važnost. To čini da radim na GGM i da vršim ispravke. Zbog toga je došlo do odlaganja završetka. Međutim, nadam se da će iskustva koja stičem odatle poboljšati kvalitet mog rada zarad tvojeg zadovoljstva. Sada je skoro završena anućheda od 160 strana. Poslaću fajl u narednih nekoliko dana.

“Dan pojave Šri Đive Gosvamija je skoro došao. Radujem se prilici da vidim tvoje radosnu pojavu na Zoom-u i da čujem tvoje slatke reči. Ne mogu da kažem koliko dana ću biti u Kanadi. Međutim moje srce je uvek sa tobom i uvek će biti u Điva institutu. Dovoljno je da se ovaj tvoj sluga, koji je dodirnut duhom služenja, pokloni tebi. Radhe Radhe!!”

U jednom od svojih zadnjih pisama je napisao:

“U ovom trenutku sam se vratio u isti životni ritam koji sam imao pre 15 godina, bilo to dobro ili loše. I dalje nisam potpuno siguran šta da mislim o tome, ali za sada, makar, prihvatam situaciju sa onoliko odvojenosti koliko mogu. Pretpostavljam da sam ja vantaši, ali moj život je već bio cik-cak —jedan korak napred, jedan korak nazad. U mojim godinama, osećam da gubim snagu, ali se i dalje nadam da ću ispuniti misiju koju su mi zadali Guru i Gauranga pre nego što umrem. Nadam se tvojoj milosti i blagoslovima; one su moji đivatu.”
(E-pošta Babađiju 20. maja, 2022)

Babađi je puno voleo Đaganandu i iz ljubavi ga je oslovljavao “Đagadguru” ili “Aćarja Đagat.” Rekao je sledeće o njemu:

“Aćarja Đagananda je bio veliki učenjak i bhakta. Bio je potpuno obuzed svojom sadhanom, proučavanjem i šastrama. Bio je veoma odvojen.  Nikada sa mnom nije pričao o svojoj porodici. Tek kada mu je sin preminuo sam otkrio da je imao sina. Ništa nisam znao o njegovoj ženi, šta tek reći o njegovoj sestri. Nije mario za to kako ga vide ili šta poseduje. Bilo je zadovoljstvo pričati sa njim —to znači da bi on pričao a ja sam slušao.

Mogao je pričati satima. Njegovo znanje istorije Gaudije je bilo neverovatno. Posebno je voleo Vrađ. Zbog toga je bio presrećan kada sam ga pitao da se preseli u Vrindavan iz Rišikeša. Provodio se sate radeći na elektronskom magazinu “Vrindavan danas”. Bez obzira da njegovu učenost i senioritet, imao je dečiju nevinost. Njegov smeh je bio zarazan. Njegov odlazak je veliki gubitak za mene. Gde je moguće pronaći učenjaka poput njega?”

28. maja 2024, Đagadananda Das je napustio ovaj svet posle teške bolesti. Čak i u poslednjih nekoliko meseci je zadržao sreću poput dečije, uvek spreman da prihvati milost. Njegovim učenicima sanskrita u Đivi i bhaktama koji su živeli sa njim nekoliko godina će puno nedostajati njegovo jedinstveno prisustvo.

“Janova potraga za smislom ga je odvela do duhovnog života. Njegova potraga za sticanjem znanjem radi zadovoljavanja svoje značajnosti ga je na kraju odvela do stanja poniznosti i bezuslovne ljubavi za sebe, svoju porodicu, prijatelje i čovečanstvo. On je zahvalan Satjanarajana Dasi za priliku da sledi svoji put služenja vedskog života. Uvek sam bila toliko ponosna na njega.” (Elizabeta Kolanski, Đagadanandina sestra)

Lista izdanja:

“Autentičnost Ćaitanja-caritamrita-mahakavje,” izdanje Katedre za orijentalne i afričke studije, London, 53(3), 1990.

 “Goloka Vrindavana: prevod Điva Gosvamijevog Gopala-campua (Prvo poglavlje),” JVS prvo izdanje, broj 1 (jesen 1992).

“Prabodhananda Sarasvatī: od Benaresa do Brađa,” izdanje Katedre za orijentalne i afričke studije, London, 55(1), 1992.

“Prabodhananda, Hita Harivamša i Radha-rasa-sudha-nidhi,” Katedra za orijentalne i afričke studije, 55(3), London, 1992.

“Manđarī-Svarupa-Nirupanam (prevod),” JVS izdanje 1, broj 3 (proleće 1993).

 “Žene sveci u Gaudija vaišnavizmu,” JVS izdanje. 3, broj. 4 (jesen 1995).

 “Stihovi i poezija u Gopala-ćampu,” JVS izdanje 4, broj 4 (jesen 1996).

 “Parampara institucija gaudija vaišnavizma,” JVS izdanje 5, broj 1 (zima 1996-97).

 “Da li Krišna ženi gopije na kraju? Svakija-vada Đīve Gosvamija” JVS izdanje 5, broj 4 (jesen 1997).

 “Prabodhananda, Hit Harivamša i Radha-rasa-sudha-nidhi,” JVS izdanje 7, broj 1 (jesen 1998).

Mistična poezija: Rupa Gosvamijeva Uddhava-sandesa i Hamsaduta, Mandala izdavaštvo, 1999.

 “Radhin i Krišnin prvi susret kako se nalazi u Điva Gosvamijevom Gopala-ćampu,” JVS izdanje 8, broj 2 (proleće 2000).

 “Šikšastakam Šri Čeitanje” JVS izdanje 12, broj 1 (jesen 2003).

 “Điva Gosvami: Biografija i bibliografija” JVS izdanje 15, broj 2 (proleće 2007).

 “Prataparudradeva i Krišna Ćaitanja,” JVS izdanje 17, broj 1 (jesen 2008).

“Pet esencijalnih stihova Gita-govinde”, JVS izdanje 22, broj 1 (jesen 2013).

 “Bhaktivinoda Thakura i Bipin Bihari Gosvami,” JVS izdanje 23, broj 1 (jesen 2014).

“Yoga-Tarangini (redan komentar na Gorakša-šataku)”, Motitlal BANARSIDAS izdanje, 2015.

 “Globalizovani Brađ Dham: Hodočašće i boravak”, JVS izdanje 27, broj 1 (jesen 2018).

“Rupa Gosvamijeva Duta-kavjas: Klasične i moderne osećajnosti” JVS izdanje 30, broj 1 (jesen 2021).

 “Za kim pastirice zvone: Evolucija Krišnine Dana-lile” JVS izdanje 31, broj 1 (jesen 2022).

Uddhava-Sandeša & Hamsaduta, samoizdato novo izdanje (2024) koje je dostupno na Amazonu.