Šri Kṛišna ima dve vrste pojavljivanja, naime u zvučnom obliku, šabda-brahma i Njegovom ličnom obliku, param-brahma—śabda-brahma paraṁ brahma mamobhe śāśvatī tanū (ŠB 6.16.51). Maitreja kaže da kada se Bhagavan Višnu pojavio mudracu Kardami bila je to njegova Šabda-brahma koje se pojavila u ličnom obliku – darśyāmāsa taṁ kṣattaḥ śābdaṁ brahma dadhad vapuh (ŠB 3.21.8). Školjka u ruci Bhagavana Višnua se takođe smatra predstavnikom Šabda-brahme. Ovo razumemo iz slučaja kada je Višnu dodirnuo obraz dečaka Dhruve nakon čega je dečak recitovao molitve. Školjku mudrac Maitreja naziva brahma-maya.(ŠB 4.9.4).

Šrimad Bhagavata, je ipak direktna manifestacija Samog Bhagavana Krišne. Šri Suta Gosvami naziva Šrimad-Bhagavatu “lampu koja osvetljava Apsolutnu Realnost” (tattva-dipaṁ puranam, ŠB 12.12.68). On je takođe naziva “ svetlom [direktnim otkrivanjem] vrhovne transcedencije” (adhjatma-dipam, ŠB 1.2.3), kao i “lampom transcedentalnog znanja bez premca” (atulo jnana-pradipah, ŠB 12.13.19). U molitvama koje je Devaki uputila Krišni kada se pojavio u Kamsinoj tamnici, ona se na Njega odnosi kao na “svetlo duhovnog znanja” (adhjatma-dipah, ŠB 10.3.24). Ove izjave podrazumevaju da su Šrimad-Bhagavata i Šri Krišna adjatma-dipah i na taj način bez razlike. Ova činjenica je dalje potvrdđena od strane Suta Gosvamija u njegovom odgovoru na sledeće važno pitanje Šaunake Rišija: 

Sada kada je Šri Krišna, Gospodar joge, dobronamernik brahmana, i zaštitnik dharme, otišao u Svoje vrhovno prebivalište, molim te reci nam gde je sada dharma otišla da traži utočište. (ŠB 1.2.23)

Odgovor Sute Gosvamija ispod čini očiglednim da se Šrimad Bhagavata pojavila kao Krišnin direktni predstavnik (tat-pratinidhi-rupenavirbabhuva):

Nakon Krišninog odlaska u svoje prebivalište, praćen dharmom, transedentalnim znanjem (jnana), i drugim božanskim veličanstvima, ova samoobjasjano Sunce u obliku Bhagavata Purane se sada pojavilo za one lišene vida u ovom dobu Kali. (ŠB 1.3.43)

U Padma Purani, dok opisuju slave Šrimad Bhagavate, Kumare obaveštavaju mudraca Naradu: “Ova Purana koja se zove Šrimad Bhagavata je zaista direktno Šri Krišna i niko drugi“ (Uttara-khanda 198.30). Shodno tome, u Skanda Purani, kaže se: “Šrimad Bhagavata i Šri Bhagavan [Krišna] dele večno apsolutno jedinstvo suštinske prirode (svarupa), okarakterisano kao čisto biće (sat), svesnosti (ćit), i božanskog blaženstva (ananda)“ (Višnu-khanda 6.4.3). U tom slučaju, dvanaest pevanja Šrimad Bhagavate izjednačavaju se sa dvanaest delova Šri Krišninog transendentalnog tela:

Krišnina dva stopala su prvo i drugo pevanje, Njegove dve butine su treće i četvrto pevanje, Njegov pupačni deo je peto pevanje. Njegove grudi su šesto pevanje, i Njegove dve ruke su sedmo i osmo pevanje. O Kralju, Krišnin vrat je deveto pevanje, Njegov osmehujuće lotosovo lice je deseto pevanje, Njegovo čelo je jedanaesto pevanje, i Njegova glava je dvanaesto pevanje. Obožavam Njega, Iskonskog Devu, punog samilosti, čija nijansa tela liči na tamala drvo,
čije pojavljivanje je namenjeno za najviše dobro svih živih bića, koji je sam most za prelazak neograničenog okeana materijalnog postojanja, i koji se direktno manifestovao u obliku Šrimad Bhagavate.

Na ovaj način, za Gaudija Vaišnave, Šrimad Bhagavata nije samo knjiga već sam Krišna manifestovan u obliku zvuka. Šrimad Bhagavata je vredna obožavanja kao i Sam Krišna. Rečeno je da je Sanatana Gosvami smatrao Šrimad Bhagavatu kao njegovu išta-devatu čak i pre nego što je sreo Čaitanja Mahaprabhua.