Pitanje: Imao sam razgovor sa hrišćanskim teologom. Njihovo razumevanje o telesnom Bogu, tačnije otpor prema Bogu sa oblikom, što je uverljivo i dobro argumentovano od strane njihovih naučnika na osnovu njihovih šastra, nateralo me je da pažljivo razmislim o našim sopstvenim teološkim tvrdnjama. Molim vas da podelite vaše mišljenje o nekoliko tačaka.

Mi kažemo da se Bhagavan i sve u Goloki sastoji od sat-ćit-ananda. Oni bi rekli da su ovo kvaliteti ali ne supstanca Boga. Od ovih tri, sat je privremena izjava – aktivni particip prezenta – da je Božje biće večno. Ananda takođe izgleda da je iskustvo pre nego supstanca. Ostaje nam ćit kao stvarni sastav Bhagavanovog oblika. Čini mi se da se sećam da je Šri Điva Gosvami rekao da je Bhagavanov oblik sačinjen od ghana ćetana. Šta mislite šta on ovim namerava? Kako se svest može kondenzovati ili zgusnuti?

Hrišćani ne razumeju kako svest može biti supstanca od koje se sastoji oblik; oni to vide kao stanje. Ali izgleda da je ovo naš stav — Bhagavanova rupa je „napravljena“ od ćetana, zar ne? Ako je to tako i svest može nekako da se zgusne u oblik, da li ona ima višešu koja je sadrži, tako da se ne topi ili rastvara, kao što bi to Njaja smatrala?

Ovo bi izgledalo kao ograničenje, iako bi mi smatrali da je ovaj ograničeni oblik čin Božije volje i da On može manifestovati bilo koji oblik i beskonačne oblike. Ali ako ovo kažemo, počinjemo da zvučimo kao oni koji kažu da je oblik sekundarni u odnosu na volju Brahmana koji je viši od oblika, koja onda dobija oblik sekundarno za lilu ili kao avatara.

Ono što nazivamo manušja-rupa u prakrti je zapravo skup instrumenata, indrija, koji omogućavaju atmanu da doživi prakrti na ograničene načine gledanja, mirisa, itd., vezan karmom. Takođe kažemo da su ragatmika bhaktama isto potrebni instrumenti u Goloki da bi iskusili i služili Bhagavanu. Bhagavanov oblik se takođe sastoji od čula. Teško je tvrditi da čula nisu ograničenja — zašto bi svemoćnom Biću uopšte bio potreban bilo kakav instrument? Potreba za instrumentima ukazuje na nepotpunost sopstvenih resursa.

Možda bismo mogli reći da Braman ne bi bio statičan, bezličan ili nediferenciran, već ekstatičan i beskonačna raznolikost, mora postojati način da svest iskusi različite aspekte šarolikosti. Da postoji samo svest bez diferenciranih instrumenata, zar ovo ne bi bilo monističko iskustvo Advaite?

Pored toga, sva Bhagavanova čula su zamenljiva — svako čulo može da obavlja funkciju bilo kog drugog. Kakva je onda korist od pet čula ako sva mogu da rade jedno drugo?

Ovo su vrste pitanja koja se postavljaju prilikom dijaloga sa drugim teistima; imate li neka razmišljanja da podelite?

Odgovor: Pre svega, želeo bi da kažem da prema modernoj nauci, materija nije ništa drugo već energija. To znači da energija može imati oblik. Znamo iz kvantne mehanike da solidna materija koju vidimo našim očima je zaista skup prostora sa kvantum delićima koji se naokolo kreću u njoj. U stvari, čak je pogrešno reći da su čestice. Mogu se nazvati “talasi”. Pročitao sam da ako se sva materija u ljudskom telu sabije, ne ostavljajući razmak između čestica, onda bi se svela na tačku na kraju igle. Zaista, nauka predlaže da je ceo univerzum proizašao iz velikog praska, koji je započeo iz koncentrisane tačke energije. Bar znamo da sunce nije ništa drugo do energija i da je zemlja nastala od sunca. Ako je moguće da materijalna energija može imati materijalni oblik, sigurno je moguće da svest može imati nematerijalni oblik. Možda je teško razumeti kako svest može biti supstanca, ali sve što vidite oko sebe je proizvod svesti.

