Rođenje, stvaranje i nauka

Pitanje:  Imam pitanje vezano za rođenje živih bića. U Bhagavatamu (3.7.27) je opisano kako su ljudi rođeni iz materice, biljke i drveće iz semena, ptice iz jaja i insekti iz znoja. Prva tri načina rođenja su tačna, ali u slučaju insekata, šastra protivureči pratjakši. Moje pitanje je kako pomiriti ove protivrečnosti?

Odgovor: Ovde ne postoji protivrečnost. Znoj označava toplu atmosferu koja je pogodna za razvijanje bakterija i malih insekata, kao što su crvi u žitaricama. Žitarice već i sebi imaju mala jaja od određenog crva, i oni se razvijaju usled toplote. Ako bi bili zaleđeni, oni ne bi rasli.

Kao što se u prvoj kategoriji (ljudi su rođeni iz materice) podrazumeva da su ljudi rođeni iz kombinacije spermatozoida i jajne ćelije u materici, slično, insekti su rođeni u znoju, ili toploti, iz svojih jajašca koja su nevidljiva.

Zašto nisi imao sumnju u vezi prve kategorije? Da li su ljudi rođeni iz materice ili iz semena i jajne ćelije? Kad bi samo materica bila neophodna, onda bi svaka žena, pošto je ima, mogla da stvori bebu bez seksualnog čina.

*

Pitanje: Kada naučnici kažu: “Ako tvorac, ili Bog nije stvoren i postoji sam po sebi, zašto onda postoji problem u prihvatanju da kreacija isto tako može da nema tvorca i postoji sama po sebi? Zašto postoji potreba da se pretpostavi da postoji tvorac ili Bog za ovaj kosmički fenomen?

Odgovor: Pravi odgovor je: “Da, nauka je u pravu, i mi ćemo nastaviti sa našim shvatanjem.” Zašto moram da se raspravljam sa naučnicima? Zašto bih trebao da trošim svoje dragoceno vreme u takvim raspravama? Samo je pitanje u kojoj tački ćeš da završiš svoju uzročno-posledičnu vezu. Naučnici se zaustavljaju na visokoj energetskoj tački iz koje univerzum evoluira. Oni ne žele da prihvate Boga. Duhovnici idu nešto dalje i prihvataju Boga kao izvor početne tačke. 

*

Pitanje: U razgovoru sa naučnikom rekli ste: “Ja ne prihvatam da je sve jednostavno evoluiralo iz jedne ćelije, bez ikakvog mešanja stručnjaka. Ovakav pogled podrazumeva da život i univerzum u celini nemaju nikakvu svrhu. To nema smisla jer smo mi, kao individualna bića, vođeni svrhom.
Ovaj argument dosta koristim protiv ateista, ali bez poslednjeg dela. Većina njih zaćuti i ne može mnogo toga da kaže nakon što ovo čuju, ali nekolicina se usprotivila govoreći to što ste rekli na kraju. Oni predlažu da su ljudi vođeni svrhom samo da bi se zaobišla dilema egzistencijalne krize. Teisti tvrde da postoji duša koja ima svrhu nakon ovog života, što nije ništa drugo nego prikriveni fanatizam. Uglavnom ostanem bez reči kada se ovakav kontra argument pojavi, ali ponekad ih pitam zašto onda ne izvrše samoubistvo ako ništa nema nikakvog smisla, na šta oni isto ostanu nemi. Kakva su Vaša razmišljanja na ovu temu? Da li je teističko shvatanje svrhe života fanatično? 

Odgovor: Njihov argument sam sebe pobija i nije dobro osmišljen. Čak i da prihvatimo da smo fanatični, to ne objašnjava zašto oni, koji nisu fanatični, imaju svrhu života. Fanatizam se kultiviše. Svi imaju želje, što znači da pokušavaju da dostignu nešto. Ovo ne dolazi sa nekom vežbom, već su svi rođeni sa tim. Zašto? Ako univerzum kao celina nema nikakvu svrhu , zašto smo se onda mi, kao pojedinci, razvili da imamo svrhu? Svrhu da se dostigne ljubav. Zaboravi na sledeći život i ostalo, čak i u ovom životu, svi, uključujući i životinje žele ljubav. Teisti ili ateisti – svi žele ljubav. Zašto? Svi žele mir. Zašto? Svi žele sreću. Zašto? Zašto mi svi imamo zajednički cilj? Ako nije bilo svrhe već smo je stekli odrastanjem, zašto onda imamo zajedničku svrhu da budemo srećni i izbegavamo patnju? Univerzum isto ima svrhu. I svrha implicira da postoji razumno biće iza njega.

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Post comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.