[U nastavku je zadnji deo transkripcije predavanja na Bhakti Sandarbhu, Anučheda 134]

POVEZANOST SA BHAGAVANOM

Kao što Šukadeva Goswami objašnjava u ŠB 8.9.29:

yad yujyate ’su-vasu-karma-mano-vacobhir
dehātmajādiṣu nṛbhis tad asat pṛthaktvāt
tair eva sad bhavati yat kriyate ’pṛthaktvāt
sarvasya tad bhavati mūla-niṣecanaṁ yat

“Šta god ljudska bića rade za svoje telo, decu i ostale povezane namere, putem svoje životne snage, bogatstva, delovanja, uma i govora, je potpuno bez vrednosti, jer se radi iz ugla dvojnosti ili odvojenosti [od Bhagavana]. Ali šta god se izvršava kroz te potpuno iste instrumente postaje ispunjeno suštinskom vrednošću ako se izvršava iz ugla ne-odvojenosti [od Bhagavana], poput zalivanja korena koje je dobro za sve svoje grane.”

Prithak-buddhi se takođe naziva vaimukhja, ili okrenuti sopstveno lice od Bhagavana. To je upravo ono što ljudi rade u materijalnom svetu. Da nije tako, osoba bi videla da je Bhagavan sve, kao što je objašnjeno u šastrama: vāsudevaḥ sarvam iti sa mahātmā su-durlabhaḥ; sarvam-khalvidam brahma. Ove šloke opisuju kada je naše lice okrenuto prema Njemu, a ne drugačije. To nije da neko može uživati kako god želi i reći da je to nirguna.

Bhakti je religija srca. Ako spolja radite bhakti aktivnosti, ali je vaše srce negde drugo, Bhagavan to zna, jer se On nalazi u vašem srcu. Zato On zna šta je u vašem srcu. Ono što On želi je vaše srce, a ne nešto drugo. Ako date sve ostalo, ali ne date svoje srce, On će se smejati, misleći kako ova osoba pokušava da me prevari. Ali Njega je nemoguće prevariti. Možete biti pametni, ali je On pametniji. Vaše pamet ne može delovati ispred Njegove pameti, jer se vaša pamet na kraju krajeva pozajmljena  — ona čak nije ni vaša. Zbog toga je velika greška praviti se pametan u odnosu sa Njim.  

Zbog toga je bhakti put bez pretvaranja, dharmaḥ projjhita-kaitavo, kao što se kaže u Bhagavati. Ljudi praktikuju pretvaranje i varanje, ali to je ovde neuspešno. Možete prevariti ceo svet, ali ne možete prevariti onoga koji se nalazi u vašem srcu, jer On zna šta nameravate uraditi čak i pre nego što vi to znate. Koji god plan da pravite, čak i pre nego sto to uradite, On će znati šta planirate, jer vi ne možete praviti planove bez Njegove anumante (GITA 13.22), Njegove dozvole.  Ako vam On dozvoljava, to znači da On već zna. Kako vam On može dozvoliti bez toga da zna šta nameravate uraditi? Zbog toga je On drašta, On je anumanta i On je bhokta. Vaš um će se malo promeniti ako ovo upamtite. Zbog toga On kaže mām anusmara yudhya ca. Ako uspete imati ovu smriti, ovo sećanje, onda je vaš problem rešen. Zbog toga je bhakti laka.

Šukadeva kaže “Šta god se izvršava kroz te potpuno iste instrumente postaje ispunjeno suštinskom vrednošću ako se izvršava iz ugla ne-odvojenosti”. Ovo je značenje šaranagati, značenje dikše, i smisao prapatti. Treba biti urađeno iz srca. Ona nije ništa spoljašnje i osoba je mora sama uraditi — niko je ne može naterati da to uradi.

