Pitanje: Moje pitanje se odnosi na odlaganje. Već neko vreme se suočavam sa ovim problemom kad god odlučim da radim na svojoj sadhani, zdravlju itd. Čak i dok se bavim svakodnevnim obavezama, gubim vreme na društvenim mrežama ili nečemu drugom. Iako sam svestan neophodnih stvari koje treba da uradim, ne mogu da ih obavim kako treba zbog ove navike.

Molimo vas da me vodite kako da prevaziđem odugovlačenje i da se pravilno uključim u svakodnevnu sadhanu i druge aktivnosti.

Odgovor: Ne poznajem vas lično, moj jednostavan savet je da se pridružite ašrami na nedelju ili dve i pratite ašrama sadhanu. Lakše je pratiti svoju sadhanu u društvu drugih sadhaka nego to činiti sam. Ovo je prednost ašrama života.

Ako želite da kopate dublje, onda morate da uradite ozbiljnu introspekciju. Morate se zapitati: Šta dobijam odlaganjem? Morate dobiti nešto od toga što ne dobijate svojom sadhanom. Um je kratkoročno pametan. Buddhi (inteligencija) je dugoročno pametna. Um razmišlja o trenutnoj koristi čak i ako je krajnji ishod problematičan. Ovo se u rađasu zove sreća:

„Sreća koja dolazi od dodira čula sa njihovim objektima, koja se u početku čini kao nektar, ali se ispostavi da je otrov, naziva se rađasika.“ (Gita 18.38).

Takva sreća je uvreda protiv naše sopstvene inteligencije, prađna-aparadha. To nije pogodno za našu sadhanu. Da ne bismo bili uvredljivi prema našem buddhi-ju, trebalo bi da izbegavamo takvu sreću. Za to moramo da koristimo naš buddhi, što znači podizanje naše svesti.

Sreća dolazi od sadhane takođe, ali generalno ne za početnika. Zbog toga, u početku, potrebno je da se u to upustimo čvrsto. Onda će postepeno čovek početi da uživa u tome.

Šri Krišna kaže:

“Sreća koju neko stekne vežbanjem [dharme], koja vodi do kraja bede, koja je u početku kao otrov ali na kraju kao nektar, i koja se rađa iz smirenog uma usredsređenog na sebe, proglašava se sattvikom.” (Gita 18.36b, 37)

Druženje sa naprednim sadhakama, slušanje duhovnih govora, čitanje biografija velikih duhovnjaka, proučavanje šastra, itd. veoma su korisni u odustajanju od odlaganja.

*

Odbojnost prema čulnom uživanju

Pitanje: Da li osećaj nenaklonosti prema čulnom zadovoljstvu, koji oseća bhakta, pokazuje rezultat sličan krivici? Kada se osećate krivim, osećate se loše zbog sebe, što može dovesti do kompleksa inferiornosti gde postajete još više zarobljeni u objektu zbog kojeg ste u početku pokušavali da izbegnete osećaj krivice. Da li bi osećaj nenaklonosti prema čulnom zadovoljstvu mogao dovesti do toga da se više upletete u njega?

Odgovor: Bhakta gaji odbojnost prema čulnom zadovoljstvu. On to ne voli. Krivica nastaje kada ne želite da uradite nešto jer osećate da je to nemoralno, ali ste primorani da to uradite zbog pritiska vršnjaka ili nedostatka kontrole čula. To grize našu savest i čini da se osećamo krivim. Kada se osećate krivim, takođe postajete malodušni, frustrirani i depresivni. Ali bhakta ima čvrstu odlučnost, dridha nisćaja, što znači da on ili ona neće postati očajan. To je značenje šradhe. On zna da će ga bhakti osloboditi toga, šta god da se dogodi.