Podučavam već 35 godina, bez obzira što nemam prirodnu sklonost za tim. Najviše volim proučavanje, a ne podučavanje. Ali izgleda da je podučavanje moja karma. Čim sam počeo da studiram Sanskrit, počeo sam i da podučavam. Deluje mi kao da je uvek bilo zahteva za podučuvanje od drugih na jedan ili drugi način. Istina je da sam više naučio iz podučavanja nego iz proučavanja. Podučavanje je sada postalo deo mog života, bez obzira na to što preferiram studiranje i proučavanje.
Različiti učitelji imaju različite stilove podučavanja. Neki učitelji ne dozvoljavaju pitanja u toku njihovih lekcija; pitanja se mogu postavljati jedino na kraju lekcije. Drugi dozvoljavaju postavljanje pitanja bilo kad. Ja pripadam u drugu kategoriju.
U mojim istovremenim ulogama učitelja i učenika sam stekao dobro iskustvo u odgovaranju kao i postavljanju pitanja. Takođe sam imao priliku da čujem pitanja različitih tipova učenika. Ponekad pitanja iznesu na videlo finije detalje o predmetu proučavanja. To su pitanja koja su dobra za sve. Međutim ponekad su postavljena pitanja nerelevantna, nedovoljno dobro formulisana, ili trivijalna. Takva pitana nisu dobra ni za osobu koja ih postavlja niti za bilo koga drugog. Ona su gubljenje vremena, i ponekad mogu da budu neprijatna. Ali u modernim vremenima se očekuje od učitelja da se nikad ne uznemiri, da uvek bude tolerantan i da poštuje svoje učenike. Davno su prošla vremena kada su učitelji imali potpunu kontrolu. Ja sam iskusio tu generaciju učitelja kao njihov student.
Ispričaću vam jedan incident da bi objasnio kako je bilo učiti pod tradicionalnim učiteljem. To je bilo na samom početku učenju Tarka Sangrahe od Svāmī Śrī Śyāma Śaraṇa Ji Mahāraja Nyāyacārya, veoma odvojenog i učenog ačarje iz Nimbarka Sampradaje, jednog od moje dvojice glavnih učitelja. U pitanju je bio moji drugi ili treći čas. Sedeo sam na podu ispred njega, i slušao sam ga veoma pažljivo. Dok sam ga slušao, osetio sam kako me svrbi desno uho i počeo sam da ga češem. Primetio je to i naljutio se. Žestoko me prekorio; “Nemoj biti neozbiljan. Moraš biti veoma ozbiljan i pažljivo pratiti ako želiš da učiš od mene.” Odmah sam prestao sa češanjem i nikada više mi nije ni palo na pamet da uradim tako nešto u toku naredne 22. godine studiranja kod njega. I dalje čujem te reči kako odzvanjaju u mojim ušima i cela situacija je i dalje sveža u mom pamćenju. To što se desilo ne znači da je on bio iritantna osoba. Bio je veoma drag i pažljiv i dao bi sve od sebe u podučavanju. Dešavalo se da se “zaglavi” u dubokoj filozofskoj poenti prilikom objašnjavanja naprednih tema Njaje. U takvim situacijama bi rekao “Hajde da zaustavimo lekciju ovde”. Ne bi smo nastavili dok se poenta ne bi potpuno razjasnila. Kasnije bi iznenada došau u moju sobu i rekao: “Satjanarayana, shvatio sam poentu.” Onda bi mi je objasnio i potom bi otišao. Podučavao me je do poslednjeg dana svog života. Gde danas možete pronaći takve učitelje? U modernim vremenima učitelj mora da poštuje učenika. U materijalnom svetu se sve vrti u krug poput ringišpila!
Pišem ovaj članak primarno kao apel mojim učenicima da budu smisleni u postavljanju pitanja. Ako i drugi budu imali benefit od ovog članka – to je moja milost njima. Na osnovu mog iskustva kao i mog proučavanja šastri, koje su primarno u formatu pitanja i odgovora, napravio sam dvanaest klasifikacija pitanja, navedenih u daljem tekstu. Među njima prve četiri kategorije su poželjna vrsta pitanja. Možemo videti njihove primere u šastrama. Preostale kategorije su nepoželjna pitanja i smetnja za razumevanje predmeta koji se proučava, kao i smetnja ostalim studentima.
