Naša ahankara je neumoljiva. Nikada ne odustaje i potpuno je posvećena sebi. Ima samo jednu agendu – „Ja sam Vrhovni. Nema nikoga kao ja.“ Nažalost, prvi deo nije istinit i nije čak ni teoretski moguć. Kada bi bio istinit, onda bi svi bili vrhovni. Tada bi biti vrhovni postalo bezvredno jer bi se postavilo prirodno pitanje: „Vrhovni za koga?“ Jedini način da se ovo reši jeste da se teoretiše da smo svi jedno i da postoji jedan Vrhovni Brahman. Čak i tada pitanje i dalje visi u vazduhu: ako postoji samo Brahman, kako onda može postojati Vrhovni? Ideja „Ja sam Brahman“, aham brahma asmi, nema smisla. Logički ne uspeva jer „Ja sam Brahman“ znači „Ja“ = Brahman. Ali ne postoji tako nešto kao „Ja“. Ako postoji samo Brahman, ne može biti smisla „Ja“. „Ja“ ima smisla samo kada postoji „ti“. Bez „tebe“, „Ja“ ne može postojati. Nema noge na kojima bi stajalo. U stvari, ono nema telo. To je niko. Razlog je taj što osećaj „ja“ podrazumeva da sam „različit od svega oko sebe“. Ja nisam „ne-ja“. Ali ako je Brahman jedina stvarnost, ne postoji „ne-ja“. A bez „ne-ja“ ne može postojati „ja“.

Zamislite da ste poslati sami na Jupiter ili Mars. Ilon Mask je sve pripremio za vaš život tamo. Sada kada ste sami tamo i nemate načina da komunicirate ni sa kim na Zemlji. Na toj planeti nema nikoga drugog osim vas. Da li biste ikada upotrebili reč „ja“? Svakako ne verbalno. Doneli ste osećaj „ja“ sa sobom sa Zemlje, tako da možete da formirate rečenice koristeći „ja“. Ali zamislite novorođenče ostavljeno samo na Marsu. Da li bi ikada upotrebilo reč „ja“? Ne, ne mora. Ali možemo li da zamislimo dete koje odrasta i nema osećaj „ja“? Ne. Imalo bi razlog iako ne bi imalo način da ga izrazi. Definitivno bi se osećalo drugačije od svega oko sebe. Upravo taj osećaj je osećaj „ja“.

Ali u slučaju Brahmana, ne postoji ništa drugo osim Brahmana – sarvaṁ khalu idaṁ brahma. Stoga, pošto je Brahman jedina stvarnost, on svakako ne može imati osećaj „ja“. To znači da sa stanovišta advaitvade ne postoji pravo „ja“. I to je istina. Kažu da je osećaj „ja“ stečeni osećaj. Osećaj delovanja, znaoca itd. nisu inherentne karakteristike atme. One se stiču samo u uslovljenom stanju. Čak i u dubokom snu, gde nema snova, ove stvari ne postoje. Međutim, ova tvrdnja je opasna.

Zašto? Zato što ako nema „ja“, nema ni Bramana. Sama izjava „Ja sam Braman“ postaje besmislena. Ako je a=b i ako „a“ ne postoji ili nije stvarno, onda prirodno sledi da „b“ ne postoji i stoga nije stvarno. Dakle, uništenje „ja“ je jednako brisanju Bramana. To se naziva nihilizam ili šunjavada.

Vaišnavske škole se ne slažu sa advaitavadom. One prihvataju osećaj „ja“, aham-vritti, kao inherentnu karakteristiku atme. To takođe odgovara našem sopstvenom iskustvu. Nikada ne doživljavamo odsustvo našeg „ja“. „Ja-svest“ je naša najdublja misao. Sve zavisi od nje. Bez nje, ništa nema smisla. To je trajna misao. Ona opstaje čak i u snu bez snova, ali pošto nema instrumente za izražavanje, ostaje u sebi bez ikakvog izražavanja.

Pitanje koje vam može pasti na pamet je: Kako vaišnave objašnjavaju velike upanišadske izjave, mahavakje, kao što su aham brahmasmi i tat tvam asi? Različiti aćarje su dali različita objašnjenja. Oni ne prihvataju apsolutno jedinstvo između individualnog ja i Brahmana, već ovo jedinstvo vide kao jedinstvo dela sa celinom ili jedinstvo energije sa energijom. Šri Điva Gosvami dodaje još jedno objašnjenje. On kaže da ove izjave ukazuju na intimnost ljubavi između bhakte i Bhagavana. Postoje brojne izjave u šastrama, posebno u Puranama, gde sam Bhagavan naziva svoje bhakte sobom. Postoje slične izjave koje su dali veliki bhakte, posebno Gopije Vrindavane, u vezi sa Krišnom.