Pitanje: Kao što znate, Smarte, Šri Vaišnave i Madhve se filozofski razlikuju. Dok se ljudi povremeno upuštaju u polemičke napade na Smarte, napad na njih je postao poput ulične tuče. Koji je stav tradicionalnih vaišnava prema Smartama? Da li mislite da je ispravno za vaišnave da napadaju Smarta brahmane?

Odgovor: Hajde da prvo razumemo ko su Smarta brahmane. Reč Smarta potiče od reči smṛṭi dodajući sufiks aṇ. To znači pravilo propisano u Smriti literaturi, ili neko ko proučava, poznaje ili se pridržava Smriti. Stoga Smarta brahmane poznaju Smriti i vode svoj život prema naredbama Smriti. Šta je Smriti? Reć smṛti znači pamćenje  ili memorija. Stoga to je literatura koju su dali mudraci prisećajući se značenja Veda. Drugim rečima, to je knjiga koja opisuje kako da primenimo naredbe Veda u našem svakodnevnom životu. Ovo je definicija od Manua (2.10):

śrutistu vedo vijñeya dharma-śāstraṁ tu vai smṛtih
te sarvātheṣv amīmāṁsye tābhyāṁ dharmo hi nirbabhau

“Vede se nazivaju Šruti, a knjige koje razgraničavaju dharmičke principe, tj. dharma-šastre, se zovu Smriti. Osoba ne treba da se suprotstavlja njima jer je dharma manifestovana iz oba.”

Stoga, Šruti, ili Vede su direktno otkrovenje mudracima, dok su Smriti ili dharma-šastre, njihova dela osnovana na otkrovenjima. Postoji mnogo Smriti literature, kao što su one koje su dali Manu, Jađnavalkja, Vašištha, Parašara, Vjasa, Narada, Harita itd. Šire gledajući, u Smriti spadaju šest Vedangi, Šrauta-sutre i Grihja-sutre. A u najširem kontekstu one se sastoje od one literature koja nisu Vede.

Ovde možemo primetiti da vaišnave isto prate principe dharme koji potiču iz Smriti literature. Šri Ćeitanja Mahaprabhu je naručio od Sanatane Gosvamija da napiše Smriti za vaišnave (Caitanya Caritāmṛta, Madhya-līlā 24.229 [Referenca je prema izdanju Šri Haridasa Šastri Maharađa]):

Prabhu ājñā dilā vaīṣṇava smṛti karibāre— “Gospodar mu je naložio da sastavi vaišnava Smriti.” Šri Hari-bhakti-vilasa je produkt ove narudžbine. Tako, iako vaišnave prate Smriti oni se ne nazivaju Smartama. Reč Smarta se koristi eksplicitno za one koji nisu Vaišnave a slede Smriti.

Srž neslaganja je zbog razlike u Išta-devati. Ali ovo ne treba da postane razlog neprijateljstva. Prema vaišnavskom uglu razumevanja, sve devate su vaišnave. Tako da je obožavanje njih na kraju obožavanje Krišne. Krišna je ovo rekao u Giti (9.23). Baš kao što vode svih reka teku ka okeanu, sva obožavanja kulminiraju u obožavanju Krišne—sarva-deva-namaskāraṁ keśavaṁ pratigaccgati. 

Ja mislim da kritikovanje Smarta brahmana izvire iz pogrešnog razumevanja ili ograničenog pogleda na šastre. Postoje zaista izjave koje izgledaju kao da zanemaruju praktikovanje vedskih rituala. Ali njihova istinska namera svejedno nije da kritikuju put karme, već da utvrde put gjane ili bhakti. Ovo je vedska hermeneutika—na hi nindā nindyaṁ nindituṁ prayujyate. kiṁ tarhi? ninditād itarat prasaṁśitum (Šabara Bhasja na ŠB 4.2.21). Kad bi put karme bio iskreno osuđen u apsolutnom smislu, onda bi se postavilo prirodno pitanje “Zašto je vedska literatura propisala karma put?” Moramo razumeti da su različiti putevi bili rasprostranjeni za različite adhikarije, ili podobnosti. Šri Krišna Sam kaže da je On proširio put karme, gjane i bhakti za krajnje dobro čovečanstva (ŠB 11.20.6).

Krišna takođe daje potrebne kvalifikacije za sva tri puta u sledeća dva stiha. On navodi da osoba može da dostigne savršenstvo vršenjem svoje propisane dužnosti, kako nalažu Vede, i daje primer kralja Đanake (Gita 18.45, 18.56, 3.20).

Štaviše, Šri Krišna se naziva brahmanja-deva ili onaj koji obožava brahmane. Stoga, prezirati Smarta brahmane ne može zadovoljiti Njega. On je poučavao Svoje sinove i članove porodice da im se nikad ne desi da ne poštuju brahmane:

“Bhagavan Krišna, sin Devaki, koji obožava brahmane, otelotvorenje dharme, je rekao svojim rođacima dok je poučavao kšatrija čas. Čak ni moćni Agni (bog vatre) ne može da probavi malu količinu brahmaninog bogatstva, pa šta da pričamo o kralju koji sebe smatra gospodarom. Ne smatram halahalu otrovom jer joj se može osoba suprotstaviti.  Ali bogatstvo brahmana je pravi otrov jer za njega nema leka. Otrov ubija samo onoga ko ga pojede; vatra se može ugasiti vodom, ali vatra nastala iz bogatstva brahmana nalik na Arani uništava čitavu nečiju porodicu.“ (ŠB 10.64.31–35)

On je zaključio svoje predavanje:

“O moj narode, ne budite zlonamerni prema brahmanama čak iako vas uvrede. Uvek im se poklonite ako vas udare ili vas kunu. Baš kao što se Ja sa puno pažnje klanjam brahmanama, tako isto i vi trebate činiti. U suprotnom Ja ću vas kazniti.” (ŠB 10.64.41–42)

Krišna je izjednačio brahmane sa Sobom. Rekao je: sarva-devamayo vipraḥ sarva-devamayo hyaham, “Brahmana je oličenje svih deva, i Ja sam isto oličenje svih deva” (SB 10.86.54).  Takođe je rekao da je brahmana superioran po svom rođenju. (ŠB 10.86.53). Brahmana je guru po rođenju (ŠB 10.8.6). Narada Riši kaže da je brahmana utelotvorenje Veda, sarva-vedamayo vipraḥ. Vede ili vedska literatura su nam dostupne sada samo zbog brahmana. Višnu  je rekao Kumarama da bi On isekao čak i Svoju ruku kada bi vršio aktivnosti protiv brahmana (ŠB 3.16.6).

Iz ovoga je jasno da kritikovanje Smarta brahmana ili bilo kojih brahmana uopšte ne zadovoljava Krišnu i stoga je veoma uvredljivo. To treba izbegavati ako osoba želi da napreduje na putu bhakti. Ako je neki veliki ačarja to radio u prošlosti, osoba treba pažljivo da proučava njegove namere i pravu mete njegove kritike. Da bismo izbegli da budemo umešani u nepotrebne prestupe, ne treba slepo oponašati takvog ačarju. Ne vidim nikakvu korist od napada na brahmanu.