Pitanje: Sadhana uttama-bhakti dovodi do bhave i preme. Ako sadhana-bhakti ima kao svoju tataštha lakšanu potpuno odsustvo želje za uživanjem, šta se dešava u stadijumu anartha-nivriti kada nema preostalih samskara za uživanje?

Odgovor: Sama reč sadhana znači “sredstvo za postizanje cilja”. U sadhana stadijumu, osoba nije na nivou anjabhilasita šunjam i anukuljena kršnanu-šīlanam, ali ona ima zelju ili odlučnost da je dostigne. Inače, kao što si ispravno napisao, ne bi postojala sadhana–bhakti.

U Paniniju postoji sutra—tad adhite tad veda (4.2.29). Ona znači da se i student, kao i onaj koji je ranije studirao, nazivaju “poznavaocima predmeta”—npr. onaj koji studira vjakaranu kao i onaj koji je poznaje, oboje su nazvani vaijakarane. Dakle, onaj koji izvršava sadhanu za uttama-bhakti takođe radi uttama-bhakti, iako na sadhana nivou. Zato Rupa Gosvami pravi tri podele uttama-bhakti—sadhana, bhava i prema. Drugim rečima, praksa koja dovodi do savršenog stadijuma uttama-bhakti se isto naziva utama-bhakti ali na sadhana stadijumu. Na primer, u modernim vremenima, osoba koja studira muziku, ples ili slikarstvo se naziva muzičarom, plesačem ili slikarom.

Dakle na sadhana stadijumu, osoba ima rešenost da bude anjabhilasita šunyam ali je još uvek nije dostigla. To je gde se anartha–nivritti uklopi. 

Pitanje: Ako je dozvoljeno da u sadhana-bhakti imate želju za uživanjem odvojeno od Krišne, koja mesto anjabhilasita šunyam ima? Održavanje tela i bhakti postoji simultano ili koegzistira. Da li može da isto tako postoji želja za uživanjem i služenjem Krišne simultano?

Odgovor: Nije da je dozvoljeno da uživa, ili je nekom dozvoljeno da ima želju za uživanjem. Ona nema želju za uživanjem ali nije potpuno oslobođena vezanosti. Muzičar koji vežba želi da bude savršen muzičar, ali još nije savršen. Tako će posustati u svom pevanju. To ne znači da on želi da posustane. 

Pitanje: Ako neko posveti sat vremena matranju i pobrine se da je ta aktivnost urađena bez ikakve lične želje već samo da zadovolji Krišnu, i ostalih 23h sata radi da stekne zadovoljstva (negrešna), da li se ovo može nazvati sadhana-bhakti i da li će mu ovaj jedan sat mantranja pomoći da napreduje u uttama-bhakti? Po mom mišljenju, želja za uživanjem i želja da se zadovolji Krišna nikad ne mogu koegzistirati.

Odgovor: Onaj ko radi sat vremena đapu ali uživa u čulima ostalih 23 sata dana ne radi uttama-bhakti sadhanu. On mora da ima rešenost da bude uttama bhakta 24 sata na dan. Ovo pitanje mi više zvuči hipotetički i nije praktična situacija. Zašto bi neko radio uttamā-bhakti na sat vremena i ostalih 23 sata materijalne aktivnosti? To znači da osoba nije razumela šta je uttama-bhakti. Šta više, Ja ne mislim da je takva stvar moguća.

Pitanje: Kako mogu koegzistirati želja za uživanjem i odvojenost?

Odgovor: To se naziva ambivalencija. Ljudi imaju odnose naizmenične ljubavi i mržnje. One se obično ne pojavljuju simultano. Kada je ljubav manifestovana, mržnja nije, i obrnuto. Ovo je objašnjeno u Samkhja-karika (12,13).  

Ali vezanost i nevezanost mogu koegzistirati istovremeno. Takođe je moguće da oboje postoje u manifestnom stanju. Skloni smo da razmišljamo crno-belo – na primer, „gde god ima svetlosti, nema tame“. Ali to nije uvek tačno. U zoru se manifestuju i svetlost i tama. Prvo je potpuni mrak, zatim se postepeno pojavljuje svetlost i tama postepeno nestaje. Kada je sunce potpuno izašlo, nema mraka. Dakle, možete misliti da je zbir tame i svetlosti 100 posto. Ekstremne tačke se manifestuju kada je tama 100 procenata, a svetlost nula procenata, ili svetlost 100 procenata, a tama nula procenata. Između je mešavina procenata.

Slično, u početku, sadhaka može imati jaku želju za materijalnim uživanjem i slabu želju za odvojenošću. Kako on napreduje, smanjuje se procenat želje za uživanjem, a povećava se procenat želje za odvojenošću. Na bhava stadijumu, on ima 100 posto odvojenosti i nula posto želje za uživanjem. Svako ko zaista praktikuje bhakti ima iskustvo sa ovim.

*

Pitanje: U Bhagavat Sandarbhi, objašnjeno je da su Bhagavanove energije podeljene na tri dela: antaranga-, bahiranga-, i tatašta-šakti. Svaka energija deluje harmonično unutar svog domena i ne meša se sa ostalim. Ipak, niža bahiranga-šakti, zbog svoje blizine, nameće iluzorni koncept (identifikaciju sa telom) đivi (tataštha-šakti). Zar se ovo supernametanje ne može protumačiti kao upad jedne energije u domen druge?

Odgovor: Ne. Dok utiče na đivu, bahiranga-šakti i dalje deluje u svom domenu. Ona ne ulazi u domen tataštha-šakti. Ona jednostavno utiče na tatastha-šakti, kao što magnet utiče na gvozdene strugotine izdaleka.

Pitanje: Da li sam dobro razumeo, da je bahiranga-šakti, spoljašnja moć Bhagavana, inferiorna jer ne može ni na koji način uticati na Krišnu i potpuno zavisi od Njega? Znam da je po prirodi inertna i da joj Krišna daje energiju i uliva je svojim unutrašnjim potencijalom.

Odgovor: Pošto je inertna, bahiranga-šakti je takođe inferiorna u odnosu na đivu.