Pitanje: Možete li mi ljubazno pomoći da razumem sledeće reči Šrile Prabhupade u vezi sa padom sa sajuđja-muktija?
„Prema mnogim učenjacima, ova sajuđja-mukti, iako se ubraja među pet vrsta muktija, zapravo nije mukti jer se iz sajuđja-muktija može pasti nazad u ovaj materijalni svet. Ovu informaciju imamo iz Šrimad Bhagavatama (10.2.32), gde piše patanty adhaḥ, što znači ‘oni ponovo padaju’.“ (ŠB 4.9.29, smisao.)

Odgovor: Citirali ste komentar Šrile Prabhupade na ŠB 4.9.29, u kojem se on poziva na ŠB 10.2.32 kao prilog pada sa sajuđja-muktija. Dakle, prvo da ispitamo stih 10.2.32. Ispod je prevod preuzet sa Vedabejsa:
„O lotosooki Gospodine, iako nebhakte koji usvajaju stroge askeze i pokore da bi dostigli najviši položaj mogu misliti da su oslobođeni, njihova inteligencija je nečista. Oni padaju sa svog položaja zamišljene nadmoći jer ne poštuju Tvoja lotosova stopala.“
Ovaj stih govori o nebhaktama i njihovoj zamišljenoj superiornosti. Sanskritski izraz je vimukta-māninaḥ — „oni koji sebe smatraju oslobođenima“. Međutim, oni zapravo nisu oslobođeni.
Dakle, njihov pad sigurno nije ni sa jedne od pet vrsta muktija. Ovo je potkrepljeno Šrila Prabhupadinim komentarom ovog stiha: „Danas, veliki, veliki političari širom sveta misle da spletkarenjem mogu zauzeti najviši politički položaj, položaj predsednika ili premijera, ali mi zapravo vidimo da čak i u ovom životu takvi veliki premijeri, predsednici i drugi političari, zato što nisu bhakte, padaju (patanty adhaḥ).“

Stoga ovaj stih ne govori direktno ili indirektno o padu sa sajuđja-muktija. Kako onda možemo da uskladimo Prabhupadin komentar na SB 4.9.29, kako ste ga citirali? Razumem da je sajuđja-mukti pomenuta u ovom komentaru imaginarna, a ne stvarna. U stihu 10.2.32 koristi se termin vimukta-māninaḥ, što može značiti „zamišljeno oslobođenje“. Stoga, nema pada sa istinskog muktija, u suprotnom, ne bi bilo mukti. Štoviše, nebhakta ne može postići mukti. Mukti može dati samo Mukunda.

Pitanje: Hvala vam na detaljnom odgovoru. Želeo bih da postavim dodatna pitanja u vezi sa ovim.
Evo citata iz komentara Šrile Prabhupade: (ŠB 7.1.35)
„Impersonalisti ne mogu da dostignu planete Vaikunthe da bi postali Gospodnji pratioci i zato im Krišna, prema njihovim željama, daje sajuđja-mukti. Međutim, pošto je sajuđa-mukti delimična mukti, moraju da se vrate u ovaj materijalni svet.“

Na osnovu ovog odlomka, zaključujem sledeće:
*Krišna daje sajuđja-mukti impersonalistima prema njihovim željama;
*Sajuđja-mukti je delimičan mukti;
*Pošto je sajuđja-mukti delimična mukti, oni moraju da se vrate u ovaj materijalni svet.

Što se tiče Prabhupadinog komentara na SB 4.9.29, rekli ste:
„Razumem da je sajuđja-mukti pomenuta u ovom komentaru imaginarna, a ne stvarna. Stih 10.2.32 koristi izraz vimukta-māninaḥ, što može značiti „imaginarno oslobođenje“.“

Imam pitanja u vezi sa mojim pokušajem da pomirim ova dva objašnjenja:

• 1. Mogu da razumem vašu poentu da je mukti mukti. Delimični mukti nije mukti. Međutim, Prabhupada jasno kaže da je sajuđja-mukti delimična mukti. Takođe mogu da prihvatim ovo jer počinje muktijem koje se kasnije završava. Stoga, ako je pogrešno nazvati mukti ono što se završava sa „mukti“, takođe bi bilo pogrešno nazvati srećom ono što se završava sa „srećom“. Međutim, Krišna to čini u Bhagavad Giti:

  viṣayendriya-saṁyogād yat tad agre ’mṛtopamam

  pariṇāme viṣam iva tat sukhaṁ rājasaṁ smṛtam

  „…ta sreća koja u početku izgleda kao nektar, a na kraju kao otrov…“ Gita 18.38
• 2. Ako Krišna daje sajuđja-mukti, kako onda to može biti izmišljeno?
• 3. Ako postoji zamišljena sajuđja-mukti ili bilo koja zamišljena mukti – koji je princip koji stoji iza nje? Da li neko samo zamišlja da je mukti nešto što nije mukti, kao što neko zamišlja konopac kao zmiju? Šta onda, u ovom slučaju, igra ulogu „konopca“
• 4. Rekli si: „nebhakta ne može postići mukti.“ Razumem da impersonalisti nisu bhakte. Kako su mogli postići sajuđja-mukti? Ako to nije pravi, sajuđja-mukti — šta je?