1. Loka-hita Praśna—Pitanje koje donosi dobro svima
Ovo je najbolja vrsta pitanja jer ona i odgovori na njih donose zadovoljstvo i govorniku i svakome ko ih čuje. Takva pitanja se ne odnose specifično na osobu koja postavlja pitanje već na celokupno čovečanstvo. Primeri takvih pitanja se mogu pronaći svuda u šastama, posebno u Śrimad Bhagavatamu, vrhuncu svih šastri. U prvom poglavlju Šrimad Bhagavatama, mudrac Šaunaka postavlja šest pitanja Šri Suta Gosvamiju. On je bio toliko zadovoljan postavljenim pitanjima da je pohvalio Šaunaku pre nego što je odgovorio na njih. Rekao je:
iti sampraśna-saṁhṛṣṭo viprāṇāṁ raumaharṣaṇiḥ
pratipūjya vacas teṣāṁ pravaktum upacakramemunayaḥ sādhu pṛṣṭo ’haṁ bhavadbhir loka-maṅgalam
yat kṛtaḥ kṛṣṇa-sampraśno yenātmā suprasīdatiUgrašrava, sin Romaharṣaṇe, je bio ispunjen zadovoljstvom postavljenim pitanja brahmana. Pošto je prvo izrazio svoje priznanje njihovim rečima, počeo je da odgovara:
“O mudraci, postavili ste pitanja na veoma značajan način, koji je za dobrobit celog sveta, jer je vaše potpuno interesovanje za Šri Krišnu, na način na koji ste ga vi izveli, samo po sebi nešto što ispunjuje svakoga.” (SB 1.2.1 and 1.2.5)
Možemo zamisliti potpuno zadovoljstvo i entuzijazam koje je Suta osetio kada je čuo ta pitanja. Isto smo mogli videti kada je kralj Parikšit postavljao pitanja Šri Šukadeva Gosvamiju. Pošto je čuo kraljeva pitanja, prvo je pohvalio pitanje pre davanja odgovora. Rekao je:
varīyāneṣa te praśanaḥ kṛto loka-hito nṛpa
ātma-vit-sammataḥ puṁsāṁ śrotvyādiṣu yaḥ paraḥ“O kralju, ovo tvoje pitanje, postavljeno radi dobrobiti celog sveta, je najbolje moguće. Odobreno je od strane poznavalaca Apsolutne istine jer je predmet pitanja najvredniji i vredan je da ga čuju sva ljudska bića.” (SB 2.1.1)
2. Sva-hita Praśna— Pitanje vezano za nečiju dobrobit
Takvo pitanje je najviše vezano za dobrobit same osobe koja ga je postavila, pošto je vezano za njen privatni život. Ostali takođe mogu imati dobrobiti od odgovora na to pitanje. Primer ovakvog pitanja je pitanje Šri Vjase za Naradu vezano za njegovo nezadovoljstvo bez obzira na to što je radio za dobrobit svih (SB 1.5.7). Bez obzira na to što se pitanje odnosilo specifično sa osobu koja ga je postavila, postavljanje takvog pitanja je donelo dobrobit svima jer je postavljač pitanja bio uključen u dobrobit čovečanstva. Šri Vjasa je manifestovao Šrimad Bhagavatam na osnovu odgovora Šri Narade. Treba obratiti pažnju je se u stihu koji opisuje manifestaciju Bhagavatama, koristi glagol cakre (treća kolona osnovnog glagola kṛ, “raditi”) (cakre sātvat-saṁhitām, SB 1.7.6). Glagol cakre znači “sastavljen ili manifestovan.” Glagog se međutim koristi u ātmanepada, i zato ukazuje da je on to uradio za sopstveno dobro. Kao alternativu na to, treća kolona cakara je mogla da se umesto cakre. Tada bi bila parasmaipada i to bi ukazalo da je on to uradio za dobrobit drugih.
Još jedan primer sva-hita pitanja je kada je dečak Dhruva prišao mudracu Naradi da bi od njega naučio kako da stekne kraljevstvo kakvo nije stekao nijedan od njegovih predaka. On je rekao:
padaṁ tribhuvanotkṛṣṭaṁ jigīṣōḥ sadhu vartma me
brūhyasmat pitṛbhir brahman nanyair apy anadhiṣṭhitam“O brahmaṇa! Molim te opiši mi kako ja, koji želim najbolju poziciju u cela tri sveta, mogu da steknem ono što niko od mojih predaka nije uspeo.” (SB 4.8.37)
3. Viṣaya-śodhaka Praśna—Pitanje koje razjašnjava
Ovo je pitanje koje pomaže da se razjasni predmet koji učitelj objašnjava. Kada pažljiv i inteligentni učenik sluša lekciju, on pokušava da je razume na uverljiv način. Ako oseća da nešto nema smisla, ili da deluje nelogično, takav učenik postavlja pitanje da bi dodatno razjasnio. Primer takvog pitanja se može videti u priči o kralju Šišupali koji je dostigao sāyjya-mukti nakon što ga je Šri Krišna ubio. Kralj Judištira se veoma iznenadio kad je to video. Zato je postavio pitanje mudracu Naradi. Suština njegovog pitanja je bilo: “Šišupala je zavidio Krišni od samog rođenja. Izgovarao je uvredljive reči kad god bi video Krišnu. To je bila velika uvreda koju je činio. Zaslužio je da pati u paklu zbog toga. Umesto toga stekao je mukti, koje je tako retko. Kako je to moguće?” (SB 7.1.15-20). Ovakva pitanja pomažu ostalim studentima da bolje razumeju predmet proučavanja. Ona su takođe izvor zadovoljstva za učitelja jer ukazuju da student pažljivo prati (SB 7.1.21).
