Pitanje: Što se tiče stiha anukuljena krišnanušīlanaṃ u Bhakti-rasamrita-sindhu, Đaja and Viđaja su prihvatili da zadovolje Krišnu tako što će se boriti sa Njim i tako se rodili kao demoni. Da li su oni u ovom stanju bili svesni ove ugodne namere, ili su totalno bili pod uticajem jogamaje kako bi mogli da ispune ovu ulogu?

Odgovor: Bili su pod uticajem jogamaje. Šri Điva Gosvami objašnjava da je njihovo neprijateljsko raspoloženje bilo spoljašnje, kao i njihova asurika tela. Citiram moj prevod i komentar na Priti Sandarbhu, Anučeda 7.6-7, gde Šri Điva Gosvami objašnjava da čak i savršene bhakte mogu biti pod uticajem Jogamaje i da deluju kao da nisu svesni stvarnosti:

7.6

Uticaj lila-šakti na Krišnine pratioce i asure

Ponekad, ipak, sama lila-šakti, kako bi podstakla slatkoću Bhagavanove bođanske igre, ulaže takvu moć i u povoljne i u nepovoljne elemente sopstvenog dizajna (atma-upakarana) da čak i oni kao što su gope koji su dragi Krišni bivaju prisiljeni da iskuse privid (abhasa) usredsredjenost u polje-objekta (visaiavesa). Primer za to se može videti u Šri Šukinom opisu Putane: „Videći tu ljupku ženu [Putanu], koja je zaokupila umove stanovnika Vrađe svojim zavodljivim pogledima i očaravajućim osmehom, gopije pomisliše da je ona sama Šri [Lakšmi]” (ŠB 10.6.6).

Sa namerom da ukaže na puki „privid“ (abhasa) usredsredjenosti u polju objekta [od strane Vrađa-gopa], Šukadeva koristi reči mano harantim, „koji je zarobio umove [stanovnika Vrađe]“, u smislu igre reči (šlesa), što označava da se Putana ponašala „kao da“ (iva) je zarobila njihove umove. Ranije u istom poglavlju, nagovešteno je da je Putanina moć (šakti) u stvari data od lila–šakti:

“Đavoli i veštice [kao Putana] mogu proširiti svoj zli uticaj [prabhavanti, tj., svoju šakti] samo na onim mestima gde ljudi, iako odani svojim propisanim dužnostima, ne slušaju i ne pevaju imena i lile Bhagavan Krišne, zaštitnika Njegovih poklonika, koji su sposobni da unište đavole.” (ŠB 10.6.3)

Samo na ovaj način [dozvolom lila-šakti] je sledeće bilo moguće:

“Pošto je ona [Putana] držala lotosov cvet u ruci i bila je izuzetno lepa, gopije su je zamenile za Šri [Lakšmi], koja je tamo došla kao da vidi svog muža (patim).” (ŠB 10.6.6)

Reč šrijam se ovde odnosi na predsedavajućeg božanstva materijalnog bogastva, a reč patim “suprug,” se odnosi na nekog ko je na osnovu prethodnih pobožnih dela kvalifikovan da dobije takvo bogatstvo. [Ovde se podrazumeva da bez podrške lila-šakti, odvratna veštica Putana nikada ne bi mogla biti zamenjena sa Lakšmi, a posebno ne od strane Bhagavanovih večnih pratioca.] Kao u prethodnom slučaju [pri čemu je zarobljavanje umova gopa od strane Putane bila samo abhasa], tako je takođe u sledećoj izjavi [Jašodina i Rohinina zbunjenost od strane Putane bila samo abhasa]:

“Ugledavši tu prelepu ženu koja je iznenada prisutna u kući i ponaša se najprijatnije [na način nežne majke (valgu jananja iva)] — iako je njeno srce bilo okrutno, poput mača umotanog u meku kožnu koricu — dve majke [Jašoda i Rohini] su stajale sa strahopoštovanjem [i nisu intervenisale (na tu nivaritavatjau)], preplavljene njenim sjajem [tj., njenim iskazivanjem majčinske naklonosti (matrvat sneha prakatja pratibhaja)].“ (ŠB 10.6.9)

Gde god da je rečeno da su na isti način sami Bhagavanovi pratioci preplavljeni majom treba da razumemo kao puku spoljašnu pojavu takve opčinjenosti (maja-abhibhava-abhasa). Ovo je ilustrovano u slučaju Šri Baladeve, kada je rekao: „Ovo mora biti maja Mog gospodara [Krišne] i ničija drugog, jer čak i Mene zbunjuje“ (ŠB 10.13.37).

Komentar

Šri Điva Gosvami navodi primer kada se čini da su čak i Krišnini pratioci zaokupljeni događajima ili predmetima više nego na Njega. On pojašnjava da gde god je ova vrsta scenarija opisana u šastrama, trebalo bi zaključiti da su Krišnini pratioci podstaknuti da se ponašaju na takav način Bhagavanovim lila-šakti jer su izvan svakog uticaja spoljašnje moći. Lila-šakti ovo čini samo da bi poboljšala slatkoću Krsnine božanske igre. Shodno tome, upijanje u predmetno polje od strane Krišninih saradnika je samo abhasa.

Šri Điva daje primer gopija kao što je Jašoda na koje utiče lepota Putane. Rečeno je da gde god se peva Krišnino ime, đavoli i duhovi ne mogu da uđu, ali je Putana mogla da uđe u samu Gokulu, gde je On lično bio prisutan. Ovo ne bi bilo moguće osim da Njegova lila-šakti nije to sredila tako da može da izvede božanstvenu igru oslobađanja Putane. Štaviše, čak je i Jašoda bila pod uticajem Putanine lepote i tako joj je dozvolila da uzme bebu Krišnu u naručje i nahrani Ga.

Bhagavanova lila-šakti može uticati čak i na Njegove sopstvene direktne ekspanzije poput Balarame, kao što je bio slučaj tokom Brahma-mohana-lile. Kada je Brahma ukrao Krišnine prijatelje i telad, On se proširio u tačne replike i dečaka pastira i teladi. Ovo je trajalo čitavu godinu bez Balaraminog znanja jer je i on bio pod uticajem lila-šakti.

U prilog svom objašnjenju da je Putana bila u stanju da zaokupi umove gopa i gopija uticajem lila-šakti, Šri Điva Gosvami komentariše da su reči mano harantim „zarobile umove [stanovnika Vrađe], govori Šri Šuka u smislu igre reči. Gerundska imenica harantim može značiti harantim iva, Putana se ponašala „kao da je zarobila“ njihove umove. Ovo značenje je izvedeno primenom sufiksa kvip u smislu kian, koji se koristi kada se neko ponaša kao neko drugi. Štaviše, on komentariše da se reč Šri, koja se koristi za Putanu, ne odnosi na transcendentalnu Lakšmi, suprugu Narajane, već na vrhovno božanstvo materijalnog bogatstva.