Određena pitanja su postavljena u delu za komentare Babiđijevog intervju sa Namarasa Prabhuom koji je objavljen na YouTube-u. U nastavku su Babađijevi odgovori na neka od tih pitanja.

Pitanje: Ako čak i kaništha-adhikari ne može pasti, zašto se onda stadijumi poput višaja-sangara, itd., kao što je objašnjeno u Madhurja Kadambini, dešavaju između bhađana-krije i anartha-nivritija? U tim stadijumima osoba može pasti i opet nastaviti.

Odgovor: Stadijum višaja-sangara kao deo anartha-nivritija ne znači “pad”.  On znači borbu sa privlačnošću prema čulnim objektima. Šri Višvanatha Čakravarti kaže da bhakta ponekad pobedi a ponekad izgubi tu bitku. Ali on ne kaže da bhakta padne i posle nastavi, kao što deluje da je tvoje razumevanje. Pad znači napustiti put bhakti i postati materijalista. Ako se vozite putem i niste baš dobar vozač, ponekad nećete voziti dobro. Nastavićete svoj putovanje ako ne napustite put. Ali ako napustite put i posvetite se nečem drugom, vaše putanje će prestati. To bi moglo da se nazove padom.

Pitanje: Što se tiče primera pada juniora Haridase, da li je on pao zbog čulnog uživanja? Da li je napustio put bhakti i postao materijalista?

Odgovor: Čaitanya Ćaritamrita opisuje pad juniora Haridase. Naše ačarje pišu u komentarima da je Šri Čaitanja koristio Svoje večne pratioce da upozori sanjasije da ne trebaju da se intimno druže sa ženama na putu bhakti. Junior Haridasa je večni pratilac Šri Čaitanje i ne može pasti.

Pitanje: Krišna kaže da čak i ako Moj bhakta izvrši najgnusnije delo, treba ga smatrati svetim ako je i dalje bavi devocijskim aktivnostima jer je postojan u svojoj odlučnosti (Gita 9.30). To znači da čak i da je pad privremen, ipak je pad. I kako onda možete reći da nema pada u bhakti?

Odgovor: Rekao sam da nema pada osim ako neko ne napravi uvredu. Čak i bhakta početnik ne pada. Vezano za tu temu, najbolje je studirati instrukcije Šri Krišne Ardžuni (Gita 9.30, 31):

api cet su-durācāro   bhajate mām ananya-bhāk

sādhur eva sa mantavyaḥ   samyag vyavasito hi saḥ

“Ako ne čak i osoba lošeg ponašanja obožava Mene sa isključivom predanošću, takvu osobu trebamo smatrati svetom jer ima pravu odlučnost.”

kṣipraṁ bhavati dharmātmā   śaśvac-chāntiṁ nigacchati

kaunteya pratijānīhi   na me bhaktaḥ praṇaśyati

“Veoma brzo on dostiže postojan um i stiče večan mir.  O sine Kunti, objavi hrabro da Moj bhakta nikad ne propada.”

U ovom primeru Krišna čak ne smatra ni suduraćaru (nemoralnu osobu ili osobu lošeg ponašanja) kao palu ako je posvećena “isključivoj predanosti” (ananya-bhak) i ako je rešena da ostane na putu devocije (samjag vjavasita). Šta više On izrazito zabranjuje da se takva osoba smatra palom. Nepromenjiva eva (samo) u stihu  9.30 nam takođe zabranjuje da smatramo takve osobe kao “pale” i kao “bhakte” u isto vreme. Reč eva u osom stihu se koristi u smislu anja-joga-vjavaćheda ili “isključujući bilo koju drugu mogućnost.”

Čak i da to nije dovoljno jasno, Šri Krišna traži od Ardžune da objavi da Njegov bhakta nikad ne propada. Bhakta na koga misli nije neki sidha bhakta već taj opisan u prethodnom stihu.

Dalje se navodi u Bhagavatamu da čak i bhakta početnik nije savladan čulnim objektima, bez obzira na to što je njegova pažnja ponekad skrenuta sa Bhagavana:

bādhyamāno ’pi mad-bhakto viṣayair ajitendriyaḥ

prāyaḥ pragalbhayā bhaktyā viṣayair nābhibhūyate

“I ako je još uvek privučen čulnim objektima, Moj bhakta koji još uvek nije stekao kontrolu nad čulima generalno nije savladan njima zbog izuzetno moćnih sposobnosti bhakti.” (SB 11.14.18)

Ovaj stih pokazuje moć bhakti.

Nisam rekao ništa drugačije od toga u mom intervjuu.  Međutim dodao sam da bhakta može pasti jedino usled počinjenih uvreda. Ako čak i bhakta početnik ne može pasti sa puta bhakti, kako je onda Bharat Maharadž pao sa stadijuma bhave zbog naklonjenosti prema lanetu? Taj primer dolazi iz Bhagavatama, za koga Šrila Điva Gosvami kaže da je kralj svih dokaza. Pad može biti lila Bhagavana, ali poenta ostaje ista. Kroz ovu lilu, Bhagavan daje instrukcije praktičarima na putu bhakti da pad može da se dogodi čak i u stadijumu bhave. Takoznani pad kralja Bharata je zbog toga objašnjen u Bhakti Sandarbhi (Anučeda 157) Điva Gosvamija kao rezultat neke uvrede iz prošlog života. Šri Višvanatha Čakravarti, međutim, objašnjava da je u pitanju posebna milost Krišne koja je učinila da kralj bude još više rešen da dostigne Krišnu.

Pitanje: U Šikšastaki broj 5 je rečeno: patitaṁ māṁ viṣame bhavāmbudhau—“Ja sam pao u ovaj okean rođenja i smrti.” Zašto nije Mahaprabhu rekao da smo uvek bili u krugu rođenja i smrti za celu večnost ali ne našom greškom, ako je to zaista slučaj? Tvrdite da duše nisu pale u materijalni svet iz Vaikhunte, ali je Mahaprabhu rekao da su duše pale.

Odgovor: Defekt u ovom argumentu jeste pretpostavka da palom stanju prethodi stanje bez pada.  Uslovljene duše su anadi-patita, pale bez početka (oduvek).  Pridev anadi se ne koristi uvek već se podrazumeva.  Ponekad se điva naziva nitja-badha ili anadi-badha a ponekad samo badha ili patita.  Kada se naziva badha, razume se da je nitja ili anadi-badha.  Slično tome patita znači nitya ili anadi-patita.  Ako nečiji pad nema početka (anadi), jer to je verzija u šastrama, onda se i osoba takođe mora nazivati patita, pala, jer nema druge reči da se opiše njeno stanje.  

Biti u stanju pada je bilo i jeste stalno stanje đive  dok ne dostigne savršenstvo u predanom služenju, i to stanje pada ni na jedan način ne ukazuje da je pre pada postojalo prethodno uzvišeno stanje poput boravka u Vaikunthi. Dobar primer kako je moguće pasti bez toga da prethodno budemo uzvišeni jeste pakao, koji se smatra palim mestom.  Niko ne misli da je pakao bio uzvišeno mesto i da je onda pao.  Biti pao je stalno stanje pakla; on jeste pao, bio je pao, i uvek će biti pao. 

I tako je pakao nitya-patita.  Slično tome, stanje pada je stalno stanje uslovljenih bića, čije stanje pada, ili uslovljeno stanje je opisano u šastrama kao anadi, bez početka.