Pitanje: Ramanuđa ulaže puno napora u njegovom komentaru na stih iz ŠB 1.1.1 u suprostavljanju Šankarinom pojmu avidje, a ipak on ništa ne spominje o večnom obliku. Šruti ne kažu ništa o obliku. Niko drugi – niti Yoga, Mimamsa, Vaišesika, Tantra, Baudha, Đaina, Šaiva, čak ni Njaja – ne prihvataju večni oblik. Celokupni predmet i praksa bhakti počiva na šravana-kirtana-manana u večnom obliku. Sigurno su ačarje imale potrebu da brane tezu oblika, glavnu tezu svoje sidhante, kao deo svoje dharme. Ja ne razumem to. 

Mogu da se setim samo jednog stiha u našoj potvrđenoj šastri, u Bhagavati, koja eksplicitno kaže da je Krišnin stvarni oblik Brahman — višudha-sattva. Čak ni ovo nije najbolji izbor reči, jer protivnik može samo da kaže da bezlični Bhagavan poprima oblik najvišeg prakrtija, satve, kao što to čine Vacaspati i drugi Advaitini.

Odgovor: Navodim reference koje mogu biti od pomoći: Gopala-tapani Upanišad (Purva 33): tam ekam govindam sac-cid-ananda-vigraham. Takođe, Višnu Purana 1.9.44: sattvādyo na santīśe…

Prošao sam kroz ŠB pevanje po pevanje do trećeg pevanja i našao sledeće reference:

1.7.23; 1.8.18; 1.9.42; 1.10.21; 1.11.6; 1.11.37–39; 2.4.13; 2.6.39; 2.7.48–49; 2.9.10; 2.9.16; 3.2.12; 3.8.3; 3.9.1–3; 3.15.15; 3.15.47; 3.21.9; 3.24.33. 

Možemo naći puno stihova u drugim pevanjima ŠB-a: 10.2.34–36; 10.3.24; 10.12.11; 10.12.39; 10.13.54; Molitve Brahme 10.14; 10.88.5; 11.29.49. 

Pitanje: Dakle, vaišnavski stav se suprotstavlja čitavoj indijskoj intelektualnoj tradiciji (kao i zapadnoj) o prirodi Božjeg oblika, a ipak oni ne nude nijedan argument u prilog tome! Zar to nije zbunjujuće?

Odgovor: Ovo nije zbunjujuće jer su glavni protivnici Vaišnava Advaitavadi, koji prihvataju Boga u obliku. Glavna tvrdnja je da je konačna stvarnost Bhagavan ili Brahman. Većina rasprava je vezano za to, a ne za formu. Njajaikas imaju svoje glavne protivnike u budizmu. Oni nemaju problema sa Božjim oblikom. Oni prihvataju Išvaru bez forme jer se zalažu protiv budista koji ne prihvataju Vede. Dakle, logički je zgodno raspravljati protiv bezličnog boga. Druge škole kao što su Sankhja i Joga nisu bile popularne škole sa puno pratioca.

Pitanje: Baš kao što sam mislio, ovi stihovi ne navode izričito da je Išvarina forma — vapu ili šarira — napravljena od sat-cit-ananda, već daju opšte izjave o Išvari prihvatljivim za bilo koju Išvara tradiciju (čak i hrišćansku). U nastavku ispitujem prvih nekoliko:

ŠB: 1.7.23. Ovo ne govori o obliku, već da je Išvara ćit-šakti.

Odgovor: Zašto tako mislite? Arđuna se obraća direktno Krišni. Molim vas pročitajte stih pre ovoga, u kojem se Arđuna obraća Krišni: „Ti si originalni puruša, izvan prakrti.” On opisuje Krišnu kao osobu, a ne nekog bezličnog Išvaru. Ako vam direktno govorim i kažem da ste vi originalna osoba, mislim na vas kao na osobu koja ima formu, a ne kao bezlično biće.

Pitanje: Svi se slažu da je Brahman/Išvara ovo. Njaja bi prihvatila ovu verziju Išvare.

Odgovor: Oni se mogu složiti da su Brahman ili Išvara izvan prakrti ali se ne slažu da su Brahman/Išvara puruša.

Pitanje: ŠB 1.8.18. Ovo kaže da je Išvara izvan prakrti. Čak i Patanjali to može da prihvati. Nema ništa o formi.

Odgovor: Isto objašnjenje kao gore. Potpuno zanemarujete reč puruša. Takođe moramo uzeti u obzir kontekst. Kunti direktno razgovara sa Krišnom, a ne sa nekim bezličnim Išvarom. Cela njena molitva je upućena ličnom Bogu sa formom.

Zašto mislite da je Patanđalijeva Išvara bezoblična? On to nigde ne kaže. Kako Išvara bez forme može biti sarvajna i purvesam-api-guruh (Joga sutra 1.25–26)? Zašto je Patanđali upotrebio zamenicu sah a ne tat za Išvaru ako misli da Išvara nema oblik? Možete li dati malo logike da podržite svoj zaključak?

Pitanje: ŠB 1.9.42. Ovo govori o sariri, ali ništa o sat-cit-ananda sariri. Majavadi bi to prihvatili na svoj način — da je Išvarin oblik sattva.

