Pitanje: Čuo sam vas da ste rekli da se samanja-bhakti može dostići bez dikše i da bi ona dovela do salokje. Kako se samanja-bhakti ispoljava u ovom svetu i šta donosi sadhaki koji je praktikuje? Da li u njoj postoje raznolikosti?

Odgovor: Reč samanja znači opšte. Samo značenje reči nagoveštava da nije nikakav specifičan tip. “Specifičan” znači bilo koju posebnu vrstu odnosa sa Bhagavanom. Samanja takođe znači uobičajeno ili osnovno. U tom smislu, naznačava uobičajenu ili osnovnu karakteristiku bhakti, koja je predaja.

Pitanje: Da li može biti dasja ili je samo šanta?

Odogovor: Samanja nije dasja. Među pet primarnih tipa bhakti, može biti samo šanta.

Pitanje: Ako se samanja-bhakti može dostići bez dikše (što pretpostavlja primanje određene bhave od gurua) kako neko može postati istinski inspirisan da praktikuje bhakti, za početak?

Odgovor: Inspiracija za bhakti primarno dolazi iz druženja sa bhaktama. Inspiracija za samanja bhakti protiče iz druženja sa drugim samanja-bhaktama.

Pitanje: Ovo nagoveštava da postoji različitih vrsta bhakti, ali su one utemeljene u svarupa-šakti Krišne. Da li je ovo pravilno razumevanje? 

Odgovor: Da. Sve vrste bhakti su anataranga-šakti Bhagavana. Čak i kada Bhagavan Kapila opisuje bhakti kao satviki, rađasi ili tamasi, nije da je bhakti satviki, rađasi ili tamasi, već je namera onog koje je izvršava. Pošto je namera osobe proizvod satve, rađasa ili tamasa, bhakti uzima odgovoarajući naziv. Inače, bhakti je po svojoj prirodi iznad guna prakrti.

Pitanje: Onda, šta je adhikara za ovu vrstu bhakti? 

Odgovor: Šradha je adhikara za nju.

Pitanje: Da li je ispravno misliti da za čak i ovu vrstu bhakti, neko mora imati šastrija-šradhu?

Odgovor: Nije neophodno.

Pitanje: Da li postoje šanta-bhakte u Vrindavani koji su dostigli savršenstvo kroz samanja-bhakti? Ili se to isključivo odnosi na Vaikunthu?

Odogovor: Šri Rupa Gosvami je definiše u Bhakti-rasamrta Sindhu i daje primere mladih devojaka od tri ili četiri godine. Ja ne znam nijedan drugi primer koji je dostigao kroz sadhanu. Ipak, primarno se odnosi na Vaikunthu. 

Pitanje: Kako se onda postiže šanta-rasa u Vrindavanu?

Odgovor: Kroz druženje sa drugim šanta-bhaktama Vrindavana i kroz praktikovanje bhakti pod njihovim vodstvom.

Pitanje: Da li postoje primeri u šastrama onih koji su dostigli Vaikunthu kroz samanja-bhakti?

Odgovor: Kumare su date kao primer šanta bhakte. Ja mislim da su primeri kao što je Ađamila u šestom pevanju Bhagavate se odnose na samanja-bhakti. Mnogi kraljevi opisani u Devetom Pevanju mogu takođe da pripadaju ovoj kategoriji.

*

Pitanje: Ja imam pitanje vezano za bhakti-jogu i šaranagati. U Šri-sampradaji, putevi bhakti-joge i šaranagati su razdvojeni. Takođe je rečeno u Šri-sampradaji da samo brahmane, kšatrije i vaišje, a ne šudre, mogu praktikovati bhakti-jogu. Šri-sampradaja na isti način kaže da žene nemaju pravo da izvršavaju bhakti-jogu. Šaranagati je jedini put kojim svako može dostići mokšu, prema Šri-sampradaji.

Ali u Gaudija-sampradaji, rečeno je da je bhakti-marga ili bhakti-joga svima dostupna. Ja takođe nisam nikad video da Gaudije odvajaju bhakti od šaranagati.

Odgovor: Ne, Gaudije ne odvajaju šarangati i bhakti. Za nas, šaranagati je deo bhakti. Mi takođe ne diskriminišemo na osnovu rođenja, pola, ili društvenog statusa. Svako je kvalifikovan da praktikuje bhakti. Najbitnija kvalifikacija je šradha ili vera u značenju šastra. Svako ko ima šradhu može pristupiti bhakti. 

Razlog za razlikovanje bhakti od šaranagati u Šri-sampradaji je taj što je bhakti samo za one koji su deo varnašrama sistema. Za njih se ne preporučuje da se odreknu svojih varnašrama dužnosti. Oni koji nisu deo varnašrama mogu ići u šaranagati. Sa njihove tačke gledišta, bhakti koji praktikuju Gaudije nije bhakti-joga već šaranagati.