4. Prasaṅga Praśna—Pitanje vezano za temu o kojoj se diskutuje
Ovaj tip pitanja je sličan prethodnom. Oba pomažu da se tema razjasni. Razlika je da je prethodno pitanje vezano za neospornost predmeta proučavanja dok je ova kategorija povezana sa finim detaljima ili istorijskim činjenicama. To je način na koji su priče iz Purana prezentovane. Šaunaka je postavio čuvenih šest pitanja Suta Gosvamiju u prvom poglavlju Bhagavatama. Suta Gosvami je odgovorio na ta pitanja u drugom i trećem poglavlju Prvog pevanja. Poslednje pitanje je bilo vezano za utočište dharme posle odlaska Šri Krišne sa Zemlje. Pri kraju trećeg poglavlja Suta je rekao da je se dharma sačuvala u Bhagavatamu, koji se poredi sa suncem. Kada je to čuo, Šaunaka je postavioo pitanja o nastanku Bhagavatama. I knjiga se tako nastavlja – jedan tema ili priča vode do sledeće.
5. Ati Praśna—Nepropisno pitanje
Određena pitanja nije pristojno pitati. Ne treba bilo ko da postavlja bilo kakvo pitanje. Kao što u odnosima sa prijateljima ili rođacima ne bi trebali da postavljamo nepristojna pitanja, takva pitanja ne treba da postavljamo ni učitelju. Određene stvari su lične prirode, i ne trebaju se pričati u javnosti i jedino se trebaju iznositi u poverenju. Šaunaka kaže da guru otkriva poverljivo znanje samo prisnom i privrženom učeniku (SB 1.1.8). To ukazuje da se takvo znanje ne može otvoreno otkriti. Na primer, zabranjeno je otkriti svoje duhovno iskustvo, praktikovanje, mantru, japa-malu, išta-devu, i gurua. Takva zabrana je navedena u Hari-bhakti-vilasi (2.147, 17.130, 131, 255). Manu Smriti (2.110, 111) i Mahabharata (Šanti Parva 327.51) navode da se ne treba dati odgovor na nepropisno pitanje ili nekvalifikovanom studentu.
U Bṛhad-araṇyaka Upaniṣadi (treće poglavlje), se nalazi opis debate čiji pobednik bi za nagradu dobio 1000 krava. Mudrac Yajñavalkya je prihvatio izazov. Različiti ljudi su dolazili da bi vodili debatu sa mudracem. Šesti deo poglavlja opisuje kako je Gargi postavljao pitanja mudracu Yajñavalkiji. Ona postavlja pitanje za pitanje mudracu koji nastavlja sa odgovorima. Poslednje pitanje je: “Šta ispunjava Brahma-loke [sveta Hiraṇyagarbha]?” Kada je čuo ovo pitanje, mudrac se ono nije svidelo, i odgovorio je: “O Gargi, nemoj prelazi granice svojim pitanja, da ti ne bi otpala glava. Postavljaš pitanja o Božanstvu o kome se ne bi trebao raspitivati.” Gargi je pokušavao logikom da razume Hiraṇyagarbha ali ona je van svake logike. I zbog toga je to bilo neprikladno pitanje.
6. Viṣayāntara Praśna—Pitanje koje se ne odnosi na temu
Kao što je jasno iz imena, ovakvo pitanje postavlja neko od slušalaca ko ne uspeva da razume temu koja se objašnjava i možda ga i ne interesuje. Tema može da bude Krišna-lila, a pitanje da se odnosi na to kako je Ramaćandra napustio Situ Devi. Obrnut primer ovakvog pitanja izreka na Sanskritu: āmrān pṛṣṭaḥ kovidārān ācaṣṭe—“Počinje da objašnjava Kovidara drveće kad je upitan da opiše drveće manga”.
