Pitanje: U Sidhanta-ratnam (1.33) Šri Baladeva kaže:

Zaključak ovde je sledeći —gjana (znanje) je sinonim za reči vidja i vedana, sa dvostrukim značenjem. Jedna  vrsta je
u vidu realizacije značenja reči tat i tvam u rečenici tat tvam asi („ti si to“), i to je kao pogled koji ne trepće. Druga vrsta je u šarolikom obliku odanosti, i to je kao pogled sa strane. Meditirajući na čisto značenje reči tvam, iako điva dostiže duhovni svet, lišena sreće da ima naklonost Svevišnjeg Gospodina, njeno oslobođenje karakteriše izolacija, baš kao što je žena koju je ostavio njen muž. Kao što navodi Brihad-aranjaka Upanišad (4.4.12): atmanam ced viđaniyad ajam asmiti purušah kim icchan kasja kamaja šariram anusanđjvaret, „Ako živo biće upozna sebe na ovaj način – „Ja sam ovo“ koji predmet i koje želje bi neko morao da ispuni da bi umrtvio telo?

Da li se nirvikalpa-samadhi, kaivaljam (brahmanubhavam), i jivatmanubhavam odnose na istu stvar? Ako se razlikuju, molim vas objasnite kako.

Odgovor: Pre svega, možemo da razumemo razliku na osnovu samih reči. Brahmanubhavam znači realizacija Brahmana, dok jivatmanubhavam znači realizacija jivatma ili individualnog ja.  Iz advaitavada ugla gledanja (koji se upoređuje sa “gledanjem bez treptanja” u Siddhanta-ratnamu, 1.33), ne postoji razlika između ove dve vrste realizacija jer po Advaitavadi nema razlike između đive i Brahmana. Međutim iz ugla gledanja Vaišnava njihova su iskustva različita. Brahman je neograničen a đīva je anu. I zbog toga su njihova iskustva veoma različita.

Sledeća razlika je u procesu iskustva. Iskustvo Brahmana se može imati jedino identifikacijom sa njima. Brahman je neograničen; zbog toga ne postoji mogućnost da subjekat iskustva bude odvojen od predmeta iskustva. Ali iskustvo realizacije đivatma nije takvo. To je još jedna razlika u iskustvu Brahmana od strane bhakte. Bhakta se ne poistovećuje sa Brahmanom, i zato je njegovo iskustvo Brahmana sa razlikom, ali je ono trenutačno pošto je nemoguće održati je bez poistovećivanja.

Pitanje: Da li je samo-spoznaja (đivatmanubhavam) prolazno stanje i zbog toga preuslov koji vodi do spoznaje Brahmana (kaivalyam)?

Odgovor: Odgovor je opet dvostruk i zavisi da li je iz ugla gledanja Advaitavada ili Vaišnava. U slučaju bhakte, spoznaja đivatme, kao i spoznaja Brahmana su prolazni.

Pitanje: Kakvo je iskustvo individualnog bića u đivatmanubhavam? Da li je iskustvo prazno pošto vritiji nisu prisutni u điva-svarupi ili je nejasni deo svarupa-šakti manifestovan u umu? Da li osoba iskusi ovaj minijaturni svarupa-šakti i zatim kasnije doživi iskustvo Brahmana u Brahmanubhavam identifikacijom sa Brahmanom, i tako doživi veće blaženstvo (svarupa-šakti) nego u đivatmanubhavam?

Odgovor: Ključno je razmotriti koji put sadhaka prati u odgovaranju na ovakva pitanja.  Iskustvo puno zavisi od koncepta i procesa koji sadhaka prati. To je u sklada sa izjavom Šri Krišne, ye yathā māṁ prapadyante tāṁs tathaiva bhajāmyaham (Gita 4.11). Đivatmanubhavam je sličan iskustvu dubokog sna — u kome nema nijednog vritija osim osećaja da postoji “ja”. Brahmanubhavam je iskustvo Brahmana sa brahmakara–vritijem.

Nijedno od ovih iskustva nije moguće bez milosti unutrašnje energije, bhakti. Čak i svaki Advaitavadi mora pribeći bhakti (Gita 14.26)

Pitanje: Da li nirvikalpa-samadhi, kaivaljam i đivatmanubhavam nisu pozitivna iskustva blaženstva i zbog toga u njima nema percepcije bilo čega drugog osim postojanja?

Odgovor: Ona jesu pozitivna stanja, ali su veoma mala u poređenju sa. blaženstvom bhaktjananada. Sama điva je minijaturna po veličini, i tako spoznaja đivatme daje minijaturno zadovoljstvo. Ono je skoro ništavno u poređenju sa blaženstvom bhakti, čak i pored toga što postoji kao pozitivno stanje.