Odgovor: Da bih odgovorio na vaša pitanja, dozvolite mi da prvo opišem svoje razumevanje muktija i njegovih različitih vrsta. Definiše se na sledeći način: muktir hitvānyathā-rūpaṁ svarūpeṇa vyavasthitiḥ — „Oslobođenje (mukti) znači uspostavljanje u istinskoj suštinskoj prirodi sopstva (svarupa), nakon napuštanja poistovećivanja sa svim što nije“ (ŠB 2.10.6). To znači oslobađanje od identifikacije sa suptilnim i materijalnim telima. Mukti se takođe sastoji od dve vrste, nazvane „živo oslobođenje“ (đivan-mukti) i „posthumno oslobođenje“ (utkranta-mukti). U stanju đivan-mukte, bhakta nastavlja da živi u sadašnjem telu dok direktno percipira sve proizvode prakriti kao privremene i u stanju stalnog toka. Takav bhakta se ne poistovećuje sa kompleksom tela i uma, dobro znajući da je takva identifikacija iluzorna. U stanju utkranta-mukti, bhakta je oslobođen i grubog i suptilnog tela. Ovo se definiše kao uspostavljanje sopstvene svarupe. U posthumnom stanju nakon smrti (utkranta-daša), gore pomenuto oslobođenje (mukti) ima dve varijante — trenutno (sadja) i postepeno (krama). Odmah znači da oslobođena osoba dostiže konačno duhovno odredište odmah nakon što napusti suptilno i grubo telo. Postepena mukti znači da osoba napušta grubo telo, ali ne i suptilno. On putuje svojim suptilnim telom na mesta koja sam izabere u materijalnoj kreaciji. Zatim, kada želi da napusti materijalnu kreaciju, on takođe napušta suptilno telo i ulazi u duhovni svet. Ovo specifično konačno oslobođenje (utkranta-mukti) je pet vrsta – naime, salokja, saršti, sarupja, samipja i sajuđja. Sve ove vrste muktija, uključujući sajuđju, su večni položaji. Nema pada ni od jedne od ovih muktija, inače se ne mogu nazvati muktijem.

Na osnovu gore navedenog shvatanja, ne razumem kako sajuđja-mukti može biti delimična mukti. sajuđje je dve vrste, Brahma-sajuđja i Bhagavat-sajuđja. Nikada nisam naišao na tekst da su delimično muktiji. Stoga, sve što mogu reći jeste da delimična mukti nije prava mukti. Mukti ne može biti delimična. Ili je mukti ili nije. Dakle, za mene, delimična mukti znači imaginarna mukti. Ako te ovo ne zadovoljava, onda nemam odgovor na tvoje pitanje broj 1.

Tvoj primer sreće ne dokazuje da je to istinska sreća. Sam Krišna kaže da je materijalna sreća samo izvor patnje, stoga mudri ljudi nisu zainteresovani za nju (Gita 5.22). Takođe pročitajte šta Krišna kaže o sat (stvarnom) i asat (nestvarnom ili imaginarnom) u Giti 2.1

Što se tiče pitanja broj 2, sajuđja-mukti koju Krišna daje nije izmišljen. Imaginarna mukti je kada osoba misli da je oslobođena. To je ono što se podrazumeva pod izrazom vimukta-māninaḥ u ŠB 10.2.32.

Što se tiče pitanja broj 3, sama osoba je ekvivalentna konopcu. To znači da je on uslovljeno biće (konopac), ali zamišlja ili misli da je mukta (zmija).

Što se tiče pitanja broj 4, bez bhakti, niko ne može dobiti bilo kakvu mukti. Samo kroz bhakti možemo nadići tri gune prakṛti. Sam Krišna to jasno kaže u BG 14.26.

Kapila detaljno opisuje proces postizanja sajuđja-muktija u 28. poglavlju trećeg pevanja ŠB-a. Krišna je Mukunda — davalac muktija. Niko drugi ne može dati mukti. Stoga, čak i impersonalisti moraju da obavljaju bhakti da bi dostigli sajuđja-mukti. Ovo se zove kaivalya-kāmā-bhakti. Oni impersonalisti koji se ne bave predanim služenjem ne postižu oslobođenje. Ovo je značenje SB 10.2.32. Oni su vimukta-māninaḥ. Ovo je definitivno stav Bhagavata Purane.