7. Kaṇḍūti Praśna—Pitanje koje je poput svrabeža
Neki ljudi imaju potrebu da postavljaju pitanja. Oni je razmisle uopšte o tome šta pitaju. Mogu da postave pitanje bez obraćanja pažnje na to što je već jasno objašnjeno. Nazivam to svrabežom jer su takve osobe veoma impulsivne u postavljanju pitanja. Ponekad osoba koja postavlja pitanje čak i ne sačeka da završim rečenicu, šta reći o poenti koju želim da prenesem. Kao što odmah poželimo da se počešemo bez odlaganja ili razmišljanja čim osetimo svrabež.
8. Bāliśa Praśna—Detinjasta pitanja
Student radi isto poput deteta koje postavlja pitanja svojim roditeljima. Ako roditelji ne odgovore, on prosto nastavi dalje. Ne zadržava se na pitanju. U prethodnoj kategoriji pitanja, student očekuje odgovor na pitanje i mora mu se odgovoriti inače se oseti uznemireno. To je razlika između te dve kategorije. Na primer neko kaže na času: “imam dve sumnje koje želim da predstavim.” Ja kažem: “Ok, samo napred postavi pitanje.” Osoba postavi pitanje i ja odgovorim. Onda sam čekao ali on nije predstavio drugu sumnju. Ja ga takođe nisam podsetio da je hteo da predstavi dve sumnje. Potpuno je zaboravio na drugu sumnju. Šta više to što je pitao je bilo pitanje a ne sumnja. Kasnije ću objasniti razliku između te sumnje i pitanja.
9. Vitaṇḍa Prāśna—Provokativno pitanje
Pojedini učenici postavljaju pitanja da bi provocirali govornika. Žele da se govornik naljuti, da ga prikažu u lošem svetlu, da otkriju njegove slabosti, ili da ga poriču. To se dešava ili planirano ili podsvesno zbog nečije kritičke prirode. Zasigurno takva pitanja nisu prijatna za učitelja.
10. Prajalpa Praśna—Tumarajuće pitanje
Nekad studenti koji postavljaju pitanje ne znaju tačno šta žele da pitaju. Nisu u stanju da formulišu pitanje i nastavljaju da tumaraju. Načim za prepoznavanje takvog pitanje je da učitelj mora da pita: “Šta je tačno tvoje pitanje?” U najvećem broju slučajeva student nije u stanju da jasno odgovori i nastavlja sa lutanjem. Takav student nema jasno razmišljanje.
11. Darpa Praśna—Pitanje sa namerom da se pokaže nečija učenost
Student koji postavlja takva pitanja želi da impresionira svoje kolege studente sa svojim znanjem. Može da bude u pitanju slučaj da želi da stekne poštovanje među svojim kolegama. Takođe njegova namera može biti da umanji poziciju govornika.
12. Nirarthaka Praśna—Pitanje koje nema svrhu
Takvo pitanje je vezano za predmet; deluje da je validno i važno. Međutim, nema apsolutno nikakvu obrazovnu vrednost. To što bi saznao odgovor ne dodaje nikakvu vrednost znanju studenta. Primer ovakvog pitanje se desio na mog času Bhagavatama dok se objašnjavala Brahma-mohana-lila. Brahma je ukrao telad i dečake pastire. Šri Viṣvanatha Ćakravarti opisuje kako telad i dečaci koji su ukradeni nisu bili stvari već kreacija maye. Razlog za to je to što su pratioci Krišne imuni na Brahminu mayu. Yogamaya je sakrila prave dečake i telad, i Krišna je “proširio” sebe u jednak broj teladi i dečaka pastira. Brahma se vratio posle jedne godine i video da se sve odvija bez razlike kao i obično. Bio je zaprepašćen da vidim telad kako pasu travu i kako se Krišna igra sa svojim prijateljima. Pitanje koje mi je postavljeno je bilo: “Da li je Brahma zaista video prave dečake pastire ili one koji su bili manifestacija Krišne?” Odgovorio sam da je video one koji su bili manifestacija Krišne. Voleo bi da pitam osobu koja je postavila pitanje: “Kakvu razliku pravi informacija koje dečake je video Brahma za tebe, ili bilo koga drugog? Kako ta informacija pomaže da bolje shvatis ovu lilu?” Možda grešim ali ja ne vidim nikakvu vrednost ovog pitanja. Stvar se nije tu završila. Neko je uporno pitao: “Da li su oni bili ekspanzije Krišne ili su se pravi dečaci pastiri pretvorili u Višnu oblike?” Odgovorio sam ali ne vidim vrednost u takvom pitanju.
Takođe trebamo znati razliku između sumnje, saṁśaya, i pitanja, praśna. Ona imaju različito značenje, iako se ove dve reči koriste kao sinonimi od strane mnogih studenata. Sumnja predstavlja neizvesnost. Ona ukazuje da postoje dve ili više mogućnosti, i osoba nije sigurna koja je istinita.
