Pitanje: U koje vreme Krišna doručkuje u prakata-lili i od čega se sastoji Njegov jelovnik?

Odgovor: Da budem iskren, takvo pitanje pretpostavlja da On ima sat i obavlja svoje dnevne aktivnosti po satu. Opis aštakalina lile je za meditaciju. To ne znači da Krišna sledi svoju dnevnu rutinu tačno onako kako je opisano. Krišna jede nakon što se probudi i završi svoje jutarnje dužnosti. Što se tiče jelovnika, mogu samo da pretpostavim da je sličan onome što ljudi sada jedu u Vrađi – čapati, kašu, jogurt, puter, mlaćenicu, povrće, mlečni slatkiši itd. Konzumiraju ono što lokalno raste. Nema ogromnih kamiona koji prevoze voće i povrće iz drugog dela zemlje. Nema velikih prodavnica, nema tržnih centara.

*

Pitanje: Imam pitanje u vezi sa 3. stihom čuvene mahājano yena gataḥ sa panthāḥ šloke, citirane u CC 2.17.186. Doslovni prevod reči dharmasya tattvaṁ nihitaṁ guhāyāṁ nema mnogo smisla – „istina religije je skrivena u pećini“. Bhaktivedanta Buk Trast kaže da guhāyāṁ znači „u srcu realizovane osobe“. Ovi stihovi se stoga prevode kao „Čvrsta istina verskih principa je skrivena u srcu nepatvorene, samorealizovane osobe“. Mislio sam da je guha srce svakog od nas – istina religije je skrivena u našim srcima kao intuicija. Koje je vaše mišljenje?

Odgovor: Uobičajeno značenje reči dharma su različiti principi sadržani u vedskim spisima. To je takođe značenje dharme shvaćeno iz konteksta stiha. Dakle, ne mislim da je intuicija ovde nameravano značenje dharme.

Postoje četiri izvora darme prema Manu Smrtiju (2.12):

vedaḥ smṛtiḥ sadācāraḥ svasya ca priyam ātmanaḥ

etac caturvidhaṁ prāhuh sākṣād dharmasya lakshaṇam

„Veda, Smrti, sadaćara i ono šta je zadovoljavajuće za samog sebe – ova četiri su direktno definišući principi dharme.“

Sličnu izjavu daje i Šri Narada kralju Judištiri (ŠB 7.11.7):

dharma-mūlaṁ hi bhagavān sarva-veda-mayo hariḥ
smṛtaṁ ca tad-vidāṁ rājan yena cātmā prasīdati

„Izvor dharme, o kralju, jeste Bhagavan Hari, otelotvorenje svih Veda, Smritija koje su sastavili poznavaoci Veda, ponašanja takvih ljudi i onoga čime smo zadovoljni.“

Dakle, mislim da se treći stih šloke na koju se pozivate odnosi na sadaćaru. Postoje mnoge situacije u životu sa kojima se suočavamo, a za koje ne možemo pronaći odgovore u Vedama ili Smritijima. U takvim situacijama zavisimo od sadaćare sadhua – sādhu-vartmānuvartanam (BRS 1.2.100). Na primer, da li vaišnava treba da jede krompir, paradajz, čokoladu itd.? Šastra nam ovde ne može pomoći. Sadaćara je naša jedina pramana u takvim slučajevima. Stoga se reč guha ne odnosi na srce običnih ljudi, već na realizovane osobe. Oni mogu da razumeju zamršenosti dharme jer su im srca slobodna od nečistoća rage i dveše.

*

Pitanje: Da li je prva Čatur-vjuha Dvaraka Krišna, Balarama, Pradjumna i Aniruddha, a druga Čatur-vjuha dolazi od Dvaraka Balarame: Vaikuntha Narajana, Karanodakašaji Visnu, Garbhodakašaji Višnu i Kširodakašaji Visnu?
Da li su Rama, Lakšmana, Bharata i Šatrugna ekspanzije iz Dvaraka Krišne, Balarame, Pradjumne i Aniruddhe?

Odgovor: Da, tačno. Smatrao bih ih drugom Čatur-vjuhom, a onu pomenutu gore kao drugu, treću.
Ona koju ste pomenuli kao drugu se takođe naziva drugom ako se gore navedeno ne uzme u obzir.

*

Pitanje: Da li akaša (etar) beleži skoro sve što postoji – sve informacije, aktivnosti, misli i postupke?

Odgovor: Ne.

Pitanje: Šta onda beleži?

Odgovor: Mahat-tatva.