Pitanje: U Paramatma Sandarbhi stih 93, Šri Điva navodi da je seme bhakti neuništivo, a to zvuči kontradiktorno sa navodima Krišnadasa Kavirađa Gosvamija u Ćaitanja-ćaritamriti, gde on opisuje kako bhakti može biti potpuno iščupana usled aparadhe. Ja lično razumem tu izjavu tako da sama biljka puzavica bhakti može biti iščupana, ali seme ostaje. Koje je vaše mišljenje?

Odgovor: Ako razumemo da je bhakti data milošću gurua, onda je lako razumeti da isto tako može biti oduzeta. Kaže se da je neuništiva jer nije uništena. Šri Rupa Gosvami kaže bhāvo’piyabhāvamāyāti kṛṣṇa-preṣṭḥāparādhataḥ (BRS 1.3.54)—uvredom Krišninog dragog bhakte, bhava može postati abhava,ili nepostojeća. Nije iskoristio reč naṣṭa, koja znači uništena. I tako ona dolazi milošću i može nestati uvredom. Bhakti nije nešto materijalno već je svesno biće. Ona ne može biti uništena.

Pitanje: Kako vi razumete opis aprakaṭa-lile Sanatana Gosvamija u Brihad-bhagavatamriti? Mislim na određene aspekte koji se razlikuju od opisa drugih ačarija, kao na primer Krišnino napuštanje Vrađe, ili kažnjavanje asura, i tako dalje. Stihovi koji se odnose na pomenuto su 2.6.220—363, uključujući tiku Sanatana Gosvamija pri samom kraju.

Odgovor: Moje razumevanje je da je Šri Sanatana Gosvami bio primarno fokusiran na objašnjenje suštine bhakti principa. Drugim rečima, njegov cilj je bio da se utvrdi superiornost Vrađa-preme a ne fini detalji kao na primer da li Krišna ubija ili ne ubija asure u aprakata-lili. To razumevanje se zasniva na stihu 1.1.11, stihovima od 2.6.218—219 i njegovim komentarima na iste, u kojima on priča o razlici u premi između vaikuntha-parišada i vrađavasija. Superiorne karakteristike vrađa-preme se ne mogu dokazati bez pokazivanja odvajanja vrađavasija i Krišne. Zbog toga u stihu 2.6.220 on započinje naraciju kalija-damana-lile i posle toga Krišnin odlazak u Mathuru. Između u samo par stihova opisuje ubijanje Kešija,Vrišabhe i tako dalje, i onda daje veoma opširan opis Krišninog odlaska za Mathuru. U tom smislu je stih 2.6.238 veoma podesan, jer upoređuje vrađavasije sa ostalima. Tako da je to prava namera Sanatana Gosvamija u opisivanju ovih zabava, a ne toliko razlika između prakata – i aprakata lila. Tako da tu ne vidim nikakvu kontradikciju.

Pitanje: Imam jedno pitanje vezano za Anučedu 84 Priti Sandarbhe, u sekciji koja se odnosi na pomešane rase. Tamo Điva Gosvami piše o sankuli Judhištira, Udave i Balarama bez korišćenja izraza sankula-rati. Onda on piše o kraljicama i gopijama na način na koji Šri Rupa Gosvami ne piše u svom Bhakti-rasamrita-sindhuu. Šri Rupa ne potvrđuje sankulu-rati koja uključuje madhurju; on samo pominje da na taj način mogu da se kombijuju dasja, sakhja i vatsalja, i ovo je bez obzira na činjenicu da su ili nekompatibilne jedna sa drugom ili neutralne. Ali on potvrđuje da se rase mešaju privremeni i da privremeno uključuje efekat služenja poput sanćari-bhava, koji se razlikuje od sankula-bhave. Bio bih zahvalan da čujem vaše mišljenje.

Odgovor: Cela izjava Šri Điva Gosvamija je: evaṁ paṭṭa-mahīṣīṣu dāsya-miśraḥ kānta-bhāvaḥ, śrīmadvraja-devīṣu sakhya-miśra ityādikaṁ jñeyam – “Slično tome glavne kraljice Krišne imaju kanta-bhavu pomešanu sa dasjom i Vrađa Devis imaju kanta-bhavu pomešanu sa sakhjom.”

U Bhakti-rasamrita-sindhuu stih 2.5.24, Šri Rupa Gosvami navodi dve podele dasje, sakhje, i vatsalje, naime kevalu i sankulu. Iz nekog razloga ne pominje madhuru tada. Moj komentar jeste da iako ne pominje dve podele madhura-rati, on ih takođe ne poriče kategorički. Razlog zbog koga je izuzeo madhuru nije poznat.

Moja pretopostavka je da je hteo da zadrži madhuru kao odvojenu da bi pokazao njen značaj, i on detaljno piše o njoj u Uđvala-nilamaniju. U Uđvala-nilamaniju, Šri Rupa Gosvami uključuje sakhju i pranaju kao deo sthaji-bhave gopija u poglavlju sthaji-bhave.  Čak i daje primere stiha 10.32.4 iz Šrimad Bhagavatama.  

Iz Šrimad Bhagavatama se može zaključiti da kraljice imaju kanta-bhavu pomešanu sa dasjom. To se može zaključiti iz stihova kao na primer 10.52.43 (yasyāṅghri…), 10.60.34, 10.83.41—43.

Što se tiče rati gopija koja se meša sa sakhjom, ona se može potvrditi u stihovima od 10.31.4, 6, gde se one obraćaju Krišni kao njihovom sakhi. Krišna takođe oslovljava gopije sa sakhja (prijateljice) u 10.32.17, 20.

Pitanje: Vaše mišljenje je izgleda da je bhava gopija sankula—madhurja pomešana sa sakhjom. Ako je tako kako objašnjavate činjenicu da Šri Rupa Gosvami pominje i kevala-madhurju? Ako prihvatimo da je madhurja gopija pomešana sa sakhjom, i da je mahišis’ madhurja iz Dvarake pomešana sa dasjom, onda mi imamo samo primere sankula-madhurje, ali nemamo primer kevala-madhurje.

Odgovor: Šri Rupa Gosvami ne analizira samo bhavu gopija već i bhavu generalno. Samo zbog toga što gopije imaju sankula-madhurju ne znači da kevala-madhurja ne postoji.

Pitanje: Da, ali pitanje ostaje: Ukoliko prihvatimo da postoji kevala-madhurja ali takođe prihvatimo da je mādhurya gopija sankula zbog toga što je pomešana sa prijateljstvom, a da je mahišis’ madhurja takođe sankula jer je pomešana sa dasjom, koji bi onda bio primer kevala-madhurje? Ako postoji, takođe bi trebao da postoji primer. I opet ako samo prihvatimo to što je pisao Šri Rupa Gosvami, onda možemo reći da su gopije takav primer, ali ako na primer uključimo to što je Šri Điva pomenuo o madhurji gopija koja je pomešana sa sakhjom, onda mi je teško da harmonizujem ta dva stava.

Odgovor: Zavisi od toga da li želiš da ograničiš svoje primere na tih par koji su navedeni u Bhakti-rasamrita-sindhuu. Možda postoje neke gopije koje su kevala-madhurja a takođe i neke kraljice. Nemaju sve gopije potpuno identično raspoloženje. Krišna je rasarađa. On poseduje sve varijacije —kevala, sankula. To pitanje je neophodno temeljno proučavati iz ugla rasi. Pored toga, postoje i drugi oblici Bhagavana poput Rame.