Pitanja vezana za Điva-tattvu

Pitanje: Ukoliko nemamo urođenu devociju, da li to znači da nemamo potpunu ličnost? Šta je “osoba” u tom slučaju?

Odgovor: Osobenost se smatra kombinacijom karakteristika ili kvaliteta koji formiraju jedinstven karakter pojedinca. Nisam siguran na šta mislite kada navedete svojstvo “kompletna”. Mi smo individue kao ljudska bića i imamo naša individualna svojstva ili karakteristike. Neke od tih karakteristika delimo sa drugima a neke nas razlikuju. Svojstva koja nas razlikuju čine da se razlikujemo od bilo koga drugog.  Međutim, sva ta svojstva koja mi manifestujemo su spoljašnja za naše unutrašnje biće, tj atmu. Atma u svakome od nas ima iste karakteristike i potencijal. Tako da smo na nivou atme svi jednaki. Iako je reč atma na sanskritu muškog roda, ono na šta se ona odnosi zapravo nema pola. Zbog toga nema razlike između atme muškarca ili žene ili LGBTQ+ pojedinca. Atma velike osobe poput Mahatma Gandija ili velikog diktatora poput Adolfa Hitlera ima identično iste osobenosti. Sve razlike koje vidimo u osobama se nalaze u suptilnim telima koje se manifestuju eksterno kroz fizička tela i čulne organe. Zbog toga je moguće da kriminalac postane svetac i obrnuto. Kada bi svete ili kriminalne osobine bile deo atme, tada ne bi bilo moguće da se promeni nečija ličnost. Šri Madhvaćarja je imao takav stav. Po njemu, postoje tri vrste atmi, naime u gunama satve, rađasa i tamasa. I po njemu jedino ti u guni satve mogu postići mukti. Šri Vallabhaćarja je imao sličnu kvalifikaciju. Ali Gaudija, Šri i Nimbarka vaišnave ne prihvataju takvu podelu atmi. Oni prihvataju da atme imaju iste kvalitete i potencijal.

Možemo uporediti atmu sa neiscrpnom beterijom, a telo sa vozilom. Ista ili slična baterija se može koristiti za različite vrste vozila poput skutera, motora, različite vrste automobila, traktore, pik up vozila, transportne kamione, borbeni tenk, helikoptere, ili putničke avione. Baterija samo daje snagu vozilu.  Kako vozilo ide zavisi od dizajna i strukture vozila. Baterija nema nikakvu ulogu u tome. Ne mogu se manifestovani kvaliteti vozila ako baterija nije povezana na vozilo. Šta više, kretanja vozila nemaju uticaja na bateriju.  Baterije je odvojena od svega što se dešava vozilu.

Vezano za drugo pitanje: “Šta je osoba u tom slučaju?”, moj odgovor je da osoba jeste kakvu je vidimo u materijalnom svetu. Ljudi generalno nisu uključeni u devocijske aktivnosti. Oni su posvećeni traganjem za materijalnim uživanjima. Njihov steknute karakteristike, koje formiraju njihove ličnosti, se manifestuju radi ispunjenja materijalnih ciljeva.

Kao zaključak, svako koji nije stekao savršenstvo na putu joge, bilo da je u pitanju jñāna-yoga, karma-yoga, ili bhakti-yoga, jeste nepotpuna osoba. 

Pitanje: Da li smo mi kompletni kao atme bez bhakti (pošto možemo dostići atmaramata), onda u kom smislu  bhakti predstavlja naše potpuno biće? Da li je biti atmarama upravo to?

Odgovor: Reč atmarama se odnosi na osobu koja pronalazi zadovoljstvo u sopstvenoj atmi. Reč atma ima puno značenja.  Može da znači telo, um, intelekt, unutrašnje biće, Brahman, Paramatma, ili Bhagavan. Ali iz duhovnog ugla gledanja, reč atma u atmarama može značiti samo poslednja četiri značenja. Kao što možda znate, od ta četiri, Bhagavan je najveća manifestacija istine. Bhagavan se otkriva putem čiste bhakti i tako bhakti donosi najveće savršenstvo atme. Realizacija ostalih takođe donosi savršenstvo, ali u poređenju sa realizacijom Bhagavana je ta realizacija inferiorna. Drugim rečima, postoje gradacije savršenstva i čisti bhakta je najsavršeniji. To je potvrdio Krišna u Giti 6.46, 47: 

tapasvibhyo ’dhiko yogī
jñānibhyo ’pi mato ’dhikaḥ
karmibhyaś cādhiko yogī
tasmād yogī bhavārjuna
 

Jogi [koji meditira na svevišnje biće] je superioran u odnosu na askete, superioran čak i u odnosu na  jnanije [koji realizuju učenja iz spisa o Absolutu kao nekvalifikovanom Brahmanu],i superiorni u odnosu na one koji učestvuju u karmi [sa materijalnim motivima]. To je moj zaključak.  Zbog toga, Ardžuna, budi jogi.

yoginām api sarveṣāṁ
mad-gatenāntar-ātmanā
śraddhāvān bhajate yo māṁ
sa me yukta-tamo mataḥ

Među jogijima svih vrsta, onog koji ima veru i koji Me obožava umom potpuno posvećenom Meni, smatram najvećim od svih koji su ujedinjenim putem joge.