Da, Bhagavanov oblik je napravljen od svesti, ali ta svest nije ono što mislite ili imate iskustvo. Ova svest je supstanca. Ova dualnost supstancije, i njen kvalitet da se razlikuje od drugih supstanci, postoji samo na materijalnom nivou. Na duhovnom nivou ne postoji takva dvojnost. Zato se zove bheda i abheda, jedno i različito istovremeno. Na duhovnom nivou, čak i emocije imaju oblik.

Ne prihvatamo princip višeše, bilo škole Njaja ili Madhva.

Nema razlike između Božjeg oblika i Njegove volje. Nije da Bog poželi i onda se manifestuje oblik. Njegovi oblici su večni. To je značenje reči sat.

Slično tome, čula koja su oruđa Božija nisu kao naša čula koja se razlikuju od nas. On je jedna složena jedinica, Akhanda Tattva. Svaki deo Njegovog tela je potpun sam po sebi. Nije da Njegovo jedno čulo može da obavlja funkciju bilo kog drugog čula, ali bilo koji deo Njegovog tela može da obavlja bilo koju funkciju. Zašto On ima ove delove? Takav je On. Pitanje „zašto“ dolazi iz pretpostavke da je jednog dana postao ovakav. Zašto se ovo ne odnosi na Apsolutnu Realnost? Apsolutna stvarnost se mora proučavati onakva kakva jeste. On ima ljudski oblik i saradnike koji su ljudi; On hoda nogama, iako može i da leti. To je Njegova ljudska lila. On ima madhurja-lila i aišvarja–lila. U madhurja-lila, On deluje kao ljudsko biće, iako ima sve što ima i aišvarja.

Pravi odgovor je da ako želite da razumete ko je Bog, što znači Njegov oblik, kvalitete, aktivnosti i prirodu, onda je logika nesavršeno sredstvo. On je van logike. Stoga vam puka logika nikada ne može dati pravo razumevanje Boga. Jedini proces da spoznamo Boga onakvog kakav jeste, kada govori o Sebi, je kroz šastre. Ljudski um i čula nemaju sposobnost da Ga spoznaju sopstvenim naporom. A dokaz je da Ga nauka nije i nikada neće otkriti.

Pišete da vaši hrišćanski prijatelji zasnivaju svoj koncept Boga na svojoj šastri. Da li to testiraju logikom? Naš koncept Boga zasnovan je na šastri, a ne na logici. Možda mislite da su njihovi argumenti protiv Boga sa oblikom ubedljivi, ali ja nalazim rupe u njihovom konceptu Boga. Ono što oni rade našem konceptu, ja lako mogu da uradim njihovom konceptu. To ih ne čini boljim od nas. Zašto mislite da je naš koncept slabiji od njihovog? Što se logike tiče, oni imaju iste probleme kao i mi, možda i više. Njihova Biblija kaže da je Bog stvorio čoveka nalik svom liku. Kako Bog ima lik ako nema oblik? Ili govorimo na osnovu logike ili na osnovu šastre. Nije da govorite na osnovu svoje šastre i onda napadate na osnovu logike. Što se logike tiče, pokazao sam vam kako, prema savremenoj nauci, energija može imati oblik, pa zašto Bog ne može imati oblik, čak i ako je samo svest?

U stvari, naš koncept Boga je superiorniji od njihovog jer uključuje njihov koncept. Bez obzira kakav koncept imaju, naš Bog ima to i mnogo više. Njihov Bog je ograničen jer ne može hodati, govoriti ili se zabavljati. Naš Bog može sve. On može izgledati ograničeno i ostati neograničen.

Pitanje: Šta mislite da namerava Šri Đīva Gosvami kada opisuje oblik Bhagavana kao ghana cetana?

Odgovor: Ghana jednostavno znači oblik.

Pitanje: U normalnoj upotrebi, ghana znači sabijanje nečega (√han). Dakle, ako se njegova semantika proteže na oblik, onda bi to sigurno bilo zato što je „oblik“ u njegovoj normalnoj upotrebi zbijanje materije. Pretpostavio sam da je Šri Điva odabrao tu specifičnu reč da označi ovaj kvalitet oblika kao neku vrstu zbijanja svesti. Ne vidim razlog zašto cetana ne može biti „sabijena“, posebno zato što je Bhagavanova priroda cit i ananda beskrajno veća od prirode drugih entiteta, a ovo čitanje Šri Đive bi bilo šabda pramana za to.