Zašto ta ne-odvojenost donosi suštinsku vrednost? Krišna daje primer povezanosti kroz analogiju drveta i njegovog korena: navodnjavanje korena drveta je dobro za sve njegove grane. I dodatno “Ja sam izvor svega i sve funkcioniše zahvaljujući Meni. Znajući to, mudri, ispunjeni devocijom, obožavaju Mene” – ahaṁ sarvasya prabhavo mattaḥ sarvaṁ pravartate iti matvā bhajante māṁ budhā bhāva-samanvitāḥ (GITA 10.8). Složenica bhāva-samanvitā, ispunjana bhavom, ili puna bhave ukazuje na ne-odvojenost. Ta bhava znači da ja nisam nezavisan, ja nisam odvojen. To je isto pravo značenje čuvenog velikog stiha (maha-vākya) tat-tvam-asi, a ne da postoji samo jedan Brahman kako se najčešće tumači. To je pravo značenje, inače sve postoje beskorisno. Ideja da postoji samo jedan Brahman, a da je sve ostalo mithja je veoma nepovoljna.

Gledište odvojenosti se takođe mora razumeti. Trenutno je naše utočište u dolaru (novcu). To je prithak-bhava, imati ideju “dolar će me spasiti”. Zbog toga mi delujemo nezavisno jer mi mislimo “ja imam novac (ili bogatstvo) što bi me bilo briga”. To je perspektiva bogatih “Zašto bi pričali o tome, meni je dobro, radio sam vredno, stekao sam novac”. To je materijalna svesnost. Ali dolar može (i ultimativno hoće) biti oduzet od vas, ili će njegova vrednost pasti. Takav stav se zove prithaktvat. Primarno, to je ono što je dvojnost ili odvojenost jeste — ne trebamo samo razmišljati u okviru dvojnosti između devata, “ovo je Šiva, a ono je Ganeša.” Nema puno mogućnosti. Stvarno govoreći, postoje samo dve mogućnosti —ili se predate dolaru ili se predate Krišni. Suštinski to je jedini izbor koji imate — dolar ili Damodara.

Kao što neko prihvata dolar kao apsolutno utočište, na isti način, osoba treba prihvatiti Krišnu kao apsolutno utočište. Jedina prepreka jeste da je dolar pratjakša-pramana, dok je Krišna šabda-pramana. I to je problem jer ljudi imaju više vere u pratjakša-pramanu nego u šabda–pramanu. Ali ako nekako, putem sadhu-sange, steknete šraddhu u šabda-pramanu, onda je moguće prebaciti se sa dolara na Damodaru.

Uzimajući u obzir gore navedene poente, zaista je odgovarajuće zaključiti da su znanje i aktivnosti koje sadrže bhakti za Bhagavana Harija nirguna, i posebno da se bhakti ne manifestuje u vezi sa gunama.

BRAHMA-GNJANA SE MANIFESTUJE U VEZI SA GUNAMA

To, međutim, nije slučaj sa brahma-gnjanom, koja se manifestuje u vezi sa gunama.

“kaivalyaṁ sāttvikaṁ jñānaṁ rajo vaikalpikaṁ ca yat” (ŠB 11.25.24).

Sattvika priroda brahma-gnjane se može objasniti sledećim primerom. Nacrtajte pravu liniju i stavite tačku negde na sredini, i označite je kao nulu. Sve sa leve strane je negativno, a sve sa desne strane je pozitivno. Centar, nula, je gde nije ni negativno niti pozitivno. Leva strana predstavlja sve materijalne stvari. Atma je sa leve strane, identifikovajući se sa materijalnim telom i materijalnim osobinama.  Sa desne strane su sva duhovna bića — bhakte i Bhagavan, koji imaju duhovna tela i duhovne osobine.

Zbog toga se materijalne osobine smatraju negativnim, a duhovne osobine pozitivnim, ali je između njih nula, gde ne postoji ni materijalne niti duhovne osobine. Ako razmatramo atmu, ona nema ni materijalno niti duhovno telo, i  Brahman je takođe takav. On nema nikakve materijalne osobine. Nula je mesto do koje sattva stiže, tačka u kojoj ste se odvojili od svih materijalnih stvari, praktično govoreći to znači od rađasa i tamasa, pošto su sve materijalne različitosti rađas. Vikalpa znači različitost, a kad nema različitosti to se smatra sattvom “Znanje kojim osoba vidi jednu nepromenjivu i nepodeljenu stvarnost – sarva-bhutesu yenaikam bhavam avyayam iksate” (GITA18.20).

