Dozvola od gurua, Sandarbhe za bhakte

GeneralComments Off on Dozvola od gurua, Sandarbhe za bhakte

Pitanje: U Bhakti Sandarbhi, Anućeda 238, Šri Điva predlaže služenje Vaišnava nakon traženja dozvole od svog gurua, u suprotnom takva služba može biti pogrešna. On takođe preporučuje udaljavanje od svog gurua ako on ne dozvoljava druženje sa pravim sadhuima. U ovakvom slučaju, kako osoba da pomiri ove poente?

Nije praktično da se traži dozvola od gurua pre svakog druženja, služenja ili slušanja svakog Vaišnave. Štaviše, ako se i onako treba distancirati od gurua ukoliko on ne dozvoli druženje, kakva je onda svrha tražiti uopšte dozvolu? Dakle, u kom kontekstu Šri Điva predlaže traženje dozvole? Čak ni u Vaišnavskim sangama se ne primećuje da učenik traži dozvolu od svog gurua pre slušanja svakog naprednog bhakte. 

Odgovor: Postoje dve stvari koje treba uzeti u obzir. Prvo Šrila Điva Gosvami ne kaže da ti moraš da tražiš dozvolu od svog gurua svaki put kada se družiš sa Vaišnavama. To uopšte nije njegova namera. On nije protiv drženja sa Vaišnavama. Njegova poenta je da ako postoji veliki Vaišnava i tvoj guru zavidi tom Vaišnavi, onda je to problematično.  Vaišnava nije zavidan. Druga stvar je da on nije imao na umu organizovano društvo Vaišnava. On je pisao u vremenu kada je bilo gurua ali ne i velikih organizacija. Sada je koncept gurua dosta drugačiji od onoga što je on imao na umu. Prethodno je osoba imala gurua i učila od njega. Pod “druženjem sa drugim Vaišnavom” on podrazumeva učiti od njega. Ranije učenici nisu slušali različite osobe svaki dan. Oni bi slušali samo svog gurua. Stoga, služiti i učiti od drugih, naprednih Vaišnava je značilo od nekoga ko nije bio deo ašrama njegovog gurua. Takve prilike su bile retke, ipak Šrila Điva Gosvami daje smernicu. Držati distancu od gurua je isto bilo veoma retko. To se dešavalo samo onda kada bi guru bio zavidan na drugog Vaišnavu. Današnja situacija je da osoba ima gurua ali uglavnom sluša druge. 

*

Pitanje: Imam pitanje u vezi sa adhikarom od sakama/trivarga-kami bhakta za učenje daršane i šastri. U Šrimad Bhagavatamu 2.1.11, nama kirtana je preporučena, i u  ŠB 2.3.10, tivra-bhakti-yoga je preporučena, za akama, sarvakama i mokšakama bhakte. To je prirodno za bilo kog bhaktu da bude radoznao o svom išti, da zna svoj odnos sa svojim ištom, i odnos svog ište sa svetom, itd. U Tattva Sandarbhi, Anućeda 6, Šrimad Điva Gosvami kaže: yaḥ śrī kṛṣṇa-padāmbhoja-bhajanaikābhilāṣavān tenaiva dṛśyatām etad anyasmai śapatho’rpitaḥ,
“Ovu knjigu može da izučava samo onaj čija je jedina težnja da obožava lotosova stopala Šri Krišne. Svima ostalima je zabranjeno da je proučavaju.” 

Pošto sakame i mumukše nisu jednousmereni bhakte, da li to znači da nemaju adhikaru da proučavaju daršanu, bilo da je to Gaudija ili bilo koja daršana? Ako jeste, zašto im se onda tivra-bhakti preporučuje, pošto je proučavanje daršane i šastri neophodno za razvoj vere u proces? Ako ne, da li to onda znači da moraju silom da prihvate jednousmerenu predanost i napuste sadhanu za svoju abhištu?

Odgovor: Postoji popularna izreka među bhaktama—”različite šloke za različite ljude.”

Postoje različite šastre za različite adhikarije, baš kao što danas imamo različite knjige za studente različitih disciplina.  

Điva GOsvami je napisao Sandarbhe za one koji žele da postanu jednousmerene Krišnine bhakte.

Oni koji žele nešto drugo mogu takođe raditi bhakti bez izučavanja Sandarbhi.

Ljudi su radili bhakti pre nego što su Sandarbhe bile napisane, i mnogi takođe to rade danas bez izučavanja Sandarbhi. dakle, u zavisnosti šta je tvoja kamana, ti imaš adhikaru u različitim šastrama. Sandarbhe su bile napisane za jednousmerene bhakte. Ako je neko sakama-bhakta i izučava Sandarbhe, on neće ostati sakama. Stoga je Šri Điva Gosvami učinio uslugu takvim ljudima da ne gube svoje vreme izučavajući Sandrarbhe.

Tivra bhakti je preporučena za sve jer da bi postao uspešan u ostvarivanju svog cilja, osoba treba da bude tivra-bhakta. Ne možeš postići uspeh ni u čemu ako tvoj um nije fokusiran. Čak su i asure bile tivra-bhakte. Pogledaj primer Hiranjakašipua ili Ravane. Oni su bili sakama-bhakte ali veoma fokusirani. Pročitaj priču o Druvi. On je bio sakama-bhakta ali veoma usmeren i fokusiran.

Pitanje: Pitanje se prirodno nameće: koje šastre da čitam? Ja sam bio zainteresovan za teologiju Sandarbhi, ali sam shvatio da nemam adhikaru za to jer sam trivarga-kami. Molim Vas uputite me više u vezi sa ovim.

Odgovor: Za trivargu, tu je Kamasutra, Artha-šastra od Ćankje, i Dharma-šastre kao što su Manu-smriti, Janavalkja-smriti, Ćaturvarga-ćintamani od Hemadri. Iskreno govoreći, ja nisam prava osoba da odgovorim na ovo pitanje jer nisam sledbenik trivarge. Baš kao što postoje različite šastre za različite adhikarije, tako isto postoje različiti učitelji, i osoba mora prići odgovarajućem učitelju. Ako mene pitaš, ja bih te savetovao da slediš bhakti, bez obzira koji je tvoj cilj—trivarga, mokša ili prema.

Notifikacija kada je novi članak objavljen

Comments are closed.

  • Satyanarayana Dasa

    Satyanarayana Dasa
  • Daily Bhakti Byte

  • Videos with Bababji

  • Payment

  • Subscribe

  • Article Archive

  • Chronological Archive

© 2017 JIVA.ORG. All rights reserved.