Odgovor: Da, u pravu si; ghana nosi osećaj kompaktnosti čak i kada se koristi za formu.

Pitanje: Prihvatam da ne možemo sve ovo da razumemo logikom i filozofijom, ali moramo da gurnemo logiku koliko god možemo u podršku šastrama u tim oblastima izvan drugih pramana, jer je to pozicija Vedante na početku Vedanta Sutre. Takva logika je posebno potrebna ako želimo da komuniciramo sa drugim tradicijama umesto da zauzmemo stav da šastra jedne tradicije kaže „xyz“ i bas.

Odgovor: Da, logika je veoma važna — zato sam pisao sa logičke tačke gledišta u prvom delu svog odgovora.

Vaši hrišćanski prijatelji moraju prihvatiti da je Bog tvorac sveta. Stvaralac mora imati znanje, volju i sposobnost da stvara. Možete dati logičan argument da znanje, volja i sposobnost stvaranja ne postoje ni u čemu bezobličnom, i da mogu postojati samo u osobi koja ima oblik. Dakle, Bog mora imati oblik; inače, On ne može stvarati. Zatim, logikom možete dokazati da Njegov oblik ne može biti materijalan. Na ovaj način možemo logično argumentovati naš slučaj.

Pitanje: Da. Jednostavna anumana za Išvaru kao stvaraoca bi bila

Išvara ima oblik. 

Zato što On ima inteligenciju i volju.

Gde god se nađu inteligencija i volja, oni se nalaze u obliku.

Išvara ima inteligenciju i volju.

Zato, Išvara ima oblik.

Odgovor: Da, ovo je silogizam u pet koraka. Morate dodati primer.

Pitanje: Ali zar se to ne bi odnosilo i na individualnu đivu po istoj logici? Ipak, niko osim vaišnava ne prihvata svarupu atmana sa oblikom u mokši.

Odgovor: Ali u slučaju Advaitavada mokše, atman nije kreator. U slučaju vaišnava mokše, atman ima telo.

Pitanje: Ono što je iznenađujuće je da se čini da se vaišnave nikada ne zalažu za oblik kao bhaga Bhagavana. Zašto ne možemo da nađemo nijedan suštinski argument u Ramanuđi, Madhvi ili Šri Đivi koji brani logiku Božjeg oblika? Zašto se na to nije gledalo kao na neophodnu siddhantu za odbranu—s obzirom da niko u svoje vreme nije prihvatio ovaj glavni aspekt svoje siddhante?

Odgovor: Nedostaje nam osnovna premisa Ramanuđe, Madhve, Šri Đive i dr. Oni naporno rade na uspostavljanju šabde kao pramane. Kada to urade, ne moraju da se zalažu za oblik. 

Pitanje: Šta mislite o ovom argumentu: Da bi Bog bio beskonačan, aktivan i nestatičan, On mora biti beskonačno raznolik. Kada bi Bog bio samo beskonačna svest, iako Lična i različita od duša, onda bi On doživeo jedno beskonačno, sveznajuće stanje svesti o svemu odjednom, dakle statično. Raznolikost iskustva zahteva čula, od kojih je svako pogodno da ceni i doživi jedan aspekt šarolikosti. Otuda Bog ima čula da iskusi beskonačno rastuću prirodu svog sopstvenog Bića i svarupa-šakti. Ovo nisu ograničenja, već atributi koji povećavaju šarolikost blaženstva. Da li bi tako nešto funkcionisalo?

Odgovor: Da, možete koristiti takvu liniju argumenata. Jedino što je jače kada formulišete silogizam od pet koraka koji koristi Njaja — predlog, razlog, princip sa primerom, primenom i zaključkom. Jednom kada to uradite, protivnik mora da se potrudi da pobije vaš argument. Kada svoj stav iznesete u opisnom obliku, onda protivnik može da pokupi neku tangencijalnu tačku i povuče argument u pogrešnom pravcu.