Pitanje: U Bhagavad Giti 17. 22, Krišna kaže da je dobročinstvo, dana, koje se vrši “adeša-kale,” na “pogrešnom mestu i u pogrešno vreme,” jeste dana pod uticajem tamasa.

Bez obzira na to što sam pogledao različite komentare (od Ramanuđe, Višvanatha Čakravarti Ṭhakure, i Šridhara Svamija), nisam uspeo da razumem na šta Krišna misli kad kaže na “pogrešnom mestu i u pogrešno vreme.” Šridhara Svami navodi ašućisthane, nečisto mesto, ali kako bilo koje mesto može biti definisano kao nečisto? Da li se dana treba vršiti jedino na svetom mestu? U Skanda Purani (Mahešvara-khanda 4, Kaumārikā–khaṇḍa 78), stvari poput  “kuća, palata, škola, zemlje ili oblasti, krava, bunara, pojace, bolnica i namernica” se navode kao primeri dane, tako da je nemoguće dati ih u poklon samo na svetim mestima. Koja mesta se smatraju da su šuća, ili čista, za danu? 

Takođe, šta se može smatrati nečistim vremenom za danu? Da li se astrološke kalkulacije uzimaju u obzir da bi se odredio povoljan ili nepovoljan trenutak za danu?

U Giti 17.24, Krišna kaže “yajna-dana-tapa kriyah,” ili aktivnosti vezane za zrtvovanje, dobročinstvo ili strogosti. Da li se na neke od ovih aktivnosti primenjuju ista pravila vezana za čistoću vremena i mesta? 

Odgovor: Aktivnosti vezane za karma-jogu se mogu vršiti sa materijalnim motivnom, sakama, ili sa razumevanjem da je u pitanju propisana dužnost, niskama. Ako se vrše sakama, onda osoba mora da se pridržava instrukcija iz spisa da bi postigao zeljeni rezultat. Neće se postići zeljeni rezultat ukoliko neko ne prati instrukcije. Takođe postoje pravila koja se odnose na nečije propisane dužnoti, poput izgovaranja jutarnjih molitvi, vršenja šradha ceremonije, itd. Sve ove aktivnosti se moraju vršiti u određeno vreme, koje se naziva odgovarajućim vremenom.  Smatraće se neprikladnim ukoliko se aktivnosti ne vrše u to određeno vreme.  Slično tome, postoje propisi za mesta na kojima ove aktivnosti trebaju da se vrše. Nečista mesta su sva poput krematorijuma, kockarnice, bara, klanice, mesta za prostituciju, itd. 

Instrukcija je da se ne daje milostinja na mestu koje je ašući. Ne kaže se da se mora dati samo na tirtha-sthana mestu poput Vrindavana. Sigurno je odlično dati danu u tirthi ali se ona može dati i na drugim mestima. 

Drugi faktor dane jeste vreme. Vreme može da se odnosi na određeni mesec poput Kartika, koji se takođe zove Damodara, ili posebna prilika, poput solarne ili lunarne eklipse, ili specijalni dan kao na primer Đanmaštami, ili neka specijalna muhurta.

Nečistoća može takođe da se odnosi na nečisto stanje dobrotvora, npr. u slučajevima kada se desila nedavna smrt ili rođenje u porodici, kada se osoba nije okupala posle kupanja ili vršenja nužde ili ima nečista usta, ili kada je osoba bila u kontaktu sa nečistim predmetom. 

Međutim, ako se dobročinstvo vrši kao aktivnost iz devocije, bez materijalnog motiva, onda se pravila za vreme i mesto ne primenjuju. Svakako treba pratiti rasprostranjene običaje da ne bi zbunili ili uznemirili ostale. 

*

Pitanje: Kakvo je vaše mišljenje o veganizmu? Borci za prava životinja tvrde da ne treba uzimati mleko od krava jer ono pripada telićima. Kako vaišnave mogu pomiriti takve stavove sa svojom tradicijom? Takođe bih voleo da čujem vaše mišljenje vezano za ahimsa mleko. Da li možemo da koristimo mleko čak i kada krava nije zaklana zbog mesa? Kako treba gledati stav da ne trebamo koristiti životinje kao resurs? 

Odgovor: Krava koja je dobrog zdravlja daje mnogo više mleka nego što je teletu potrebno. Ukoliko se tele prejede može dobiti dijareju i može umreti od toga. Svojim očima sam video da se to dešava. Tako da nema ničeg lošeg u korišćenju ahimsa mleka.

Ne znam koji je izvor izjave da ne trebamo koristiti životinje kao resurs.  Kroz istoriju možemo videti da su se životinje pripitomile i da su ih ljudi uvek koristili. Sam Krišna je pastir, što znači da su oni bili agrarno društvo koje je koristi životinje sa obrađivanje zemlje. Balarama nosi pijuk, koji vuku bikovi kad se ore zemlja. Krišna takođe vozi kočije koje vuku konji i vozi se u volskim kolima.