Pitanje: Ovog jutra dok sam radio dnevnu ponudu (puđu), imao sam sledeću realizaciju: Kad se posvetim bhakti Bhagavana, ja doživim neku radost u toj predanosti (koja je nekad više intezivna a nekad manje, u zavisnosti od moje predanosti i njegove kripa prema meni). Kako je Bhagavan povezan sa Njegovim bhaktama (u materijalnom svetu) samo preko bhakti, On, u uzvraćanju, mora osetiti sličnan intezitet te radosti koje ja osećam. Ovo zaključujem na osnovu stiha iz Gite 4.11 —ये यथा मां प्रपद्यन्ते तांस्तथैव भजाम्यहम् | मम वर्त्मानुवर्तन्ते मनुष्या: पार्थ सर्वश: || Takođe, U Brihad Bhagavatamriti, Gopa-kumara je osetio čežnju prema Krišni i Krišna je imao sličnu čežnju da ga upozna.

Kao što su sve đive deo Bhagavana kao Njegova tataštha-šakti u ovom materijalnom svetu, da li je radost predanog poštovanja koju doživljavaju đive potom udvostručena u Bhagavanu? Ako je tako, onda Njegova radost mora biti dvostruka!

Pročitao sam vaše prethodne članke o Sandarbhama, u kojima ste spomenuli da Bhagavan ne doživljava patnju điva. Ali On je ravnopravan partner u delima predanog poštovanja koje vrše Njegove bhakte, tako da On mora iskusiti radost koja proizilazi iz bhakti.

Pretpostavimo da ovu uzajamnost između bhakte i Bhagavana izrazimo kao formulu: Ako je X jednako radosti koju doživljava bhakta, a Y jednako radosti koju doživljava Bhagavan u uzvraćanju, onda je konačna radost koju Bhagavan doživljava X + Y. Da li takav princip postoji ili je nešto drugačije?

Odgovor: Moje pitanje tebi je: Da li zaista možeš odrediti količinu emocije? Drugo, X koju bhakta oseća dolazi od Bhagavana zato što je Bhagavan taj koji je izvor Njegove bhakti. Kada se X vrati Bhagavanu može biti bilo šta. Ne postoji takva matematička formula kakvu vi zamislite.

Pitanje: Ne mogu, emocija ne može nikad biti kvantifikovana. Ali razumem da emotivno iskustvo možemo uporediti na osnovu svog inteziteta i dužine. Naveo sam matematičku formulu samo da bi preneo svoju ideju, iako matematika ne igra ulogu u bhakti. 

Sada shvatam da je izvor radosti koju bhakta doživljava sam Bhagavan. Bhagavan je nadskup ili izvor, dok bhakta, budući da je deo Njega, uvek ostaje kao podskup (izvinite što koristim matematičke termine.)

Možemo li onda reći da bhakti koju izvodi điva razotkriva više sreće u Bhagavanu od onoga što điva doživljava od tog čina? Da li sam donekle u pravu?

Odgovor: Da, DONEKLE ste u pravu. Bhakti je odnos između Bhagavana i bhakte. Ali to je transcendentalni odnos i uključuje subjektivnost. Tako da svakako, Bhagavan kao i bhakta oboje uživaju u vezi, ali je teško odrediti ko koliko uživa. U Čaitanja Ćaritamriti autor piše da je zadovoljstvo koje gopije osećaju gledajući Krišnu 10000 puta veće od onoga što Krisna oseća gledajući u njih. Ovo može izgledati kontradiktorno našoj logici, ali je tačno. Opet, broj 10000 ne treba shvatiti doslovno. To je samo da nam da predstavu o užitku gopija. Stoga je sam Krišna rekao da On ne može shvatiti količinu ljubavi koju gopije imaju prema Njemu (ŠB 10.32. 22)

*

Pitanje: Naša sidha-deha je večna, ali trenutno nije manifestovana. Ona se manifestuje tek kada je dobijemo. Pošto je sidha-deha večna, zar nije već utvrđeno koju bhavu i telo ćemo imati da služimo Radhi i Krišni?

Odgovor: Ne. Vi dobijete sidha-deha telo u skladu sa vašoj sadhani. Dakle ona nije utvrđena ili fiksna. Dobićete ga u skladu sa svojom sadhanom kada postanete kvalifikovani. To što je večno ne zahteva prinudno da bude i fiksno. Večne stvari se mogu dodeliti kao što se mogu dodeliti i stvari koje nisu večne.
 

*

Pitanje: Da li su zamenjenii dečaci pastiri u brahma-vimohana-lili svi vilasa oblici Krišne?

Odgovor: Da.

Pitanje: Da li je Subhadra kćerka Rohinija i Vasudeve nakon Kamsine smrti?

Odgovor: Ona je ćerka Vasudeva i Devaki. Pogledaj ŠB 9.24.55.