Sledeći članak je dodatni uvodni deo našeg predstojećeg prevoda prvog pevanja Šrimad Bhagavate.

Sve Vedanta škole prihvataju prasthana-trađi npr., deset principa Upanišada, Vedanta Sutre i Bhagavad Gite kao pramanu i baziraju svoje specifične vada na njima. Šri Valabhaćarja dodaje Šrimad Bhagavatu na listu ovih tri pramana. Šri Điva Gosvami ide korak dalje i naziva Šrimad Bhagavatu kao vrhovnu pramanu, pramana-širomani. 

Iako Šrimad Bhagavata pripada klasi Purana, po autoritetu je izjednačena sa Vedama. U Bhagavad Giti, Krišna izjavljuje, “Svrha svih Veda je upoznati Mene” (Gita 15.15). Šrimad Bhagavata je nesumljivo Purana koja direktno otkriva ontološku istinu koja se odnosi na Bhagavana Šri Krišnu. Šukadeva Gosvami potvrđuje samu ovu suštinu u svom zaključku njegovog učenja kralju Parikšitu: “Bhagavan Hari [Krišna], imanentno Ja kosmosa, se neprekidno opisuje u ovoj knjizi [Šrimad Bhagavata]” (ŠB 12.5.1).

Prema tome, u pretposlednjem poglavlju Bhagavate, Suta Gosvami sumira ceo razgovor u sledeći način: “Ovde [u Šrimad Bhagavati], Hari, onaj koji uklanja sve grehe, koji je Narajana, Hrišikeša, i Bhagavan Krišna, Zaštitnik i Gospodar  Satvatasa, je dirketno opisan” (ŠB 12.12.3).

Status Šrimad Bhagavata kao jednak Vedama je takođe direktno potvrđen u samoj knjizi u izjavama kao što su sledeće: “Ova Purana, zvana Bhagavata, je jednaka (sammitam) Vedama” (ŠB 1.3.40). Reč sammitam može značiti “jednak,” “sličan,” “nalik na,” “kao,” “uporediv,” ili “identične vrednosti.” Na taj način, ovde se označava da je Bhagavata jednaka Vedama ili da se ceni u rangu sa Vedama. Smisao je da je Šrimad Bhagavata autoritet ekvivalentan autoritetu Veda, i da prenosi suštinski značaj Veda u obliku transcendentalnog znanja o Šri Krišni.

Dok ispituje Sutu Gosvamija, mudrac Šaunaka direktno upućuje na Šrimad Bhagavatu kao na Šruti, reč koja je sinonim za Vede: 

“Moj Dragi [Sūta], kako je, štaviše, došlo do razgovora između kralja mudraca [Parikšita], koji se pojavio u dinastiji Pandua, i introvertnog mudraca [Šuka], tokom kojeg je otkriven ovaj vaišnavski Šruti?” (ŠB 1.4.7)

Šri Šukadeva se takođe odnosi na Bhagavatu kao jednaku Vedama dok obaveštava Kralja Parikšita o sopstvenoj studiji: “Ova Purana, zvana Bhagavata, je jednaka Vedama. Ja sam je studirao od moga oca Dvaipajana Vjase na kraju Dvaparajuge” (ŠB 2.1.8).  Ovde takođe, reč sammitam je korišćena da ukaže na ekvivalentnost između Bhagavate i Veda. Spoj dvapara-adau, koji bi normalno bio preveden da znači, “na početku Dvapara,” je od bahuvrihi, ili “egzocentrična,” klasifikacija, što znači da je njegov referent eksterni u odnosu na njegove sastavne članove, ali kvalifikovan od njih. Spoj na taj način dovodi do značenja “u tom vremenskom periodu čiji je početak odgovarao Dvaparinom kraju.” Ovde je „u tom vremenskom periodu“ spoljašnji referent, dok je ostatak fraze, izvučen iz reči adau i dvapara, njen kvalifikator. 

Suta Gosvami takođe govori o Bhagavati kao ravnopravnoj Vedama dok opisuje dijalog između kralja Parikšita i Šukadeve: “On  je recitovao Puranu zvanu Bhagavata, koja je jednaka Vedama i koju je Bhagavan podučio Brahmi na početku Brahma-kalpe” (ŠB 2.8.28).

Iz gornjeg citata, jasno je da Šrīmad Bhagavata ima posebno mestu među Puranama jer je jednaka i cenjena kao Vede. Zaista, njen značaj prevazilazi čak i Vede jer je utvrđeno da je najzreliji plod drveta svih Veda zajedno. Plod drveta je zaista proizvod najveće vrednosti i najslađi od svih delova. Sam autor ga veliča na sledeći način:

“O vi bhakte, koji ste poznavaoci estetskog iskustva (rase) [božanske ljubavi prema Bhagavanu] i koji ste veoma vešti u umetnosti meditacije na određene istančane načine postojanja (bhavukas), okusite iznova i iznova do oslobođenja i iznad božansku rasu poznatu kao Šrimad Bhagavata, sazreli plod drveta želja svih Veda. Obiluje tečnom suštinom besmrtnog nektara, spustio se na zemlju [neprekinut, od potpune punoće svog ukusa] iz usta Šri Šuke.” (ŠB 1.1.3)