Pitanje: Kako objašnjavate termin “inercija,” kada se odnosi na bahiranga-šakti? Jasno mi je da kamen ili neki nepokretan predmet nema svest, moć razumevanja, i sposobnost da primećuje, oseća i tako dalje. Iz ugla kvantne fizike, svaki atom je uragan ili vihor energije, energetsko polje, polje infromacije; on poseduje foton svetlosti, nevidljivo elektromagnetsko polje, i njegove podatomske čestice se pokreću. Koja je uloga Paramatme kao Nadduše u svakom atomu? Sve što je navedeno mi deluje suprotno navedenoj inertnosti.

Odgovor: Problem dolazi zbog prevoda. Đada znači inertno a ne inercija. Znači da joj nedostaje svest a ne da je nepokretna. Svaka ograničena materija, bilo da je inertna ili ne, može da se pokreće.

Sat, cit, i ananda su tri primarne osobine Bhagavana.  Bahiranga-šakti se samo sat deo, tj. predstavlja postojanje bez svesnosti. Uloga Paramatme u svakom atomu ili bilo kom drugom objektu jeste da reguliše. On je Svevišnji Upravljač.

*

Pitanje: Može li reč bhuli da znači “nesvesno” umesto “zaboravnog?” Kako prevodite bhuli u ĆĆ Madhja 20.117:

kṛṣṇa bhuli’ sei jīva anādi-bahirmukha

“Nesvesno Krišne, živo biće je oduvek okrenuto od Njega.”

Odgovor: Da to je ispravan smisao u tom stihu.

*

Pitanje: Vezano za prevod ŠB 10.14.8, deluje da je velika razlika između prevoda Gita Pres izdanja —“Uživajući plodove svojih (povoljnih) aktivnosti (na nevezan način),” i BBT (Bhaktivedanta Book Trust) —“Strpljivo trpeći reakcije svojih sopstvenih grešnih dela.” Kako biste vi preveli? 

tat te’nukampāṁ su-samīkṣamāṇo
bhuñjāna evātma-kṛtaṁ vipākam
hṛd-vāg-vapurbhir vidadhan namas te
jīveta yo mukti-pade sa dāya-bhāk

Šri Višvanatha Čakravarti Ṭhakura, u svom Šarartha Daršini, daje sledeći komentar: “Bhakta razume da su sreća i nesreća koja doživljava dok vrši bhakti i čini aparadhe deo Gospodove milosti.

Da li se šloka odnosi na period pre ili posle inicijacije ili može da se odnosi na oba?

Odgovor: Može da se odnosi na oba, i prevod može da se razlikuje.  BBT prevod bi se odnosio na osobu pre dikše, dok bi se komentar ŠVČT odnosio na bhaktu posle dikše.

*

Pitanje: Pitanje se odnosi na stih ŠB 10.44.14, koji počinje izrazom “Kakve li su strogosti gopije sigurno vršile!” Ovakve izjave se nalaze i na drugim mestima vezano za Jašodu i ostale, sugerišući da je njihova pozicija nekako vezana za ranije vršene strogosti. Naravno znamo iz Madhurja Kadambani i Bhakti Rasamrita Sindhua da je jedini uzrok bhakti sama bhakti.

Da li možete da objasnite značenje ovih izjava? Zašto se bhakte (a posebno nitja-siddha bhakte) ovako veličaju? Da li je značenje figurativno ili bukvalno?

Odgovor: Potrebno je razumeti dve poente iz takvih izjava. Prva je da tapas ne znači uvek strogost koja nema veze sa devocijskim aktivnostima. Dhruva je vršio tapas, koja je bilo samo mantranje Om namo Bhagavate Vasudevaya dok je kontrolisao svoja čula. Brahma je takođe vršio tapas na početku kreacije. Ustvari prva instrukcija koju je dobio jeste da vrši tapas (ŠB 2.9.6). Kao rezultat tapasa, imao je viziju Vaikunthe i Bhagavana. Takva tapas ne može biti neka materijalna aktivnost. Tako da se tapas u ovim primerima može razumeti kao intezivna devocijska aktivnost, poput onih koje su vršili Dhrula, Kardama itd..

Druga poenta je da se te izjave ne odnose na nitja-siddha pratioce poput Jašode ili gopija već na sadhana-siddha bhakte. Bez obzira na to što je pitanje vezano za Nandu ili Jašodu, primenjivo je na sadhana-siddha bhakte u vatsalja-bhavi, koji imaju priliku da postanu jedno sa večnim Nandom ili Jašodom u u prakata-lili.

Pitanje takođe može da se razume sa uobičajenim stavom ljudi koji misle da neko mora vršiti tapas da bi dostigao uzvišenu poziciju.