Najbitniji principi bhakti

Pitanje: Da li su Đaja i Višaja po definiciji praktikovali utama-bhakti po svojoj prvobitnoj odluci da preuzmu ove uloge uprkos svojoj ispoljenoj agresiji prema Krišni?

Odgovor: Tehnički gledano da, zato što ako uzmemo u obzir njihovu prvobitnu odluku i gledamo na njihovu borbu kao na igru, onda je to bhakti. Ipak, način na koji je to prikazano u šastrama izgleda kao da su oni bili neprijatelji.

Pitanje: Pored toga, da li produhovljene misli Hiranjakašipua o prirodi postojanosti nasuprot promenljivosti koje je podelio sa svojim rođacima u Sedmom pevanju Šrimad-Bhagavatama, potiču od njegove prosvetljene originalne pozicije čuvara kapije, ili je prihvatio gurua u nekom momentu ove lile?

Odgovor: On je takođe bio školovan; u suprotnom zašto bi vršio tapas za zadovoljenje Brahme? Čak i asure imaju znanje. Ravana je čak napisao komentare na Vede. Šukračarija je guru asurama isto kao što je Brihaspati guru devama.

Pitanje: Možete li molim Vas objasniti da li je vršenje službe prema svojoj prirodi u skladu sa utama-bhakti po definiciji datoj u Bhakti-rasamrita-sindhu? Na primer, Ja odaberem da vršim aktivnost koja je prikladna mojoj uslovljenoj prirodi, sa namerom da je radim kao službu. Da li se ovo i dalje može smatrati oslobođeno od želja, s obzirom da sam odabrao službu bez razmatranja da li je anukulija? Zar to nije u parametrima utama-bhakti kao ćešta-rupa za sadhaka bhaktu (naravno ne za one na bhava ili prema stadijumu)?

Odgovor: Sve zavisi od tvoje sopstvene unutrašnje svesti. Zavisi šta je dominantije, izbor da slediš svoju prirodu ili želja da vršiš anukuliju. Ako zagrebeš malo dublje, onda ćeš otkriti da je ono prvo izraženije. Ljudski um je vrlo prepreden. On ne želi da odustane od svojih sviđanja i nesviđanja. Ipak sa našim budhijem mi razumemo da postoji nešto više od pukog sleđenja sopstvenog uma. Tako da se mi osećamo zbunjeni ali u isto vreme mi imamo naše vezanosti—sviđanja i nesviđanja. Neke od ovih vezanosti nisu pogodne za bhakti, neke su neutralne a ako smo srećni, neke vezanosti mogu biti povoljne. Mi pokušavamo da odustanemo od nepogodnih i da prilagodimo ostale pod okrilje bhakti.

Međutim, bhakti je drugačiji proces. ne može biti sporedan u odnosu na nečije povoljne vezanosti. Prvi korak bhakti je predaja, šaranagati. Sve ostalo je zasnovano na predaji. To je početak bhakti:

guru-pādāśrayastasmāt kṛṣṇa-dīkṣādi-śikṣaṇam
visrambheṇa guroḥ sevā sadhu-vartmānuvartnam 

“Stoga [da bi se sledio bhakti proces] osoba treba da uzme utočište stopala gurua, uči [bhakti dharmu] od njega nakon uzimanja dikše, vrši službu za gurua sa velikim poštovanjem i sledi put bhakta.” (BRS 1.2.74)

Ovo su najosnovniji principi bhakti. Sve ostalo je zasnovano na ovome. Od ovih, uzimanje utočišta gurua je prvi korak. Uzimanje utočišta uključuje vršenje aktivnosti koje zadovoljavaju gurua i izbegavanje onih koje izazivaju njegovo negodovanje. Njena osnova je biti pokoran prema njemu.

Slično, može se razmotriti poznata definicija bhakti data od Šri Rupe Gosvamija. Suština te definicije ima dva dela—propisano i zabranjeno. Prvi je da se vrše povoljne aktivnosti za Krišnu i osobe i stvari vezane za Krišnu. Drugi je da se izbegavaju sve druge želje osim želje da se postupa pogodno Krišni i stvarima vezanim za Njega.

U svetlu svega ovoga, Nema prostora za biranje aktivnosti koje odgovaraju nečijoj uslovljenoj prirodi. Guru je taj koji usmerava koje službe treba raditi. Ako on angažuje osobu u službu koja je u skladu sa njegovom uslovljenom prirodom onda je to dobro. U suprotnom, osoba mora pratiti njegove reči. Ako ti dozvoli da biraš, to je njegova volja. Ali ako odabereš nezavisno od njega, onda to nije šaranagati. Ovo se mora ispravno shvatiti. U suprotnom mi zavaravamo sami sebe u ime bhakti. Ovo je bolje nego biti materijalista, ali se ne sme brkati sa utama-bhakti.

Pitanje: Slušajući i uglavnom shvatajući Vaša predavanja o ovoj definiciji, imam poteškoće da razumem kako se vaidhi-bhakti slaže sa lakšanom pomenutom u stihu. Meni izgleda da stih ukazuje da put raganuga ima zadovoljstvo Krišne kao primarni razlog služenja, a ne uputstva iz šastri.

Da li sam ja pogrešno razumeo šta je vaidhi-bhakti? Ako je tako kako se vaidhi usklađuje sa smislom iz definicije?

Odgovor: Vrhunac vaidhi je takođe bhava, što znači vršiti anukuliju. Razlika između vaidhi i raganuga je u inpiraciji da vršimo bhakti. Ako inspiracija potiče iz naredbi iz šastra, onda je to vaidhi. Ako, međutim, inspiracija dolazi iz prirodnog sviđanja, onda je to raganuga.

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Post comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.