Mnogi moderni mislioci, posebno feministi, tvrde da su indijske šastre pristrasne protiv žena jer su ih pisali muškarci. Jedan od argumenata koje navode u svoju podršku jeste da su sve instrukcije napisane samo za muškarce. Na primer, kada Krišna daje instrukcije Ardžuni o različitim duhovnim putevima, poput karma-joge, rađa-joge, gnjana-joge, i bhakti-joge, On uvek koristi muški rod. Od drugog poglavlja, u kome on počinje opisivanje osobina savršenog bića (2.54), sve do osamnestog poglavlja, u kome On završava definišući kakve osobe nije kvalifikovane da čuje znanje Gite, On samo koristi muški rod. On nigde ne koristi ženski rod. To pokazuje da On brine samo o muškarcima a ne o ostalima. Za žene nema mesta u duhovnosti; muškarci su ih jednostavno iskorišćavali i ugnjetavali. Autori indijskih spisa ne smatraju da su vredne da budu duhovni aspiranti.

Međutim, činjenica je da instrukcije poput takvih koje su date u Bhagavad Giti nisu samo za muškarce već za sve. Takve instrukcije nisu namenjene za određeni pol, lingam avivakṣitam. Kada se daje instrukcija ili kada se postavlja pravilo, neko može koristiti samo jedan pol, ali sama instrukcija nije vezana za pol. Na primer, čak i u engleskom jeziku, kada se kaže “indijci smatraju krave predmetom obožavanja,” ili “indijci ne jedu kravlje meso,” reč “krava” ukazuje i na bikove. Nema nesporazuma u takvom razumevanju. Takve izjave se ne odnose na određeni pol. Inače, moglo bi da znači da indijci ne poštuju bikove i zbog toga mogu jesti meso bikova. To bi bilo veliko nerazumevanje gore navedene izjave.

Isti princip trebamo razumeti za instrukcije poput navedenih iz Bhagavad Gite. Takvo razumevanje nije neobično ali su ga učenjaci samskrita dobro razumeli. To možemo razumeti iz sutri Paninija, npr. tasya apatyam (4.1.92). Ova sutra znači da se sufiksi poput aṇ primenjuju na ime da bi se napravila reč koja znači “sin te osobe.” Na primer, Vasudeva je ime Krišninog oca. Kada se sufiks aṇ primeni na Vasudevu, dobijemo “Vāsudeva,” što je ime Krišne i ono znači “sin Vasudeve.” Iako sutra koristi reč tasya, što znači “njegovo,” ukazujući na muški pol, podjednako je primenjivo na za ženske imenice. Reč daitya je izvedena iz imena “Diti,” koja je supruga mudraca Kašjape, i znači “sin Dini.” Slično tome, reč aditja dolazi od imena “Aditi,” koja je još jedna supruga mudraca Kašjape, i znači “sin Aditi.” Da se reč tasya—“njegovo,” u sutra—tasya apatyam (4.1.92), razume bukvalno, onda ne bi bilo moguće primeniti ovu sutru na ženska imena poput “Diti” i “Aditi” i izvesti reči poput “daitja” and “aditja.” 

Druga reč u gornjoj sutri je apatjam. Ona znači “sin,” ali opet, nije namera koristiti pol ovde. Drugim rečima, ova sutra se takođe koristi da se izvede ime ćerke, kao na primeru imena “Draupadi,” koje znači “Draupadina ćerka.” Poznati  Kašika-vriti za gore navedenu sutra, zbog toga, jasno navodi da pol, broj, itd nije namenjen za ovu sutru, liṅga-vacanādikam sarvam avivakṣitam. U sanskritu su imenice uvek određenog pola; zbog toga kada se pravi pravilo, poput tasya apatyam, pol mora da se koristi. Običaj je da se koristi muški pol. Međutim, to ne ograničava pravilo samo na muški pol. 

Takvih stil pisanja instrukcija je toliko rasprostranjen da se muški pol koristi čak i kada učitelj daje instrukcije ženskom studentu. To je može videti u učenjima Šri Kapile za svoju majku, Devahuti. Za feministe bi ovo delovalo strašno. Međutim, Devahuti nije imala problem sa takvim korišćenjem jezika jer nije smatrala da su instrukcije njenog sina vezana za pol ili da su samo za muškarce.

Razumeći ovaj primer, trebamo prihvatiti da šastre nisu neobjektivne prema ženama kada koriste muški rod u svojim pravilima. Ovo međutim ne znači da nema pravila koja su vezana za polove. Ali osim i tek ako se tako navede, trebamo razumeti da pravila ili priče koja prenose pravila nisu vezana za polove.  To je osnovna pretpostavka.