Pitanje: Čitao sam negde da je Paramatma ta koja je svuda prisutna, u atomima i u srcu svakog živih bića. Dakle, da li Krišma i Paramatma oboje postoje svuda? Ili je tako da Krišna postoji svuda ali ga neki vide kao Paramatmu? Pokušavam da shvatim razliku u sveprožimanju Krišne i Paramatme. 

Odgovor: Paramatma je eskpanzija Krišne da se bavi stvarima materijalne kreacije. On se ne razlikuje se od Krišne. Paramatma je ta koja se postoji svuda u materijalnoj kreaciji. Na taj način Krišna prožima kreaciju kroz svoj aspekt Paramatme. Na to ukazuje Gita 9.4–5.

Pitanje: Krišna kaže u Giti 10.42, ekamšena sthito đagat. Da li ovo znači da Krišna prožime kao Paramatma i isto kao i On Sam? Pošto ovde On jasno kaže ekamšena.

Odogovor: On prožima sa svojim delom, Paramatom, ne lično kao Krišna. On nema potrebu da prožima kreaciju lično.  Svoju svrhu postiže kroz Paramatmu. 

Pitanje: Da li je istina da je Paramatma bhakta Sam Krišna, a ne njegov amša?

Odgovor: Da. Paramatma je vladalac onima koji nisu bhakte. i kada neko  uzme utočište Bhagavana, onda takva osoba dolazi pod jurisdikciju Bhagavana. Bhagavan takođe preuzima ulogu Paramatme za takvu osobu. Iako ne postoji razlike između Bhagavana i Paramatme, ipak postoje neke razlike. Paramatma, takođe nazvana Išvara, znači regulator i kontroler. Da bi izvršio funkciju regulacije, Krišna proširi Sebe u obliku Paramatme. Paramatma je kao zvanični oblik Krišne. Krišna je kao poglavar države u svom privatnom životu, sa članovima svoje porodice. U materijalnom svetu, osoba sa velikim položajem može imati službenu nošnju, ali kod kuće ostaje u svojoj ležernoj odeći. U slučaju Krišne, On ima dva oblika. Možete uporediti ova dva oblika i videti razliku, što ukazuje na razliku u njihovim ulogama.

Da li se bhakti bazira na Satva-guni?

Pitanje: U jednom od vaših govore, vi ste rekli da bhakti nije zavisna od satva-gune i da se zbog toga može manifestovati u osobi koja je pod uticajem rađasa i tamasa. Imam nedoumicu oko ovoga. U ŠB 1.2.24, je rečeno sattvam brahma-daršanam. Zbog toga se čini da samo oni u satva-guni mogu imati daršanu Šri Krišne. Na kraju krajeva, kako bi se bhakti pojavio u srcu koje je puno rađasa i tamasa? Možemo navesti slučaj Ađamile ili Prahlade (koji je asura), ali zar takvi primeri nisu Gospodova lila? Postajem zaokupljen činjenicom da kao bhakte poštujemo regulativne principe, rano ustajemo itd. da bismo bili u satva-guni jer kada smo u satva-guni, znanje o bhakti može da se pojavi. Ne može nastati kada smo u neznanju ili imamo previše vezanosti za svet. Dakle, da li je satva-guna potrebna da postane naklonjenija Jugala Kišori? Ako ne, zašto jednostavno ne jedete, pijete i ne budete veseli? Bhakti će sigurno doći… Razumem da je bhakti svemoćna i izuzetno nezavisna, i reći da bhakti ne zavisi od sattva-gune je istina, ali pokušavam da razumem – zašto se samoregulišemo?

Odgovor: Kada govorimo ili pišemo, imamo nameru da prenesemo. Važno je razumeti nameru govornika ili pisca. Sledeća stvar koju je važno znati je kontekst.

Stoga, kada se kaže da bhakti ne zavisi od satva-gune, ono što znači je da se bhakti ne manifestuje automatski kada postane satvičan. Bhakti je transcendentalna energija Bhagavana. Stoga ga ne može izazvati ništa materijalno ili ono što se sastoji od guna prakrtija. U Šrimad Bhagavatamu 11.3.31, jasno je rečeno da bhakti dolazi od bhakti. Ovo je veoma jasan princip Gaudija vaišnavizma. Međutim, da bi se bhakti manifestovala, određeni faktori mogu biti korisniji od drugih.

Objasniću ovo na primeru. Zamislite da ste videli automobile kako jure autoputem, ali nikada niste koristili automobil, niti ste ikada sedeli u automobilu. Onda vam neko kaže da auto radi na gas. Ali vidite automobil kako juri na četiri točka! Onda možete da tvrdite kako je moguće da automobil radi na gas?! Vidim automobile koji stalno jure na točkovima, ali činjenica je da čak i ako imate točkove na autu, ali nema gasa, on neće raditi.

Drugi primer je da ako se neko davi u reci, a vi prolazite pored nje, slobodno možete ili spasiti tu osobu ili ne, čak i ako ta osoba ne traži pomoć. Ali vidite da se osoba muči i možda odlučite da pomognete. S druge strane, ako osoba traži pomoć, možda ćete biti skloniji pomoći. U oba slučaja slobodno možete pomoći ili ne pomoći.

Slično tome, ako neko vodi život u satvi, tada postoji veća mogućnost da ta osoba razume bhakti i da teži ka tome. S druge strane, ako neko sledi rađas ili tamasički život, onda ima veoma male šanse da razume bhakti, a kamoli da pokuša da praktikuje bhakti. Kada je u pitanju uzrok nečega, postoji primarni uzrok i pomoćni uzroci, ali pomoćni uzroci ne mogu proizvesti samu stvar. Stoga, samo zato što je neko u satvi, ne znači da će se bhakti manifestovati u takvoj osobi. Postoji mnogo ljudi na ovom svetu koji vode satvički život i nemaju ni najmanju predstavu o bhakti. Ako im pričate o bhakti, oni možda ne pokažu interesovanje za to ili će čak osporiti jer to vide kao smetnju u njihovom satvičkom životu. Dakle, satva je povoljna za bhakti, ali nije uzrok bhakti.

Što se tiče vašeg citata iz ŠB 1.2.24, to znači da vam satva pomaže da dođete do Bramana, ali ne znači da je to uzrok. U Bhagavad Giti 14.26, Šri Krišna vrlo jasno kaže da se samo bavljenjem bhaktijem može transcendirati gune i zatim postati ostvaren Brahman. Voditi satvični život, čovek ne može da transcendira sattvu. Bez prevazilaženja guna, čovek ne može imati brahma-daršanam. Satva je kapija, ali ne i uzrok daršanama.