Imati jednu bhavu u svemu jeste značenje reči sat u sat-ćit-ananda. Brahman je sat deo, Brahman ima samo postojanje i zbog toga se u njemu ne manifestuju druge osobine. Ako primetite tva-pratyaya na sat, on postaje sattva, i zbog toga je brahma-gnjana sattvika.

Svi obkejti oko nas, koji su podeljeni, imaju jednu zajedničku stvar, i to je da one postoje. U egleskom jeziku, ako kažemo “Ovo je sto”, “Ovo je knjiga”, “Ovo je računar”, “Ovo je kamera” itd., “je” je uvek prisutno. “Je” se odnosi na deo postojanja. “Je” je ta jedna stvar koja prolazi kao nit kroz sve objekte koje vidimo. Ta “je” je nazvana “sat” u Sanskritu. Satta ili sattva praktično znači “postojanje” ili “bivstvovanje”.

Postojanje svih tih predmeta ne može biti uništeno. Njihovo ime i oblik se mogu promeniti, ali postojanje ne može biti promenjeno. To je avjaja-bhava na koju se odnosi GITA 18.20. Bhava znači postojanje, a avyjaja znači neprolazno (večno), i zbog toga je to usled čega se vidi jedna nepromenjiva stvarnost u svemu sattvika-gnjana. To takođe znači postojanje čistog jastva, atme, u svim različitim oblicima života. Ta vizija nema ni materijalne višešanase, ili kvalifikatore, niti duhovne. Kada imate materijalne kvalifikatore, ona postaje sadhana, a kada imate duhovne kvalifikatore, ona postaje duhovna i na taj način nirguna. To je sattvika i ona objašnjava zašto se brahma-gnjana manifestuje u odnosu na gune.

BHAKTI U OKVIRU GUNA

Pošto je objašnjeno da su i bhava-bhakti i sadhana-bhakti obe nirguna, neko može prigovoriti da su u Bhagavati (ŠB 3.29.8-12), četiri vrste bhakti definisane: tamasika bhakti, rađasika bhakti, sattvika bhakti i nirgunabhakti.

Điva Gosvami objašnjava da se ova podele odnose na na određeno stanje srca ili unutrašnje psihičke instrumente (antaha–karana) različitih vršioca, koje se onda figurativno primenjuju na bhakti.

Drugim rečima, kada se kaže da je nešto tamasika bhakti, nije bhakti ta koja je tamasika. Već je osoba ta koja je tamasika—njena antaha-karana, njena namera, je tamasika. Jer “abhisandhāya yo hiṁsāṁ dambhaṁ mātsaryam eva vā saṁrambhī bhinna-dṛg bhāvaṁ mayi kuryāt sa tāmasaḥ” (ŠB 3.29.8). Tamasika bhakti je kada osoba vrši bhakti sa namerom da izvrši nasilje, ili iz ponosa, da bi se pokazala, ili iz ljubomore, zavisti, ili besa, i iz ugla odvojenosti bhinna-bhāva. Zbog toga, osoba koja vrši bhakti je tamasika, a ne da je bhakti postala tamasika.

Oni koji su nirguna–bhakte su takođe opisani: “mad-guṇa-śruti-mātreṇa mayi sarva-guhāśaye mano-gatir avicchinnā yathā gaṅgāmbhaso ’mbudhau” (ŠB 3.29.11). Ovo je nirguṇa-bhakti-yoga-lakṣaṇam. Njihov um je odmah sa Krišnom, samo slušanjem o Njegovim osobinama. Njihovi umovi bez prestanka teku prema Krišni poput reke Gange prema okeanu. To je nirguna—nema materijalnih želja koje bi umanjivale prirodan tok bhakti. U tamasika, rađasika i sattvika bhakti, postoji prithak-bhava ili bhinna-bhava, ali nirguna–bhakti is apritthak-bhava, ili abhinna-bhava: nema odvojenosti srca.