Odgovor: Takvi stihovi ne koriste direktno reči sat-cit-ananda, ali to je podrazumevano značenje ako proučavate kontekst. U ŠB 2.10.2, Šukadeva kaže da Bhagavata opisuje ašraja tattva na tri načina—direktnim značenjem, nagoveštajem značenja i podruzumevanim značenjem. Bhišma se moli u ŠB 1. 9.38—sa bhavatu me bhagavan gatir mukundaḥ—“Neka Kṛišṇa bude moj gatih.” Taj gatih ne može biti nešto materijalno. Bišma specifično koristi reči “Bhagavan Mukunda”— to podrazumeva oblik. U sledećem stihu, on kaže da su oni koji su videli Krišnu u trenutku smrti na Kurukšetri dostigli Njegovu sva-rupa. Ako bi ta sva-rupa bila materijalna, ne bi imala vrednost. Svako ko umre dobija materijalni oblik u sledećem životu. Dakle taj oblik mora biti duhovni; inače Bhišma ga ne bi govorio o tome kao nečemu vrednom hvale. To je dodatno podržano sledećim stihom 1.9.42

Pitanje: ŠB 1.10.21. Ovo jednostavno kaže da je vrhovni puruša postojao pre guna. Ovo nije problem za Išvaru Jogu ili Njaju.

Odogovor: Pre svega, morate da utvrdite da je u jogi značenje puruše bezlično. Njaja ne koristi reč puruša nigde za Išvaru. U ovom stihu, reči ajam, puruša i puratana imaju samanadhikaranjam. Sva tri se odnose na formu. Ajam se odnosi na formu direktno ispred nečijih očiju i sam taj oblik je puratana. Ne možete razdvojiti to dvoje i reći da se puratana odnosi na bezličnu Išvaru jer će to rezultirati defektom vakja-bhede.

Pitanje: ŠB 1.11.6; Išvara je iznad Vremena—kao i što Patanđali kaže. Ne pominje se ništa o božanskom obliku.

Odgovor: Ko je izvan vremena ako ne osoba sa formom koja je predmet opisa? Ako je oblik izvan vremena ili guna, šta je onda? Da li se svaki put mora reći da je sat-cit-ananda? Možete li objasniti ovaj stih i dokazati da Njegov oblik nije nematerijalan? 

Pitanje: Moje jedino objašnjenje za neprecizno navođenje je da je Bhagavanova forma samo za bhakte, pa On dozvoljava višestruko čitanje ovih stihova – mi imamo svoje, Vacaspati i Udajana će imati svoje.

Odgovor: To je diskutabilno. Moramo da proučavamo knjigu kao celinu i da ne vadimo stihove iz konteksta.

Pogledajte ŠB 10.3.24. Devaki jasno kaže “Tvoj oblik, rupam, je nirguṇaṁ nirvikāram itd.” Ona govori o obliku koji se nalazi ispred njenih očiju a ne o nekom bezličnom biću.

Ili pogledajte ŠB 10.13.54—jasno se koristi reč mūrtayaḥ i opisuje ih kao satja, gnjana i ananda-matra. Ne radi se o nekom nepersonalnom Išvari.

Takođe ŠB 10.14.22—nitya-sukha-bodha-tanau. Here, sukha=ānanda; bodha=cit.

Slično tome pogledajte ŠB 10.14.32—Brahma opisuje Krišnu. Ako se koriste sanatana i ananda, onda se ćit prirodno razume jer aćit nije bez transformacije.

Čak je i Krišnino prebivalište opisano kao satja, đanan, ananta, brahma, đjoti, and sanatana. To znači da i on mora imate te osobine. Da je On bezličan, onda “prebivalište” nema nikakvog značenja. On je pokazao to prebivalište Vrađavasijima. Bezlična stvar se ne može videti. Oni su takođe videli Krišnu tamo. Tamo ne postoji ništa bezlično.

Pitanje: Ovo je poput nečijeg tumačenja Vedanta Sutri. Mattah smrtir jnanam apohanam ca—Bhagavān omogućava odgovarajuće samskarične naočare za osobu da bi čitala šaste u skladu sa sopstvenom karmom i prenošću (ili nedostatku iste).

Odgovor: Istina je da osoba tumači u skladu sa svojim samskarama. Ali je važno razumeti nameru pisca. Vjasa je napisao Bhagavatu pošto je doživeo samadhi. Njegovo iskustvo je bio personalni Bog a ne bezlična stvarnost. Molim vas pogledajte ŠB 1.7.4–8 i objašnjenje u Tattva Sandarbhi. Takođe sugerišem da pročitate Bhagavat Sandarbhu, Anučede 51–58. Biće vam od pomoći.

Pitanje: Mislim da nema previše jasnih stihova. Gopala-tapani Upanišad stih je veoma jasan. Brahma-samhita možda nije prihvatljiva.

Odgovor: Šastra se piše na način podložan da bude tumačen. Sankariti bi tumačili čak i najjansije stihove. Postoji toliko tehnika koje se koriste u ŠB da bi se Bhagavan utvrdio kao Svevišnji. Samo da damo jedan primer —u njegovim molitvama, Gađendra opisuje Bhagavan kroz negativne izraze, tj. nirguna, nirakara, avyaya. Svi ti izdrazi su primenjivi na Brahman i mogu se takođe primeniti na Bhagavana davanjem značenja poput nirguna=bez materijalnih osobina. Ali onaj ko se pojavljuje kao rezultat njegovih molitvi je Bhagavan sa oblikom. Zbog toga se ti izrazi moraju odnositi na Njega.

Bez hermeneutike (veštine tumačenja), nije moguće utvrditi bilo šta kao Brahmana ili Bhagavana. Ali analiza Šri Điva gosvamija ima više smisla jer Njegov Bhagavan uključuje Brahman. Sve što on kaže jeste da Brahman nije najkompletnije ispoljavanje tattve. On ne poriče Brahman ili sajuđja-mukti. Na kraju sve zavisi od osobine šraddhe.