U stihu 6.47, Krišna koristi reč yukta-tamah za vernika. Ta reč se može prevesti kao “najsavršeniji.” 

Pitanje: Ako svaka uslovljena điva nema bhakti, da li smo mi potpuno prazni, ili drugim rečima da li naša nasledna rasa, tabula-rasa?

Odgovor: Što se atme tiče, ona nema rasu (u smislu tehničke reči vezane za bhakti). Pretpostavljam da pod reči “mi” u tvom pitanju misliš na našu atmu.

Pitanje: Ako je svaka điva inherentno bez bhakti, na osnovu čega dođe do odluke đive da izabere jednu vrstu bhakti a ne neku drugu? Iako sanga i naše okruženje utiču, da li điva ima sklonosti ka jednom tipu bhakti jer već ima određene tendencije u tom pravcu?

Odgovor: Ono što određuje naš izbor jeste naše druženje sa specifičnim tipom bhakte. Može se praktično videti da na osnovu tipa bhakte sa kojim se neko druži i koga sluša, osoba postepeno postaje privučena da prati put toga bhakte. Moguće je da potiče iz druženja u prošlom životu ako neko ima privlačnost ka specifičnom tipu bhakti. Ne započinju svi bhakti u sadašnjem životu. Neki nose bhakti samskare iz prošlih života.

Pitanje: Ako bi hipotetički svaka điva bila bez materijalnih samskara, na osnovu čega bi izabrala jednu stvar a ne drugu? Šta čiti takve đive individuama? Drugim rečima, šta čini nečiju individualnost različitu od drugog ukoliko nemamo jedinstven odnos sa Krišnom?

Odgovor: To je hipotetično pitanje koje nema praktičnu primenu. Kad neko ne bi imao materijalne samskare, onda ne bi bio u materijalnom svetu. Ako ne bi imao duhuvno telo, onda bi bio deo brahmađjotija. Ne bi bilo razloga da se takva điva rodi u materijalnom svetu. Naše telo je proizvod naše prošle karme. Da neko nema materijalne samskare, preduslov bi bio da nema prošlu karmu i samim tim materijalno rođenje.

Pitanje: Ako je taṭastha-điva potpuno van uticaja i maja-šakti i svarupa-šakti, šta ostaje? Da li ostaje jedinstvena individua sa specifičnim mislima, osećanjima, i potrebama ostaje, i da li je u stanju da ispolji svoju individualnost?

Odgovor: Ovo pitanje sa samo drugačiji način parafraziranja prethodnog pitanja. Ono što ostaje je čisto biće ili atma, bez bilo kakvog uslovljavanja. Takva điva bi bila unutar brahmađjotija. Sama atma nema sposobnost da misli, oseća, ili da deluje bez materijalnog ili duhovnog tela. Mi svi imamo iskustvo takvog stanja kako smo u snu bez snova kada se atma isključi iz uma i čula. Za vreme toga, nema misli ili snove, i bez čula nema mogućnost delovanja. Čak i ako si u velikim bolovima kada si budan, ne osećaš nikakve bolove u toku sna bez snova. Misli i osećanja se vrate kada se vratimo u stanje snova ili budno stanje.   

Čista atma ima osećaj “ja” ali bez ikakvog predikta. Kad dobije telo, ovaj osećaj “ja” atme je is superpozicioniran (adhyāropa) u ahankaru tela, koje je proizvod materije. To je ono što je stvoreno iz mahat-tatve. Naziva se “čvorom srca,” hridaya-granthi, ili “čvorom između duha i materije,” cij-jada-granthi. Samo u tom stanju se osećanja, misli i aktivnosti pojavljuju.

Notify me of new articles

Post comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

  • Satyanarayana Dasa

    Satyanarayana Dasa
  • Daily Bhakti Byte

    Time is more valuable than money because once time is gone, we can’t get it back. So we have to be very careful on how we spend our time. With each activity we do, we should ask ourselves, is this increasing our knowledge, or helping us to reach our spiritual goal?   Whenever we get any free time, the best way to utilize it is to chant or listen to a spiritual lecture.

    — Babaji Satyanarayana Dasa
  • Videos with Bababji

  • Payment

  • Subscribe

  • Article Archive

  • Chronological Archive

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.