Pitanje: Šta je adhikara za Gaudija tekstove? Da li se može dokazati da su ačarje namenile svim Vaišnavama, bez obzira na kastu, da čitaju njihova teološka dela?

Odgovor: Daću neke reference za to:

1. Tatva Sandarbha, 6. stih iz Mangalaćaranam. Autor piše da bi knjigu trebali da proučavaju samo oni koji žele Krišna-bhakti. Ne pominje ni jednu drugu kvalifikaciju. Svako ljudsko biće poseduje adhikara za bhakti premu ŠB 11.2.2. Takođe, pogledaj ŠB 1.1.3; svako ko je rasika i bhavuka poseduje adhikari. Ne pominje se dviđa, itd. Suta Gosvami, koji je izgovorio Bhagavatam, nije bio brahmana. Vidi njegovu ličnu izjavu u ŠB 1.18.18. Šaunaka je bio brahmana (vidi 1.4.1) a ipak je učio od Sute. I Bhagavatam je ekvivalent Vedama (vidi ŠB 1.3.40, purāṇaṁ brahma-sammitam; ŠB 1.4.7 sātvatī śrutiḥ; i ŠB 10.90 Personifikovane molitve Veda.)

2. Hari-bhakti-vilasa 1.1. Adhikari za knjigu je da osoba bude Vaišnava. Nikakve druge kvalifikacije nisu spomenute. HBV uključuju Vedske mantre; vidi 19.616.

3. Bhakti-rasamrita-sindhu 1.1.6 za adhikari. Adhikari za bhakti se navodi u stihovima 1.2.14. i 1.2.191. Nema spominjanja đati ili kula.

4. Harinamamrta-vyakarana, Mangalacaranam, stih 2.

5. Brhad-bhagavatamrita, prvi deo stiha 1.12. On piše to za Vaišnave.

Mislim da bi ovo trebalo da bude dovoljno da uveri bilo koga. Mogu da dam još referenci iz drugih dela.

*

Pitanje: Šta je uloga šad-daršane u razumevanju Bhagavata?

Odgovor: Znanje šad-daršane nam pomaže da razumemo Bhagavatam bolje. Mnogi filozofski delovi u Bhagavatamu se ne mogu razumeti bez pomoći šad-daršana. Na primer, Kapilino podučavanje Devahuti, Đada Bharatino podučavanje kralja Rahugana, Brahmine molitve u 14. poglavlju desetog pevanja, Šruti-stuti u 87. poglavlju, Krišnino podučavanje Udhave, mogu se bolje razumeti sa prethodnim poznavanjem šad-daršana.

Pitanje: Bhagavad Gita kaže pranipata pre pariprašne. Bez pariprašnena, kako neko može činiti pranipatena? Da li je moguće činiti pranipatu bez sumnje u srcu?

Odgovor: Da, moguće je ukoliko imaš šradhu. U suprotnom, kako ćeš da ukloniš svoje sumnje? Štaviše, ako nemaš sumnje, onda čemu potreba za pariprašnu? Ako šradha nedostaje, zašto bi činio pariprašnu? Ti prilaziš nekome da mu postaviš pitanje zato što veruješ da je ta osoba sposobna da ti odgovori. Ako nemaš takvo uverenje, onda postavljaš pitanja da bi se raspravljao i pobedio svog protivnika. To se naziva đalpa. Ili postavljaš pitanja samo da bi opovrgnuo tezu. To se naziva vitanda.